2004
година From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
2004. је била преступна година.
Догађаји
Јануар
- 13. јануар — Савет за борбу против корупције доставио је премијеру Зорану Живковићу и министру за привреду Александру Влаховићу извештај у коме анализира политику и приватизацију у Србији. Према овом извештају, у Србији је обаљено десет сумњивих приватизација.
- 25 јануар — У дворишту зграде Владе Србије постављена је спомен плоча убијеном премијеру Србије Зорану Ђинђићу.
Фебруар
- 4. фебруар — Драган Маршићанин (функционер ДСС), уз помоћ гласова социјалиста, изабран за председника Скупштине Србије и уједно постао в. д. председника Србије.
- 4. фебруар — Четири студента Харварда су основала друштвену мрежу Фејсбук из своје собе у студентском дому.
- 6. фебруар — Бомбаш самоубица детонира експлозив и убија 41 особу у Московском метроу.
- 6. фебруар — Председник САД Џорџ Буш оснива Комисију за обавештајне капацитете САД у вези са оружјем за масовно уништење, „Комисију за обавештајне податке о Ираку「: извештај из следеће године открива да је обавештајна заједница погрешила у скоро свим проценама.
- 7. фебруар — Лондонски клуб поверилаца отписао је 62% дуга Републици Србији.
- 7. фебруар — Иван Рибкин, руски опозициони председнички кандидат, нестао је на неколико дана, након што је изнео оптужбе против Владимира Путина - касније тврди да је био дрогиран и да је глумац у компромитујућем видеу.
- 11. фебруар — Отворен је Институт Сервантес у Београду (Шпански културни центар).
- 12. фебруар — Градска влада Сан Франциска, кршећи тадашње калифорнијске законе, издаје званичне дозволе за истополне заједнице као чин грађанске непослушности (Врховни суд Калифорније суспендује забрану 11. 3., бракови се поништавају 12. 8.; истополни бракови ће бити легализовани 2008. године).
- 15. фебруар — Свечаност у Орашцу поводом 200. годишњице почетка Првог српског устанка.
- 18. фебруар — Железничка несрећа у Нишапуру у Ирану: вагони са запаљивим материјалима и амонијум нитратом ударили су у село, у експлозији је погинуло скоро 300 људи.
- 20. фебруар — У Ирану, конзервативци побеђују на изборима за Меџлис (ирански парламент), након што је прошлог месеца око 2.500 реформиста, укључујући 80 чланова Меџлиса, добило забрану кандидовања.
- 22. фебруар — Борис Тадић изабран за председника Демократске странке.
- 23. фебруар — Суђење оптуженима за убиство Ивана Стамболића и покушај атентата на Вука Драшковића у Будви почиње пред Специјалним судом у Београду.
- 24. фебруар — Руски премијер Михаил Касјанов је смењен (замениће га Михаил Фрадков, до 2007. године).
- 24. фебруар — Земљотрес у северном Мароку, близу Ал-Хосеиме - 628 мртвих.
- 25. фебруар — Радован Јелашић је изабран за гувернера Народне банке Србије.
- 26. фебруар — Авион са македонском делегацијом, предвођеном председником Борисом Трајковским, пада на брдо Хргуд код Стоца (БиХ).
- 27. фебруар — Шоко Асахара осуђен на смрт (погубљен 2018).
- 29. фебруар — Побуњеници заузимају Порт о Пренс, главни град Хаитија; председник Жан-Бертран Аристид подноси оставку, одлази из земље америчким авионом. Увече у град стижу амерички маринци, којима ће се придружити војници из других земаља, у јуну је уведена стабилизациона мисија УН МИНУСТАХ (до 2017).
Март
- 3. март — Скупштина Србије изабрала нову Владу Србије на челу са Војиславом Коштуницом, лидером ДСС. У Влади, поред ове странке, су Г17+ и коалиција СПО-НС. Влада је изабрана уз подршку посланика СПС-а, чији представници нису ушли у Коштуничин кабинет.
- 4. март — У пожару је горео манастир Хиландар.
- 4. март — Предраг Марковић (Г 17 +) изабран за председника српског парламента.
- 11. март — У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено.
- 17. март — На Косову и Метохији избиле демонстрације Албанаца које су се претвориле у погром над Србима. У том погрому, који је трајао три дана, погинуло више особа а уништено је на десетине цркава и манастира.
- 26. март — У Београду убијен генерални секретар Фудбалског савеза Србије и Црне Горе, Бранко Булатовић.
- 29. март — Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија су постале пуноправне чланице НАТО пакта.
Април
- 2. април — Хашки трибунал је објавио оптужнице против шест хрватских официра и бивших функционера у самопроглашеној Хрватској Републици Херцег-Босни (Јадранко Прлић и други, који се убрзо добровољно предају).
- 4. април — Расписани председнички избори у Србији за 13. јуни.
- 4. април — Референдум у Словенији о враћању основних права „Избрисанима「: излазност 31,55%, наспрам 96,05%.
- 4. април — „Црна недеља「: Махдијева армија свештеника Муктаде ел Садра почиње устанак у неколико градова у Ираку. Почиње и опсада Садр Ситија, шиитског подручја североисточно од Багдада, базе Махдијеве армије (до 2008).
- 4. април — Американци увече почињу Прву битку за Фалуџу - лоше припремљена операција траје до почетка маја, Ирачани се све више окрећу против окупације.
- 5. април — Елизабета II од Уједињеног Краљевства посећује Париз поводом обележавања 100. годишњице англо-француског споразума познатог као Антанта Срдачна.
- 17. април — Пуцњава у затвору УНМИК-а у Косовској Митровици између јорданских и америчких полицајаца, троје мртвих.
- 17. април — Нови лидер Хамаса, Абдел Азиз ел-Рантиси, такође је убијен израелском ракетом.
- 17. април — Иван Гашпарович је изабран за председника Словачке са 60% гласова, испред бившег премијера Мечијара који је водио у првом кругу.
- 18. април — Нови шпански премијер Хосе Луис Родригез Запатеро наређује повлачење из Ирака.
- 19. април — Коначна пресуда за генерала Радислава Крстића пред Хашким трибуналом: 35 година, уместо 46, за помагање и подстицање геноцида - таква дефиниција је први пут поменута у правоснажној пресуди.
- 20. април — Ђинђићев телохранитељ Милан Веруовић изјавио је на суђењу да су се током атентата чула три пуцња. Неколико припадника Жандармерије појавило се у судници носећи бивше мајице ЈСО.
- 20. април — Гравити Пробе Б (ГП-Б) је био сателитски експеримент за тестирање предвиђања опште релативности: геодетски ефекат и повлачење оквира.
- 20. април — Побуњеници у Ираку испалили су 40 граната на затвор Абу Граиб, убивши 22 затвореника.
- 21. април — Мордехај Вануну, израелски нуклеарни инжењер који је 1980-их открио свету израелско нуклеарно оружје, пуштен је из затвора где је служио казну за издају.
- 22. април — Катастрофа у Рјонгчону - железничка несрећа у Северној Кореји у којој је погинула 161 особа и приморала тамошње власти да потраже помоћ од Црвеног крста.
- 24. април — На Кипру одржани референдуми о Анановом плану за поновно уједињење острва: Кипарски Турци прихватају са 65%, али кипарски Грци одбијају са 76%.
- 26. април — Магнус Карлсен (13) постаје шаховски велемајстор.
- 27. април — Београдски таблоид „Курир「 објављује интервју са „Капетаном Џоом「 у којем оправдава Ђинђићево убиство.
- 28. април — У Лондону се отвара неофутуристички небодер 30 Сент Мери Екс, познат и као Корнишон.
- 28. април — Бранко Црвенковски изабран за председника БЈР Македоније (до 2009).
Мај
- 1. мај — Проширење Европске уније у чланство примљено 10 нових држава: Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словенија, Словачка и Чешка.
- 2. мај — Првооптужени за убиство премијера Зорана Ђинђића, Милорад Улемек Легија, предао се полицији у Београду.
- 31. мај — Слетањем на аеродром Шарл де Гол у Паризу, суперсонични авион „Конкорд「 француске компаније Ер Франс обавио је свој последњи лет.
Јун
- 13. јун — Одржан први круг избора за председника Србије, у други круг улазе демократа Борис Тадић и радикалТомислав Николић.
- 15. јун — Милорад Улемек Легија је изјавио је у својству осумњиченог за учешће у убиству премијера Зорана Ђинђића Специјалном суду да је по налогу државних функционера, тајкуна и мафијаша пребацио преко границе 600 килограма заплењеног хероина.
- 26. јун — Након14 година поново кренули возови из Београда за Сплит и Ријеку.
- 27. јун — У другом кругу избора за председника Србије, Борис Тадић (лидер ДС) победио Томислава Николића (заменик председника СРС) и изабран за трећег председника Србије.
Јул
- 1. јул — Румунија увела визе за грађане СЦГ.
- Расписани локални избори. Одржаће се 19. септембра
- 2. јул — Kомитет УНЕСЦО-а за светско наслеђе донео је одлуку да се манастир Високи Дечани уврсти у листу светске баштине.
- 11. јул — Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Србије.
- 13. јул — Млин домаће производње за млевење пластичних боца, чијом употребом би у Србији количина пластичног, готово неразградивог отпада могла да буде знатно смањена, представљен је у Београду. Млином су уништене пластичне боце које су волонтери неколико еколошких организација прикупили на Великом ратном острву.
- Непосредно пошто је хашка оптужница стигла у Београд, Горан Хаџић, бивши председник РСK, побегао из своје куће у Новом Саду у непознатом правцу. Kарла дел Понте оптужила је власти у Београду да су дозволиле да им Горан Хаџић „побегне испред носа「.
Август
- 13. август - Почела Олимпијада у Атини
- 17. август - Једногласно усвојени химна, грб и застава Србије. Осим црвено-плаво-беле тробојке, Скупштина је вратила старе симболе - грб Kраљевине Србије из 1882. године и химну „Боже правде「.
- 31. август — Почело извођење сведока одбране на процесу у Хагу против бившег председника Србије и СРЈ, Слободана Милошевића.
Септембар
- 1. септембар — Чеченски терористи заузели су школу у руском граду Беслану са више од хиљаду таоца.
- 3. септембар — У акцији ослобађања таоца у школи у руском граду Беслану 331 погинули, видети Талачка криза у Беслану.
- 4. септембар — Најмање 17 људи је погинуло, а више од 20 је рањено након што је испламистички бомбаш самоубица детонирао аутомобил бомбу у близини полицијске академије у ирачком граду Киркуку.[1]
- 19. септембар — У Србији одржани избори за локалне самоуправе, али и избори за председнике општина и градоначелника.
- 23. септембар — Више од 3.000 особа је погинуло на Хаитију након што је ураган Жана изазвао велике поплаве и бујице блата.
Октобар
- 3. октобар — Ненад Богдановић изабран за градоначелника Београда.
- 5. октобар — У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић, познато под именом Случај Топчидер.
- 6. октобар — Председник Јединствене Србије, Драган Марковић Палма, изабран је за првог градоначелника града Јагодине. Политичка партија Јединствена Србија, је у Јагодини, победила на локалним изборима, Демократску странку, која је имала свог кандидата на локалним изборима.
Новембар
- 2. новембар — Џорџ В. Буш победио на изборима за председника САД против демократе Џона Керија.
- 22. новембар — У Украјини су почеле демонстрације против наводног намештања на председничким изборима између актуелног премијера Виктора Јануковича и кандидата опозиције Виктора Јушченка.
Децембар
- 14. децембар — Пуштен је у саобраћај вијадукт Мијо, са 343 m највиши мост за возила на свету, који премошћава реку Тарн код места Мијо.
- 19. децембар — Почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке 「Логос「. Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве.
- 26. децембар — Цунами у Индијском океану 2004.
Датум непознат
- Википедија:Непознат датум — Тихвинска икона Пресвете Богородице је враћена из Чикага у Тихвински манастир Успења Пресвете Богородице.
Remove ads
Рођења
Јануар
- 2. јануар — Адриана Вилагош, српска атлетичарка (бацање копља)[2]
- 4. јануар — Виктор Вембанјама, француски кошаркаш[3]
- 9. јануар — Стефан Лековић, српски фудбалер[4]
- 22. јануар — Марко Лазетић, српски фудбалер[5]
- 31. јануар — Самед Баждар, српски фудбалер[6]
Фебруар
- 19. фебруар — Мили Боби Браун, британска глумица[7]
- 23. фебруар — Никола Ђуришић, српски кошаркаш[8]
Март
Јул
- 14. јул — Виктор Радојевић, српски фудбалер[10]
Август
- 5. август — Гави, шпански фудбалер[11]
- 17. август — Огњен Мимовић, српски фудбалер[12]
Октобар
- 3. октобар — Ноа Шнап, канадско-амерички глумац[13]
Remove ads
Смрти
Јануар
- 10. јануар — Александра Рипли, америчка књижевница[14]
- 13. јануар — Кераца Висулчева, македонска сликарка. (*1913)
- 23. јануар — Хелмут Њутон, немачки фотограф. (*1920)
- 26. јануар — Михајло Бата Паскаљевић, позоришни и ТВ глумац. (*1923)[15]
Фебруар
- 14. фебруар — Марко Пантани, италијански бициклиста. (*1970)
- 26. фебруар — Борис Трајковски, македонски председник. (*1956)
Март
Април
Мај
Јун
- 2. јун — Николај Ђауров, бугарски оперски певач. (*1929)
- 5. јун — Роналд Реган, 40. председник САД. (*1911)[18]
- 29. јун — Стипе Шувар, хрватски политичар. (*1936)
Јул
- 1. јул — Марлон Брандо, амерички глумац. (*1924)[19]
- 3. јул — Андријан Николајев, совјетски космонаут. (*1929)[20]
- 28. јул — Франсис Крик, енглески биолог. (*1916)[21]
Август
- 29. август — Владимир Велебит, хрватски политичар. (*1907)
Септембар
- 12. септембар — Михаило Ћуповић, српски песник са Златибора. (*1934)
Октобар
- 8. октобар — Жак Дерида, француски филозоф. (*1930)[22]
- 10. октобар — Кристофер Рив, амерички глумац. (*1952)[23]
Новембар
- 2. новембар — Тео ван Гог, холанђански редитељ, убијен. (*1957)[24]
- 11. новембар — Јасер Арафат, палестински политичар. (*1929)[25]
Децембар
- 8. децембар — Дајмбег Дарел, амерички гитариста, хеви метал групе Пантера, убијен.(*1966)
- 19. децембар — Рената Тебалди, италијанска оперска певачица. (*1922)
- 23. децембар — Нарасима Рао, индијски политичар. (*1921)[26]
- 31. децембар — Жерар Дебре, француско-амерички економиста, Нобеловац за економију 1983. (*1921)[27]
Нобелове награде
- Физика — Давид Грос, Давид Полицер и Френк Вилчек
- Хемија — Ерон Сиченовер, Аврам Хершко и Ервин Рос
- Медицина — Пичард Аксел и Линда Б. Бук
- Књижевност — Елфриде Јелинек
- Мир — Вангари Мута Матхај
- Економија — Фин Е. Кидленд и Едвард Ц. Прескот
Види још
Референце
- Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Vremeplov: Carigradskim protokolom naloženo da Turci napuste Beograd」. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2025-09-04.
- „Adriana Vilagoš」. Olimpijski komitet Srbije (на језику: српски).
- „Victor Wembanyama」. Eurobasket LLC.
- „Stefan Leković」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Marko Lazetić」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Samed Bazdar」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Millie Bobby Brown」. IMDb.
- „Nikola Djurisic」. Eurobasket LLC.
- „Coco Gauff」. Women's Tennis Association (на језику: енглески).
- „Viktor Radojevic」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Ognjen Mimovic」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Noah Schnapp」. IMDb.
- „Alexandra Ripley」. IMDb.
- „Peter Ustinov」. www.britannica.com (на језику: енглески).
- enciklopedija, Hrvatska. „Kovačič, Lojze」. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски).
- „Ronald Reagan」. IMDb.
- „Marlon Brando」. IMDb.
- „Andriyan Nikolayev」. www.britannica.com (на језику: енглески).
- „Francis Crick」. NobelPrize.org.
- „Jacques Derrida」. www.britannica.com (на језику: енглески). 9. 1. 2025.
- „Christopher Reeve」. IMDb.
- „Theo van Gogh」. IMDb.
- „Yasser Arafat」. IMDb.
- „P.V. Narasimha Rao」. www.britannica.com (на језику: енглески). 31. 1. 2025.
- „Gerard Debreu」. www.britannica.com (на језику: енглески). 27. 12. 2024.
Remove ads
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads