1909
година From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
1909. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 28. јануар — Америчке трупе су напустиле Кубу са изузетком базе Гвантанамо где су се налазили од краја Шпанско-америчког рата.
Фебруар
- 2. фебруар — Прва скупштина Срба у Османском царству одржана је од 2. до 11. фебруара 1909. у Скопљу. На тој скупштини донесене су резолуције о политичким, економским и црквеношколском приликама.
Март
- 4. март — Вилијам Х. Тафт је инаугурисан за 27. председника САД.
Април
- 6. април — Амерички истраживач Роберт Пери је освојио Северни пол, прешавши са експедицијом на санкама 1.600 km.
- 14. април — Након војне побуне против владе, руља је започела масакре над Јерменима у вилајету Адана.
- 29. април — Младотурска револуција Турска скупштина је, под контролом официра који су 1908., уклонила са престола султана Абдул Хамида II као главног представника строгог традиционализма. Младотурци су желели промену у читавој концепцији турске државе, наместо панисламизма желели су пантуранизам.
Мај
- 7. мај — Алберт Ајнштајн позван на новоосновану катедру теоријске физике на Универзитету у Цириху, што он прихвата.
- 9. мај — Харисон Д. МекФадин патентирао стону лампу коју продаје под називом Емералите, познатију као банкарска лампа.
- 11. мај — Завршена Национална конвенција која се договорила око стварања савеза четири британске колоније на југу Африке (Јужноафричка Унија).
- мај - Хауранска побуна Друза у османском делу Сирије.
- мај - Пред изборе следеће године, Франсиско Мадеро основао Центар за антиреизбор у Мексику, против наставка апсолутне власти Порфирија Диаза.
- 23. мај — У Санкт Петерсбургу откривена коњаничка статуа цара Александра III.
- 24. мај — Шведска је прва европска земља која је основала националне паркове (данас Европски дан паркова).
- 29. мај — Протести против Kинеза у Лими се претворили у нереде и покушај пуча против председника Легуие.
- 30. мај — У Синсинатију основано прво српско соколско друштво у САД.
Јун
- 3. јун — Обнова руске морнарице: званични почетак радова на четири дреднота класе Гангут: Гангут, Севастопољ, Полтава и Петропавловск (у служби од 1914-15).
- 6. јун — Французи ставили под контролу Султанат Оуадаи на северу данашњег Чада (основан 1635).
- 6. јун — Kинеска царска влада потписала Хукуаншки зајам са конзорцијумом британских, француских и немачких банака за проширење железничке мреже; САД је тражила укључење својих банака што је довело до кашњења спроведбе - незадовољство овим зајмом је било фактор за Xинхаиску револуцију 1911.
- 6. јун — Декрет о укидању ропства у Султанату Занзибар.
- 9. јун — Kолумбијски председник Рафаел Реyес напушта положај и земљу како би се избегао грађански рат.
- 10. јун — Први пут употребљен сигнал SOS када је линијски брод Славонија компаније Кјунард, доживео бродолом на Азорским острвима.
- 11. јун — Земљотрес у Прованси је најјачи забележени у метрополитанској Француској, има 46 жртава.
- 14. јун — Умро бразилски председник Афонсо Пена, наслеђује га потпредседник Нило Песанха (до 1910).
- јун - Побуне Срба у Албанији и на Kосову, почевши од Ђаковице - незадовољни младотурским режимом.
- 17. јун — Састанак немачког и руског цара у Хелсинкију.
- 21 — 30. јун — Проширени састанак уредништва часописа "Пролетариј" у Паризу, бољшевичка мини-конференција: Лењин је победио Александра Богданова, лидера фракције отзовиста, противника учешћа у Думи.
- 27. јун — Први воз на прузи уског колосека Сталаћ-Kрушевац.
Јул
- 1. јул — Индијски студент Мадан Лал Дхингра убио у Лондону Сурзона Вyлиеа, помоћника државног секретара за Британску Индију.
- 4. јул — Поринут француски полудреднот Дантон, први са гасном турбином (у служби 1911-17).
- 12. јул — Kонгрес САД послао на ратификацију Шеснаести амандман, који му даје право на узимање пореза на приход (извршено 1913).
- 13. јул — Присталице устава улазе у Техеран а шах Мухамед Али-шах Kаџар побегао у руску амбасаду, три дана касније меџлис изабрао Ахмед-шаха, последњег из династије (до 1921).
- 14. јул — Теобалд фон Бетман Холвег је нови немачки канцелар (до 1917).
- 16. јул — Основана будућа ауто-компанија Ауди.
- 18. јул — На мотоциклистичкој трци у Берлину један учесник улетео у гледалиште и експлодирао му резервоар са горивом - девет мртвих, преко 40 повређених.
- 19. јул — Отворен Худсон Терминал у Њујорку, метро-станица са две пословне куле (срушене 1971-72. ради градње Свјетског трговачког центра).
- 23. јул — Алиот Вердон Рое пилотирао првим британским авионом (догодине основао фирму Авро).
- 24. јул — Након одступања Жоржа Клемансоа, Аристиде Брианд први пут постаје француски премијер - формирао је 11 влада у шест периода 1909–11, 1913, 1915–17, 1921–22, 1925–26. и 1929.
- 25. јул — Лоуис Блериот прелетео за 36 минута преко Ла Манша.
- 25. јул — "Трагична седмица" - сукоб шпанске војске са радницима у Барселони и Kаталонији, који су се побунили због регрутације за Рифски рат - стотине мртвих.
- 25. јул — Француски пилот Луј Блерио је први авионом прелетео Ламанш.
- 27. јул — Други рифски рат, или Мелиљски рат, у северном Мароку: "Kатастрофа у Вучијој клисури", рифски побуњеници убили 153 Шпанца.
- 27 — 29. јул — Нестанак аустралијског путничког брода СС Варатах на линији Дурбан - Кејптаун са 211 особа.
- 30. јул — Јак земљотрес погађа мексичку државу Гуереро.
- 31. јул — Шиитски клерик шејх Фазлолах Нури обешен у Техерану због непријатељства према уставним властима.
Август
- 1. август — Основана Дубровачка Матица српска.
- 2. август — Аеронаутичка дивизија Сигналног корпуса Армије САД прихватила модификовани Врајт Модел А од браће, након ригорозних тестирања - први амерички војни авион слупан у новембру.
- август - Сукоб турске војске и побуњених Срба код манастира Ђурђеви ступови, двојица Срба убијена, они који су присуствовали скупу означени као одметници.
- 16. август — Отоманизам: у Османском царству донет Закон о удружењима, убачен у устав пет дана касније - забрањена политичка удружења по националној или другој атничкој основи.
- 21. август — Османска скупштина изменила устав тако да су велики везир, министри, па чак и султан одговорни Парламенту.
- 28. август — Гудиски пуч у Атини: тајна Војна лига Николаоса Зорбаса збацила премијера Ралиса, касније ће довести Елефтериоса Венизелоса у националну политику.
- 31. август — Паул Ерлих открио арсфенамин, први ефективан лек за сифилис - ово се сматра почетком хемотерапије у ширем смислу.
Септембар
- 20. септембар — Парламент Уједињеног Краљевства је усвојио Акт о Јужној Африци из 1909., чиме је створена Јужноафричка Унија од бивших британских колонија Рт добре наде, Натал, Орање и Трансвал.
Октобар
Новембар
- 8. новембар — Савез витешких друштава Душан Силни и Савез српских соколова ујединили су се у Савез соколских друштава Душан Силни.
- 12. новембар — Лондон наредио Британском Сомалиланду да повуче особље у приморске градове, остављајући унутрашњост "Лудом Мули".
- 13. новембар — Kатастрофа у руднику у Чери, Илиноис, погинуло 259 рудара, међу којима и много дечака.
- 14. новембар — Велики војни суд у Kолашину донео пресуду опозиционарима - 103 осуде, од чега 11 на смрт (шест у одсуству, извршено 29. 11.).
- 14. новембар — Анархиста Симон Радовитки убио репресивног шефа аргентинске полиције Рамона Лоренза Фалкона, долази до напада на имигранте, Јевреје и радничке организаторе.
- 14. новембар — Судар француског брода Ла Сеyне и британског Онда близу Сингапура, 101 жртва.
- новембар - Престолонаследник Фрањо Фердинанд у посети Немачкој - домаћини предлажу тајну војну конвенцију Аустроугарске, Румуније и Турске против Русије.
- 18. новембар — Два америчка ратна брода послана у Никарагву након што је диктатор Хозе Сантос Зелаyа убио 500 револуционера, међу којима су била два Американца.
- 23. новембар — Kинески принц Чун, намјесник свом трогодишњем сину Пу Јиу, покушао је учврстити своју моћ новом поделом гувернерских места у покрајинама.
- 25. новембар — Први лет Едварда Русјана, у Горици - први лет јужног Словена.
- 29. новембар — Британци почињу градњу ХМС Орион, првог "супердреднота", с јачим топовима и оклопом. У земљи је раније током године владала Навал Сцаре, страх од експанзије немачке морнарице.
- 30. новембар — Британски Дом лордова одбацио Народни буџет, који је Доњи дом раније усвојио - следи уставна криза, двоје избора следеће године и Закон о парламенту из 1911. који редукује овлашћења Дома лордова.
Децембар
- 1. децембар — У Елбасану основана учитељска школа, основа универзитета.
- 7. децембар — Експлодирао Гасометер Грасброок, недавно направљени резервоар гаса у Хамбургу, 30 жртава.
- 8. децембар — Убијен Сергеј Kарпов, начелник петербуршке Охране.
- 8. децембар — Социјалистичка тиволиска резолуција: радничке партије Јужних Словена се залажу за уједињење.
- 11. децембар — У Цариграду погубљено 26 муслимана осуђених за адански погром над Јерменима.
- 11. децембар — Сиднеy Соннино италијански премијер након Гиолиттија (само до марта).
- 9 — 22. децембар — Фриђунгов процес - утврђена лажност докумената коришћених у Велеиздајничком процесу, смене у аустроугарском министарству спољних послова.
- 17. децембар — Јосé Сантос Зелаyа се повукао с чела Никарагве под притиском побуне и америчке интервенције; наследник Јосé Мадриз ће се повући из истих разлога следећег августа.
- 23. децембар — Умро краљ Белгије Леополд II, наслеђује га синовац Алберт I (до 1934).
- 25. децембар — Далај Лама се вратио у Лхасу после пет година, основао је Биро за иностране односе, покушава да се осамостали од Kине, на шта ови убрзо одговарају интервенцијом.
- 25. децембар — Бразилски инжењеријски мајор Кандидо Рондон завршио шестомесечну експедицију у западној Амазонији.
Непознат датум
- Википедија:Непознат датум — фебруар — објављен Манифест футуризма
- Википедија:Непознат датум — март — започет Велеиздајнички процес (1909)
Remove ads
Рођења
Јануар
- 22. јануар — У Тант, бурмански политичар. (†1974)
Април
- 22. април — Индро Монтанели, италијански новинар и историчар. (†2001)
- 26. април — Анђа Ранковић, текстилна радница, учесница НОБ-а и народни херој († 1942)
- 29. април — Том Јуел, амерички глумац. (†1994)
Мај
- 14. мај — Светозар Радојчић, српски историчар уметности (†1978)
- 26. мај — Адолфо Лопез Матеос, мексички политичар († 1969)
- 27. мај — Хуан Висенте Перес Мора најстарији мушкарац на свету († 2024)
Јун
- 24. јун — Вилијам Џорџ Пени, енглески физичар и математичар († 1991)
Август
- 27. август — Силвер Мас, белгијски бициклиста. (†1966).
Новембар
- 5. новембар — Милена Павловић-Барили, српска сликарка († 1945)
- 12. новембар — Перо Перовић, најстарији Црногорац. († 2015)
- 28. новембар — Александар Ранковић, српски политичар. († 1983)
Remove ads
Смрти
Фебруар
- 17. фебруар — Џеронимо, поглавица Апача
Септембар
- 12. октобар — Франциско Ферер, каталонски слободарски педагог и оснивач покрета модерних школа. (*1859)
Нобелове награде
- Физика — Гуљелмо Маркони и Карл Фердинанд Браун
- Хемија — Вилхелм Оствалд
- Медицина — Емил Теодор Кохер
- Књижевност — Селма Лагерлеф
- Мир — Члан Међународног суда за арбитражу Огист Мари Франсоа Бернер (Белгија); Пол Балије д’Етурнел де Констан и барон Де Констан де Ребек (Француска)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads