Ђорђе Трифуновић

Ђорђе Трифуновић (Београд, 13. април 1934) српски је универзитетски професор у пензији и историчар књижевности.

Ђорђе Трифуновић
Датум рођења	(1934-04-13)13. април 1934. (91 год.)
Место рођења	Београд, Југославија

Биографија

Рођен је у Београду као син трговца Владимира Трифуновића. Његова старија браћа су били историчар уметности Лазар Трифуновић и математичар Драган Трифуновић.^[1]

Највише се бавио историјом српске књижевности и старом књижевношћу. Преводио је старе српске рукописе на савремени српски језик.

Награде

• Награда „Златни прстен Багдале」, 1986.
• Награда „Исидора Секулић」, за књигу Стара српска књижевност, 1994.
• Награда „Рачанска повеља」, за књигу Типик архиепископа Никодима, 2007.
• Награда града Београда „Деспот Стефан Лазаревић」, 2017.
• Награда „Младен Лесковац」, за 2018, 2019. и 2020.
• Награда „Доситеј Обрадовић」 за животно дело, 2022.^[2]

Дела

Најзначајнија његова дела су:

• Трифуновић, Ђорђе, ур. (1968). Српски средњевековни списи о кнезу Лазару и Косовском боју. Крушевац: Багдала.
• Трифуновић, Ђорђе, ур. (1973). Теодосије Хиландарац: Живот Светога Саве. Београд: Црвени крст Југославије.
• Трифуновић, Ђорђе (1974). Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (1. изд.). Београд: Вук Караџић.
• Трифуновић, Ђорђе (1975). Примери из старе српске књижевности: Од Григорија дијака до Гаврила Стефановића Венцловића. Београд: Слово љубве.
• „Проза архиепископа Данила II" (1976)
• „Писац и преводилац инок Исаија" (1980)
• Трифуновић, Ђорђе (1990) [1974]. Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит.
• Трифуновић, Ђорђе (1994). Стара српска књижевност: Основе (1. изд.). Београд: Филип Вишњић.
• Трифуновић, Ђорђе (1995). Огледи и преводи: XIV-XVII век. Београд: Источник.
• Трифуновић, Ђорђе (2001). Ка почецима српске писмености. Београд: Откровење.
• „Са светогорских извора「 (2004. год, 308 страна)