From Wikipedia, the free encyclopedia
је рачунар који је направила фирма у Уједињеном Краљевству 1982. године. Први назив је гласио , међутим касније му је име промењено у , што се односило на његове способности приказивања боја на екрану, за разлику од његовог претходника, .
је први комерцијални рачунар за кућну употребу на британском тржишту, као што је то био на америчком тржишту, и уопште му је представљао главног конкурента на тржишту рачунара осамдесетих.
Спектрумов хардвер је дизајнирао Ричард Алтвасер из компаније . За спољашњи изглед је био задужен дизајнер Рик Дикинсон. Покретао га је процесор брзине 3.5 . Први модел је прављен у две верзије, са 16 или 48 меморије. Обе су имале по 16 меморије.
Спектрум је имао видео излаз преко кога се повезивао са стандардним телевизором. Текст се приказивао у 32 врсте и 24 реда. Коришћен је Спектрумов скуп знакова, а постојала је и могућност за избор до 8 боја текста, као и за одабир посветљавања текста у два нивоа. Резолуција екрана је била 256х192 пиксела. Спектрум је имао посебан начин рада са бојама. Он је, да би сачувао меморију, боје чувао одвојено од мреже пиксела - сваки део екрана величине 8х8 пиксела имао је јединствено одређену боје исписа и позадине (16 за једно, 16 за друго, што се смештало у један бајт), што се називало „атрибутом“. Међутим, ово није представљало најсрећније решење, јер је долазило до јаког мешања боја, нарочито у видео-играма.
Спектрумов звук се репродуковао преко уграђеног звучника, који је имао један канал са десет октава и тонова (из бејзика). Заправо, електроника која је покретала звучник је могла да одашиље само правоугаоне звучне сигнале, а звучник је имао извесну инерцију, што је касније коришћено и за добијање семплованих звукова. Рачунар је имао и могућност повезивања са касетофоном и посебним уређајем званим „микродрајв“ ради чувања података на обичним аудио-касетама (односно посебним касетицама за микродрајв).
Оперативни систем је написао Стив Викерс који је радио за фирму , која је развила посебну верзију програмског језика бејзик за Спектрум. Тастатура је имала предефинисане команде за програмирање, па тако нпр. кад се притисне тастер , на екрану се испише команда . Гумена тастатура није била популарна међу корисницима, па су напреднији корисници куповали тзв. „професионалне“ тастатуре које су правили други произвођачи. У СФРЈ су такве тастатуре правиле две фирме, што довољно говори о популарности тог рачунара. Касније је, са појавом Спектрума плус, гума изашла из употребе, али је испод пластичних тастера и даље била контактна фолија, која је заправо и задавала проблеме у раду.
На тржиште је пуштено неколико модела Спектрум рачунара:
Поред званичних модела, на тржишту су се појавиле многе копије са сличним дизајном као Спектрум. Фирма је овластила америчку корпорацију да производи Спектрум рачунаре под својим именом. је на тржиште избацио побољшану верзију Спектрума која је носила име . Ова машина и њен софтвер није била потпуно компатибилна са оригиналним Спектрумом. Међутим нека од ових побољшања је фирма прихватила за своје нове пројекте. Пројекат је замишљен као преносна варијанта Спектрума. Он је требало да има високу екранску резолуцију као и модел . је требало да има раван екран и уређај диска. Овај преносни рачунар је требало да буде Спектрумов модел предвиђен за пословну употребу, али је Алан Шугар купио део компаније који се бавио израдом нових модела, и убрзо одбацио цео пројекат као неисплатив.
Направљене су и многе незваничне копије Спектрума, нарочито у држвама тадашњег источног блока и Јужне Америке. Модел је био врло распрострањен у Бразилу и Аргентини. У Русији су копије Спектрума састављали разни аматери и продавали их преко огласа или на улици. Направљено је око 50 оваквих незваничних копија само у Русији. Неке од њих се још увек производе, као на пример и .
У Индији је 1986. фирма на тржиште пустила лиценцирану верзију Спектрума, која је носила назив , и до 1990. је продато око стотинак хиљада.
Неколико периферијских уређаја за Спектрум је направљено већ на почетку од стране самог Синклера. Штампач је већ био доступан, као и још неки додаци који су се тицали компатибилности са другим моделима. Уређај је доносио разне додатке: 8 KB додатне меморије, серијски порт, интерфејс, и могућност прикључивања до осам микродрајвова. Микродрајвови су служили као додатне меморијске јединице, a као медијум су користили касете са траком. Били су прилично непоуздани али су имали велику брзину рада. Касније су коришћени за модел . је у продају касније пустио са два порта за командну палицу и портом за додатну меморију.
Било је такође много додатака које су направиле друге фирме. Најпознатији су интерфејс за командну палицу, (служи за синтетизовање говора), дигитајзер за дигиталну обраду аналогног видео-сигнала, додатна меморија, паралелни () интерфејс за повезивање штампача итд.
Постојале су и многе варијанте диск драјвова. Најпопуларнији је био . На дискетама су подаци могли трајно да се чувају и да се поново учитају у потпуно истом стању. Овај систем је био потпуно компатибилан са микродрајвом што је олакшало употребу софтвера.
Током средине осамдесетих, фирма је покренула услугу која је омогућила власницима Спектрума (као и других осмобитних рачунара тога времена) да се повежу у мрежу. Ова мрежа је имала неке сличности са Интернетом, али се плаћала.
је уживао велику популарност, пре свега због лакоће коришћења и програмирања. Био је популаран највише као играчка платформа, за коју је направљено око 14.000 наслова. Такође је направљено много програма различите намене. Софтвер се дистрибуирао на неколико различитих начина. Главни начин је био снимак на аудио-касетама. Касетофон је био подразумевани уређај за складиштење софтвера, мада (за разлику од нпр. Комодора 64, Синклер није продавао „специјалне“ касетофоне - тек је од појаве Спектрума +2 касетофон постао саставни део рачунара). Касете су имале неколико озбиљних мана: лако су се преснимавале, што је довело до процвата пиратерије (нарочито у СФРЈ и земљама источног блока); снимак није био увек поуздан; биле су споре (за просечну видео-игру је требало око 5 минута); снимак је могао бити нечитљив, што је зависило од угла и чистоће главе касетофона, или оштећен током коришћења уколико дође до релативно честе појаве да се трака „умрси“.
Други начин складиштења је помоћу микродрајвова. Микродрајв је био популаран због своје ниске цене, али његов медијум је био веома скуп за производњу, а није имао ни неки нарочит капацитет. По конструкцији је био врло сличан аудио-касети.
Још један од начина дистрибуције софтвера је био преко штампаних медија, где су програмским језиком биле записане команде које су читаоци ручно уносили у рачунар да би покренули неки програм. У првим данима рачунарских часописа, њихов обавезни саставни део су биле странице са тзв. „листинзима“ програма које су читаоци могли да унесу и користе.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.