Ђорђе Костић

Ђорђе Костић (Рума, 1909-1995) је био српски писац, песник и лингвиста. Као младић, Ђорђе је био део групе југословенских надреалиста. Међутим, касније у животу почео је да се бави лингвистиком и дуги низ година био је директор истраживања Института за експерименталну фонетику.

Биографија

Рани живот

Ђорђе Костић је рођен у Руми 1909. године у српској свештеничкој породици. Године 1927. дипломирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а затим је кратко боравио у Паризу.

Надреализам

Са Оскаром Давичом и Ђорђем Јовановићем, Костић је објавио три тома часописа Трагови. Придружио се групи истомишљеника Оскара Давича, Ђорђа Јовановића, Александра Вуча, Милана Дединца и Младена Димитријевића, који су учествовали у групи Југословенских надреалиста коју је водио Марко Ристић. Почетком 1930-их био је један од 13 кључних уметника који су потписали манифест у Almanac Nemoguće-L'Impossible, где је објављена серија Костићевих цртежа и Три пута сан (стр. 32, 57, стр. 104), укључујући и радове других колега.^[1]

Године 1933. Костић је ухапшен због револуционарног деловања и једно време затворен. Следеће године је одлучио да напусти Београд и пресели се у Лондон на неколико година. Тамо у Мејферу, присуствовао је отварању Међународне изложбе надреалиста у Њу Барлингтон Галеријама од 11. јуна до 4. јула 1936. Те године написао је монодраму Дан без ноћи.

Лингвистика

Костић је у Лондону 1939. године у коауторству са Денисом Батлером Фрајем написао „Српско-хрватски фонетски читалац“^[2]

Од 1944. до 1949. Костић је био уредник страног програма у Радио Београду. За директора истраживања Института за експерименталну фонетику у Београду постављен је 1949. године,^[3][4] на тој функцији до 1978. године. Док је био на институту, Костић је отпутовао у Индију и тамо се бавио лингвистичким истраживањем. Објавио је и бројне радове из компаративне лингвистике.

Последње године и смрт

Костић је 1972. написао књигу о својим сећањима на надреализам До немогућег^[5] и са Марком Ристићем направио књигу пастела и песама „Pass-T-Elle“ (Калкута). Четири године касније објавио је књигу У средишту надреализма, Чељуст дијалектике, о надреалистичкој анкети из Almanac Nemoguće-L'Impossible.

Преминуо је у Београду 1995. године.

Радови (делимична листа)

• Оперативна граматика српскохрватског језика (1987)^[6]
• Реченичка мелодија у српскохрватском језику (1983)^[7]
• Лингвистичка хабилитација за особе оштећеног слуха (1977)^[7]
• Кратак преглед телугу фонетике (1977)^[8]
• Кратак преглед бенгалске фонетике (1972)^[9]
• До немогућег (1972)^[10]
• Бенгалски говорни звуци за децу са оштећеним слухом (1976)^[11]
• Под твојим небом (1972)^[7]
• Описивања одраслих (1964)^[12]
• Квантитативни опис структуре српског језика: српски језик од XII до XVIII века - Доментијан^[13]