Orlovi i jastrebovi
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Orlovi i jastrebovi (лат. ) su red ptica koji uključuje dnevne grabljivice: jastrebove, orlove, lešinare i mnoge druge srodne vrste, koje broje oko 225 vrsta širom sveta.[1][2][3][4] Dugo vremena su smatrane srodnicima sokolova i tek nedavno su sokolovi odvojeni od ove grupe i dobili svoje novo filogenetsko mesto na evolutivnom stablu, blizu reda papagaja.
Remove ads
Karakteristike
Red orlova i jastrebova je poznat još od sredine eocena i predstavnici su prepoznatljivi su po savijenom i oštrom kljunu, sa mekanom voskovnicom koja nosi nozdrve. Njihova krila su široka i dugačka, sa izbačenim, od 4 do 6, primarnim letnim perima koja im omogućavaju specifičan let.
Imaju jake noge sa predatorskim kandžama i karakterišu se opozicijom prvog prsta. Skoro svi pripadnici ovog reda su isključivi mesojedi koji love svoj plen preko dana i u sumrak. Dugoživeći su organizmi, sa vrlo niskom reproduktivnom stopom. Mladunci imaju jako dugo odrastanje u gnezdu, koje može trajati 3—8 nedelja do prvog samostalnog leta. Po izletanju, do dostizanja pune adultne zrelosti može proći od 1 do 3 godine, kada i sami ulaze u reproduktivni ciklus. Polovi se uočljivo razlikuju u veličini, pri čemu su ženke i 2 do 3 puta veće od mužjaka. Takav seksualni dimorfizam posebno je izražen kod vrsta koje love druge vrste ptica, kao što su jastrebovi iz roda , dok se kod lešinara razlika među polovima potpuno gubi. Monogamija je generalno pravilo, ali po uginjavanju jednog od partnera, drugi pronalazi zamenu.
Remove ads
Taksonomija
- Jastrebovi (Mišari, Belorepani, Orlovi i jastrebovi sensu stricto, Eje, Zmijari, Lunje, Osičari, Lešinari Starog sveta)
- Ribari (1 ili 2 vrste)
- Sekretar
Mogu uključiti, zavisno od izvora i:
Galerija
Mrka lunja
Zmijar
Suri orao
Eja livadarka
Osičar
Beloglavi sup
.jpg)
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads