Азербејџанска дијаспора

Азербајџанска дијаспора представља заједнице Азербејџанаца који живе изван места њиховог етничког порекла: Азербејџана и иранског региона Азербејџана. Термин Азербејџанске дијаспоре односи се на глобалну заједницу етничких Азербејџанаца.

Према етнолозија, од 1993. године^[1] било је преко милион азербејџанских говорника северног дијалекта у јужном Дагестану, Јерменији, Естонији, Грузији, Казахстану, Киргистану, Русији, Туркменистану и Узбекистану. Други извори, као што су национални пописи, потврђују присуство Азербејџанаца у читавом бившем Совјетском Савезу. Етнолошке фигуре су застареле у случају Јерменије, где је конфликт у Нагорно-Карабаху утицао на становништво Азербејџана^[2][3]

Историја азербејџанске дијаспоре

Протест Азера у Америци, пролеће 2013. године

Главна миграција азербејџанског народа десила се истовремено када су почеле и турске миграције између 6. и 11. века . Становништво Азербејџана настанило је већи део централне Азије, Европе и Блиског истока. У наредним вековима локално становништво је почело да се асимилује са мигрантима из Азербејџана.

Државни одбор Азербејџанске републике за рад са дијаспором основан је за потребе успостављања комуникације са дијаспором и покретање нових друштава и организација. 2004. године комисија је извршила стварање око 40 нових азербејџанских заједница широм света^[4].

Становништво по државама

Ранг	Држава	Попис	Тренутна популација
1	Русија (укључујући и становништво које привремено борави)	603,070 (2010)[5]	1,500,000[6][7] до 3.000.000[8]
2	Турска		80,000[9][10]
3	Грузија	284,761 (2002)[11]	360,000 (2007)[12]
4	Казахстан	85,292 (2009)[13]	150,000[14]
5	Немачка	15,219 (2006)	200,000[15]
6	Украјина	45,176 (2001)[16]
7	Холандија		7,000[17] — 18,000 (2009)[18]
8	Киргистан	17,267(2009)[19]
9	Уједињено Краљевство		15,000 (2009)[20]
10	Сједињене Америчке Државе	14,205 Азербејџан(2000)[21] - 40,400 Ирански Азербејџан[22]	400,000[23][24][25]
11	Канада	4,580 (2011)[26]	80,000[27]
12	Француска		71,112 (1,112 азиланата)[28]
13	Узбекистан	44,410 (1989)[29]
14	Туркменистан	33,365 (1989)[30]
15	Уједињени Арапски Емирати	7,000 (2015)[31]
16	Белорусија	5,567 (2009)[32]
17	Летонија	1,697 (2001)[33]
18	Естонија	880 (2000)[34]
19	Литванија	788[34]
20	Таџикистан	800 (2000)[35]
21	Аустралија	1,036[36]
22	Аустрија	1,159[37]
23	Данска	231[38]
24	Литванија	788[34]
25	Јерменија	непознат податак