Јаковљево

Јаковљево је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 199 становника.

Јаковљево
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Власотинце
Становништво
— 2022.	199
Географске карактеристике
Координате	42° 56′ 34″ С; 22° 16′ 22″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	548
Јаковљево Јаковљево на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	016
Регистарска ознака

Географија

Село се простире на заравни брдскопланинског дела у власотиначкој општини, на левој страни планинске реке Власине, испод планинских висова добропољских и козилских чука.

Настанак села

Село је према легенди добило назив по насељеницима три брата Јакова, Крсте и Рајка из Македоније. Село је пре тога имало назив Ора (Орах), у коме је живео турски бег који је био чувен у то време по доброти. Фамилија Јакова је засновала насеље Јаковљево, фамилија Крсте Крстићево и фамилија Рајка Рајичево. Крстићево и Рајичево су махале сада села Јаковљево, које су близу реке Власине према Тегошници и према Златићеву и Свођу.

Инфраструктура

Село Јаковљево је повезано макадамским путем са Тегошницом и Свођем, а и са Доњим Дејаном преко Златићева. Мештани се надају скорој изградњи асфалта и тиме повезивањем са Власотинцем.

У овом крају клима је повољна за развој воћарства, пчеларства и садње кромпир, као и сточарства.

Демографија

У насељу Јаковљево живи 392 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,3 година (44,2 код мушкараца и 46,4 код жена). У насељу има 164 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,81.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[1] Година Становника 1948. 990 1953. 1.043 1961. 1.030 1971. 985 1981. 781 1991. 625 625 2002. 461 465 2011. 336 2022. 199

Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби			450	97,61%
Роми			10	2,16%
Румуни			1	0,21%

Становништво према полу и старости^[3]

м ж ? 0       0 80+ 2       4 75—79 9       8 70—74 21       21 65—69 25       33 60—64 18       19 55—59 11       10 50—54 15       15 45—49 14       17 40—44 21       11 35—39 16       16 30—34 17       4 25—29 14       13 20—24 20       9 15—19 14       14 10—14 7       13 5—9 10       7 0—4 5       8 Просек : 44,2 46,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	148	166	182	223	203	180	164

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	34	56	25	24	11	9	5	0	0	0	2,81

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	217	62	136	15	4	0
Женски	194	22	134	32	1	5
УКУПНО	411	84	270	47	5	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	126	35	0	0	2
Женски	35	26	0	0	6
Укупно	161	61	0	0	8
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	86	1	0	1
Женски	0	0	1	0	0
Укупно	0	86	2	0	1
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	1	0
Женски	0	0	1	0	0
Укупно	0	0	1	1	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	1
Укупно	0	0	0	1

Образовање

Месна основна школа је 1931. године названа "Његош".^[4] У селу постоји четворазредна основна школа, која је некада до седамдесетих година била једна од највећих у том крају, потом задружни дом. Школа је поред дома и цркве у селу. Ученици села Јаковљева су до седамдесете године XX. века похађали осмогодишњу школу у селу Свође, а сада похађају у селу Тегошница.

Занати

Јаковљево има и продавнице, а имало је и ковачку, поткивачку, столарску радњу. Некада су у селу били познати печалбари циглари, длакари а сада су махом зидари печалбари. Многи Јаковљевци до данашњег дана се баве рабаџијским послом -коњима носе кромпир у села власотиначке општине и врше трампу за кукуруз или грожђе. У планинским црнотравским селима се трговало са ракијом, а и препродавала се паприка и парадајз.

Духовни живот

Јаковљево има напуштену цркву око које су у XX веку се одржавале светковине и игранке у време летњих верских и државних празника, а у задружном дому су одржаване игранке и такмичења певача аматера у току зимских месеци.

Насред села, близу цркве, школе, дома и продавница постоји и спомен плоча родољубима које су стрељали Бугари у Другом светском рату током чувене гарске трагедије. Јаковљеци су узимали учешће и у Првом светском рату и садашњим ратовима у Хрватској и Косову после распада бивше Југославије.

Познате личности

Међу Јаковљевцима је познат Жика Лепојевић доктор хемијских наука, професор на Новосадском универзитету.