Јошаничка Бања

Јошаничка Бања је градско насеље у Србији у општини Рашка у Рашком управном округу. Према попису из 2022. било је 914 становника. Налази се на обронцима Копаоника (24 km), у долини реке Јошанице и њене притоке Самоковке. Лежи на надморској висини од 550 m и има карактеристике климатског лечилишта.

Јошаничка Бања
Старо османско купатило у Јошаничкој Бањи
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Рашки
Општина	Рашка
Становништво
— 2022.	914
Географске карактеристике
Координате	43° 23′ 21″ С; 20° 45′ 08″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	550
Јошаничка Бања Јошаничка Бања на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	36345
Позивни број	036
Регистарска ознака

Јошаничка Бања и њена околина су богате зеленилом и шумама у којима доминира бањски борјак (црни бор на површини од око 29 ha) који представља део посебне природне вредности, нарочито за здравствене и рекреативне потребе. Бањски комплекс је површине 1,2 ha са функцијом пасивне рекреације. Постоје уређене стазе за пешачење за потребе рекреације становништва и гостију Јошаничке Бање.

Јошаничка Бања је, саобраћајно, добро повезана с обзиром да се налази на регионалном путу Рашка—Биљановац—Јошаничка Бања—Копаоник—Брус и на путу Јошаничка Бања—Александровац, а на 10 km од Бање пролази железничка пруга Краљево—Косовска Митровица. Удаљена је од Београда 245 km и од Краљева 74 km. До Бање се стиже ауто-путем Београд—Ниш са одвајањем према Краљеву и магистралним путем Београд—Краљево.

Историјски развој

Од 1976. године у Јошаничкој Бањи су почела хидрогеолошка истраживања термалних вода да би се утврдила локација извора, температура, лековита и друга својства. Године 1978. обновљена су истраживања, и на дубини од 230 m откривени су нови извори капацитета до 2 l у секунди температуре до 48 °C, истог састава као и остали извори.

Вода Бање била је позната и њеним историјским становницима. Наиме, воду ове Бање користили су и Римљани, а пре њих вероватно и остали становници овог подручја.

Прво стручно испитивање лековитости вода Јошаничке Бање нама је познато тек 1834. године. Вода је испитивана на Бечком медицинском универзитету а на захтев кнеза Милоша па је том приликом вода Јошаничке Бање изједначена са водама Рибарске и Брестовачке Бање.

Наредне 1835. године воду је испитао и барон Хердер, краљевско-саксонски управитељ рудокопа, и исто наставио поново 1846. године. Тих година у Јошаничкој Бањи су се лечили чланови породице кнеза Милоша.

У свом обиласку терена, Јосиф Панчић је посветио нешто више пажње Јошаничкој Бањи и о њој рекао следеће: „Да је најтоплија у Јевропи и нема себи друге до оне у Бруси и Малој Азији и још да се по медичкој редњи може мерити с водом у Гострону, само што је ова много топлија.”

Сем Хердара лековитост воде су још испитивали и лекар Куниберт, Шлезингер и Шанс 1882. године, сви из Беча. Лековитост воде су испитивали и српски лекари, др Лека и Шчербаков.

Извори Јошаничке Бање налазе се на вулканском подручју и произишли као резултат тектонских промена у периоду од краја олигоцена до почетка делувија. Има их 13, од којих су пуноводни њих 4. Они дају 30л у секунди. Избијају из пукотина стена серпетина и трахита. На левој обали реке Јошанице испод једне стране која гравитира ка обали, налази се главни извор који даје 7 l воде у секунди температуре 78,5 °C и он је једини радиоактиван и има 11 МЈ.

У Лушком потоку налази се извор хладне воде од 14 °C који је јачине око 0,08 l у секунди и има укус гвожда.

За коришћење термалне воде у Јошаничкој Бањи 1935. године сазидано је купатило које се и данас употребљава (Ново купатило у Јошаничкој Бањи). Поред овог купатила је и старо турско купатило из 17. века. За бању је 1938. речено да је „необично јефина и необично лековита”, врућа вода је коришћена и за шурење прасади.^[1]

После Другог светског рата Јошаничка Бања добија све услове за развој и наставља се њено коришћење у лечилишне сврхе али још увек није развијена као право бањско лечилиште високе категорије.

Овде је некада било 37 воденица, али је у функцији остала само једна.^[2]

Природни лековити фактори

Јошаничка Бања се убраја међу балнеолошка насеља са најтоплијом водом у Европи, што јој уз поднебље, близину прелепих предела Копаоника и Голије као и добру саобраћајну инфраструктуру, омогућује да буде значајна туристичка дестинација на овом крају.

Јошаничка Бања има 5 извора минералних вода, који се убрајају меду најтоплије у нашој земљи. Главни извор даје 7 литара воде у секунди и температуре је 78 °C. Остали извори су укупног капацитета 30 литара у секунди. Воде Јошаничке Бање припадају групи хипертерми, садрже натријум, калијум, калцијум, хидрокарбонате, сулфате и флуор. Користе се у лековите сврхе пијењем и у комбинацији са хидро-кинези терапијом и медикаментима. Могле би се веома успешно користити у балнеолошком третману код запаљењског, дегенеративног и екстраартикуларног реуматизма, неких врста стерилитета код жена, кожних обољења и код свих секундарних обољења насталих после повреда и после оперативних стања.

Купање се спроводи у купатилу са 12 када и једним мањим базеном, а лечење у здравственој станици. С обзиром на високу температуру и повољну минерализацију може се користити за грејање просторија и разноврсних производних хала у производњи цвећа, воћа и поврћа.

Јошаничка Бања има дугу традицију у лечењу реуматских обољења, а први подаци о организованом коришћењу бање датирају из 1922. године када је постојало купатило које се користило још у турском периоду. То купатило се и данас користи и назива се Турско купатило.

После тога изграђено је 1935. године ново купатило са 10 када и једним мањим базеном које је још у употреби.

Медицинске индикације

Вода из Јошаничке Бање је повољна нарочито за лечење следећих обољења:

• Дегенеративна реуматска обољења
• Запаљењска реуматска обољења у лабораторијској и клинички смиреној фази
• Стања током повреда и корективних оперативних захвата на локомоторном систему
• Хиперацидни гастритис
• Превенције каријеса
• Екцема и псоријазе и др.

Поред коришћења воде у лековите сврхе, она се може користити за потребе спорта и рекреације, као и општег и здравственог туризма.

Споменици и манифестације

У Јошаничкој Бањи је 1995. године подигнут споменик Милунки Савић, српској хероини из Првог светског рата. Године 2015. обновљена је Родна кућа Милунке Савић у селу Копривница, удаљеном 7 km од Бање.^[3] Обновљена кућа Милунке Савић представља значајну културно туристичку понуду овог краја а посебно Јошаничке Бање у чијој се близини налази.

Од 2016. године крајем октобра се у Јошаничкој Бањи и селу Копривница организује манифестација Дани Милунке Савић, у организацији Центра за културу „Градац“ из Рашке. Првог дана манифестација се одржава у Дому културе у Јошаничкој Бањи а другог дана испред Милункине родне куће.^[4]

Споменик и спомен соба Милунке Савић у Јошаничкој Бањи

• 
  Споменик Милунки Савић
• 
  Спомен соба
• 
• 
• 
• 

Познати Бањци

• Милунка Савић (1892—1973), хероина Балканских ратова и Првог светског рата, рођена у селу Копривница близу Јошаничке Бање којој се у њену част сваке године у октобру одржавају „Дани Милунке Савић”, манифестација са мноштво културно-уметничког садржаја.
• Патријарх српски Герман (1899—1991), рођен је у Јошаничкој Бањи 19. августа 1899. године, био је 43. српски патријарх у периоду 1958—1990 године. Данас се у центру Јошаничке Бање налази кућа у којој је рођен.

Демографија

У насељу Јошаничка Бања живи 929 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,2 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 360 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[5] Година Становника 1948. 1.175 1953. 1.342 1961. 1.332 1971. 1.391 1981. 1.366 1991. 1.296 1.187 2002. 1.154 1.372 2011. 1.036

Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби			1.152	99,82%
Руси			1	0,08%
непознато			0	0,0%

Становништво према полу и старости^[7]

м ж ? 0       1 80+ 6       16 75—79 15       21 70—74 32       35 65—69 36       50 60—64 41       49 55—59 35       35 50—54 30       37 45—49 49       41 40—44 37       34 35—39 39       33 30—34 42       44 25—29 41       37 20—24 36       27 15—19 29       28 10—14 33       30 5—9 47       28 0—4 28       32 Просек : 39,2 42,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	177	202	233	296	342	359	360

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	64	87	47	84	38	33	7	0	0	0	3,20

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	468	120	318	22	8	0
Женски	488	66	326	89	7	0
УКУПНО	956	186	644	111	15	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	232	44	0	14	46
Женски	102	13	0	1	10
Укупно	334	57	0	15	56
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	18	23	11	19
Женски	0	1	20	12	1
Укупно	2	19	43	23	20
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	36	9	2	2
Женски	0	19	1	13	9
Укупно	0	55	10	15	11
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	0
Женски	1	0	0	1
Укупно	7	0	0	1

Галерија

• 
  Споменик Милунки Савић
• 
  Споменик Милунки Савић
• 
  Река Јошаница
• 
  Старо купатило
• 
  Каде са врућом водом
• 
  Извор вруће воде
• 
  Јошаничка Бања
• 
  Старо купатило
• 
  Река Јошаница
• 
  Извор вруће воде