Јасика (Крушевац)

Уколико сте тражили врсту дрвета, погледајте чланак Јасика.

Јасика је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2022. било је 1537 становника (према попису из 1991. било је 2063 становника).

Јасика
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински
Град	Крушевац
Становништво
— 2022.	1537
Географске карактеристике
Координате	43° 37′ 03″ С; 21° 18′ 03″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	140
Јасика Јасика на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	37252
Позивни број	037
Регистарска ознака

Историја

До Другог српског устанка Јасика се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Јасика улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини^[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

У селу се налази мост који Јасику и околна места с леве стране Западне Мораве повезује с градским насељем. Изграђен је 1928. године, а порушен 15. априла 1999. током бомбардовања НАТО авијације.^[2] Обновљен је и за саобраћај поново отворен 15. октобра наредне године.^[3]

Демографија

У насељу Јасика живи 1662 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,4 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 587 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија[4] Година Становника 1948. 1.282 1953. 1.367 1961. 1.540 1971. 1.702 1981. 1.993 1991. 2.063 2.025 2002. 2.040 2.108

Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби			2.006	98,33%
Роми			17	0,83%
Црногорци			4	0,19%
Македонци			4	0,19%
Хрвати			1	0,04%
Руси			1	0,04%
Муслимани			1	0,04%
Бугари			1	0,04%
непознато			3	0,14%

Јасика у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Куће	65	64	64	62	59	77	74	77	87	100	106	102
Пореске главе*	-	62	68	65	64	83	80	79	81	85	97	96
Арачке главе**	134	136	143	139	139	161	176	210	188	230	252	230
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[6]

м ж ? 1       1 80+ 12       26 75—79 29       33 70—74 58       60 65—69 60       75 60—64 42       55 55—59 52       49 50—54 80       89 45—49 100       91 40—44 88       80 35—39 53       57 30—34 57       61 25—29 73       85 20—24 77       66 15—19 69       63 10—14 58       39 5—9 60       46 0—4 44       51 Просек : 39,4 41,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	262	295	364	424	517	546	587

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	62	130	110	137	79	47	17	3	1	1	3,47

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	851	242	546	38	25	0
Женски	891	171	555	129	36	0
УКУПНО	1.742	413	1.101	167	61	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	400	27	0	0	195
Женски	282	22	0	1	108
Укупно	682	49	0	1	303
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	8	16	68	7	11
Женски	0	6	52	6	4
Укупно	8	22	120	13	15
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	6	17	11	14
Женски	7	4	10	25	33
Укупно	9	10	27	36	47
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	7	0	0	11
Женски	2	0	0	2
Укупно	9	0	0	13