Јесен

Јесен је једно од годишњих доба,^[1] које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део септембра, цео октобар, новембар и део децембра, а на јужној Земљиној полулопти део марта, цео април, мај и део јуна. На дан почетка јесени, такозвану равнодневницу, која обично пада око 23. септембра, дан и ноћ трају по 12 сати.

Годишње доба
Јесен у Београду, Ада Циганлија, октобар 2019.
Северна умерена зона
Астрономска сезона	22. септембар — 22. децембар
Метеоролошка сезона	1. септембар — 30. новембар
Соларна сезона	1. август — 31. октобар
Јужна умерена зона
Астрономска сезона	21. март — 21. јун
Метеоролошка сезона	1. март — 31. мај
Соларна сезона	1. фебруар — 31. април
Лето Пролеће Јесен Зима

Дефиниције датума

Неке културе сматрају јесењу равнодневицу „средином јесени“, док друге са дужим температурним кашњењем третирају равнодневицу као почетак јесени.^[2] На енглеском говорном подручју, јесен је традиционално почињала Ламас даном и завршавала се око Ноћи вештица, приближне средине између лета, јесење равнодневице и средине зиме. Метеоролози (и Аустралија^[3][4] и већина земаља умерене климе на јужној хемисфери)^[5][6] користе дефиницију засновану на месецима по грегоријанском календару, при чему су јесен септембар, октобар и новембар на северној хемисфери,^[7] и март, април и мај на јужној хемисфери.

У Северној Америци, јесен традиционално почиње септембарском равнодневницом (21. до 24. септембра)^[8] и завршава се зимским солстицијем (21. или 22. децембра).^[9] Популарна култура у Сједињеним Државама повезује Празник рада, први понедељак у септембру, као крај лета и почетак јесени; одређене летње традиције, као што је ношење белог, се обесхрабрују након тог датума.^[10] Како се дневне и ноћне температуре смањују, дрвеће мења боју, а затим осипа лишће.^[11]

У традиционалном источноазијском соларном термину, јесен почиње на или око 8. августа и завршава се 7. новембра или приближно тог датума. У Ирској, јесењи месеци према националној метеоролошкој служби Мет Еријан су септембар, октобар и новембар.^[12] Међутим, према ирском календару, који се заснива на древним галским традицијама, јесен траје током августа, септембра и октобра, или можда неколико дана касније, у зависности од традиције. На ирском језику, септембар је познат као Meán Fómhair („средина јесени“), а октобар као Deireadh Fómhair („крај јесени“).^[13][14] Персијанци славе почетак јесени као Мехреган у част Митри (Мехр).

Асоцијације

Меланхолија

„Jesień“ (Јесен) слика Јозеф Ххелмонски из 1875. која представља типичан поглед на јесен у пољском селу 19. века

Јесен се, посебно у поезији, често повезивала са меланхолијом. Могућности и прилике лета су нестале, а хладноћа зиме је на помолу. Небо постаје сиво, количина употребљиве дневне светлости брзо опада, а многи људи се окрећу ка унутра, како физички тако и ментално.^[15] О њој се говори као о нездравој сезони.^[16]

Слични примери се могу наћи у песми ирског песника В.Б. Јејтса The Wild Swans at Coole где доба сазревања које песник посматра симболично представља његово сопствено старење. Попут природног света који посматра, и он је достигао свој врхунац и сада мора да се радује неизбежности старости и смрти. Поему „Chanson d'automne” („Јесења песма“) француског песника Пола Верлена такође карактеришу јака, болна осећања туге. Китсово дело To Autumn, написано у септембру 1819. године, одражава овај осећај меланхоличног размишљања, али такође наглашава бујно обиље годишњег доба. Песма „Јесење лишће“, заснована на француској песми „Les Feuilles mortes“, користи меланхоличну атмосферу годишњег доба и краја лета као метафору за расположење одвојености од вољене особе.^[17]

Ноћ вештица

Јесен је повезана са Ноћи вештица (на коју је утицао Самхејн, келтски јесењи фестивал),^[18] а са њом и широко распрострањена маркетиншка кампања која је промовише. Келтски народ је такође користио ово време да прослави жетву уз време гозбе. У исто време, то је била и прослава смрти. Жетве су биле пожњевене, стока поклана, а зима је долазила.^[19]

Туризам

Јесење колорит у парку Калеванпуисто у Порију, Финска.

Промена боје лишћа се дешава свуда где се налази листопадно дрвеће, на пример, обојено јесење лишће је приметно у различитим регионима света: већини Северне Америке, Источне Азије (укључујући Кину, Кореју и Јапан), Европе, југоисточној, јужној и делу средњег запада Бразила,^[20][21] шумама Патагоније, источне Аустралије и Јужног острва Новог Зеланда.

Источна Канада и Нова Енглеска су познате по свом јесењем лишћу,^[22][23] и то привлачи велику туристичку активност (вредну милијарди америчких долара) у регионе.^[24][25]