Јефтимије II Цариградски

Јефтимије II Цариградски (грч. ; умро 29. марта 1416) био је васељенски патријарх Цариграда од 1410. до 1416. године.

Замонашио се у младости и убрзо након тога је рукоположен за свештеника. Истицао се својим теолошким и реторичким способностима, које је користио у одбрани паламизма и против уније Источне православне цркве са Католичком црквом, због чега му је додељена почасна титула „Црквени учитељ“.^[1] Упркос томе што је био ватрени антиунијат, послао га је византијски цар Манојло II Палеолог (в. 1391–1425) да учествује у разговорима о будућој унији са папом Урбаном VI (в. 1378–1389). Мисија је постигла известан успех, али без чврстих обавеза ни са једне стране и по повратку у Цариград је унапређен у архимандрита и постао игуман престижног Студитског манастира.^[1]

На крају, Јефтимије II је напредовао до места протосинђела, након чега је постао патријарх цариградски. Током свог мандата, настојао је да Цркву уклони из царске контроле и да делује аутономно. Од његових списа сачувани су само филозофски трактат „О бићу и небићу“ и два писма.^[1] Јефтимије II је умро 29. марта 1416. године.