Ордовицијум
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Ордовицијум је друга од шест геолошких периода палеозоикa, и обухвата време од пре око 488,3±1,7 до пре око 443,7±1,5 милиона година. Ордовицијуму претходи камбријумска периода a следи га силурска периода. Ова периода је добила име по велшком племену Ордовик (енгл. ), први ју је дефинисао Чарлс Лапворт 1879, да би разрешио расправу између следбеника Адама Сеџвика и Родерика Мурчинсона, који су смештали исте наслаге стена северног Велса у камбријум и силур.[1] Лапворт је препознао да је фосилна фауна из спорног стратума различита и од камбријумске и од силурске, и схватио да би те стене требало сместити у засебну геолошку периоду.
| ЕРА | ПЕРИОД |
| Кенозоик | Квартар |
| Неоген | |
| Палеоген | |
| Мезозоик | Креда |
| Јура | |
| Тријас | |
| Палеозоик | Перм |
| Карбон | |
| Девон | |
| Силур | |
| Ордовицијум | |
| Камбријум |
Remove ads
Датирање ордовицијума
Почетак ордовицијума је обележен изумирањем које се догодило пре око 488.3 ± 1,7 милиона година и трајао је око 44,6 милиона година. Завршетак ове периоде обележило је масовно изумирање врста пре око 443.7 ± 1,5 милиона година, којим је у мору нестало око 60% живог света.
Подела ордовицијума
Ордовицијум је подељен на три епохе у оквиру којих су издвојени векови:
Remove ads
Палеогеографија
Током ордовицијума ниво мора је био висок, заправо током тремадока, на основу сачуваних остатака у стенама утврђено је да се догодила највећа светска трансгресија мора.
Током ордовицијума, од јужних континената настаје јединствени континент назван Гондвана. Гондвана се временом кретала према јужном полу. Рани ордовицијум обележила је топла клима, барем у тропским пределима. Океан Панталаса се простирао већим делом северне хемисфере, док су остали мањи океани били Прото-Тетис, Палео-Тетис и др.
Стене настале током ордовицијума су углавном седиментног начина постанка.
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads