Алфа Кентаури

Алфа Кентаури или или Толиман је најсјајнија звезда у сазвежђу Кентаур (), које је видљиво од јануара до јула, а кулминира током априла и није видљиво са северне полулопте на географским ширинама већим од 30°. Алфа Кентаур је Земљи најближа звезда, после Сунца.

Алфа Кентаури АБ^{[note 1]}

Алфа Кентаури АБ је најсветлија звеза видљива с леве стране, која формира трозвездани систем са Проксима Кентаури, заокруженом црвено. Најсветлији звездани систем са десне стране је Бета Кентаури.
Опсервациони подаци Епоха J2000.0      Равнодневница J2000.0
Сазвежђе	Кентаури
Алфа Кентаури A
Ректасцензија	14h 39m 36.49400s[1]
Деклинација	−60° 50′ 02.3737″[1]
Привидна магнитуда (V)	+0.01[2]
Алфа Кентаури Б
Ректасцензија	14h 39m 35.06311s[1]
Деклинација	−60° 50′ 15.0992″[1]
Привидна магнитуда (V)	+1.33[2]
Карактеристике
A
Спектрални тип	G2V[3]
U−B индекс боја	+0.24[2]
B−V индекс боја	+0.71[2]
B
Спектрални тип	K1V[3]
U−B индекс боја	+0.68[2]
B−V индекс боја	+0.88[2]
Астрометрија
A
Радијална брзина ()	2998786000000000000♠−21,4±0,76[4]
Сопствено кретање (μ)	РА: −3679.25[1] мас/г Дек.: 473.67[1] мас/г
Паралакса (π)	754.81 ± 4.11[1] мас
Растојање	4.37[5] сг
Апсолутна магнитуда ()	4.38[6]
B
Радијална брзина ()	2998814000000000000♠−18,6±1,64[4]
Сопствено кретање (μ)	RA: −3614.39[1] мас/г Дек.: 802.98[1] мас/г
Паралакса (π)	754.81 ± 4.11[1] мас
Растојање	4.37[5] сг
Апсолутна магнитуда ()	5.71[6]
Детаљи
Алфа Кентаури А
Маса	1.100[7] M☉
Полупречник	7000122340000000000♠1,2234±0,0053[8]
Луминозност	1.519[7]
Површинска гравитација ()	4.30[9] цгс
Температура	5,790[7] K
Металичност []	0.20[7]
Ротација	7006190080000000000♠22±5,9 d[10]
Ротациона брзина ()	7000270000000000000♠2,7±0,7[10]
Алфа Кентаури Б
Маса	0.907[7] M☉
Полупречник	6999863200000000000♠0,8632±0,0037[8]
Луминозност	0.5002[7]
Површинска гравитација ()	4.37[9] цгс
Температура	5,260[7] K
Металичност	0.23[7]
Ротација	36[11] days
Ротациона брзина ()	7000110000000000000♠1,1±0,8[12] km/s
Старост	7000530000000000000♠5,3±0,3[13]
Орбита[14]
Примарна	A
Компањон	B
Период ()	7001799100000000000♠79,91±0,011 г
Велика полуоса (a)	7001175700000000000♠17,57±0,022″
Ексцентрицитет (e)	6999517900000000000♠0,5179±0,00076
Инклинација (i)	7001792050000000000♠79,205±0,041°
Лонгитуда узлазног чвора (Ω)	7002204850000000000♠204,85±0,084°
Апсидна епоха (T)	7003187566000000000♠1875,66±0,012
Аргумент перихела (ω) (секундарни)	7002231650000000000♠231,65±0,076°
Друге ознаке
Gliese 559, FK5 538, CD−60°5483, CCDM J14396-6050, GC 19728
α Cen A: Rigil Kentaurus, Rigil Kent, α1 Centauri, HR 5459, HD 128620, GCTP 3309.00, LHS 50, SAO 252838, HIP 71683
α Cen B: Toliman, α2 Centauri, HR 5460, HD 128621, LHS 51, HIP 71681
Референтне базе података
	AB
	A
	B
Екстрасоларна архива	data
	data
Енциклопедија екстрасоларних планета	data

Алфа Кентаури

Иако је најближа звезда Земљи (после Сунца) тек је пета по сјају са својом привидном магнитудом 0,06, а налази се на 4,3 светлосне године од Земље. Координате Алфа Кентаура у сферном небеском екваторском координатном систему су 14 сати и 36 минута (ректасцензија) и -60°38' (деклинација). Ова звезда припада спектралној класи G2 (према Харвардској спектралној класификацији), као и Сунце.

Алфа Кентаури је тројни систем, чији члан је и Проксима Кентаури, најближа звезда Сунцу.

Процене растојања

Алфа Кентаури АБ процене растојања

Извор	Паралакса ()	Растојање ()	Растојање ()	Растојање ()	Референце
Хендерсон (1839)	7003116000000000000♠1160±110	6999860000000000000♠0,86+0,09 −0,07	2.57 ± 0.53	7001266000000000000♠26,6+2,8 −2,3	[15]
Хендерсон (1842)	7002912800000000000♠912,8±64	1.03 ± 0.15	3.34 ± 0.5	7001338000000000000♠33,8+2,5 −2,2	[16]
Маклир (1851)	7002918700000000000♠918,7±34	7000109000000000000♠1,09±0,04	7000355000000000000♠3,55+0,14 −0,13	32.4 ± 2.5	[17]
Моеста (1868)	7002880000000000000♠880±68	7000113999999999999♠1,14+0,10 −0,08	7000371000000000000♠3,71+0,31 −0,27	7001351000000000000♠35,1+2,9 −2,5	[18]
Гил & Елкин (1885)	7002750000000000000♠750±10	7000133300000000000♠1,333±0,018	7000434999999999999♠4,35±0,06	7001411000000000000♠41,1+0,6 −0,5	[19]
Робертс (1895)	7002710000000000000♠710±50	1.32 ± 0.2	4.29 ± 0.65	7001435000000000000♠43,5+3,3 −2,9	[20]
Вули et al. (1970)	7002743000000000000♠743±7	7000134600000000000♠1,346±0,013	7000438999999999999♠4,39±0,04	7001415000000000000♠41,5±0,4	[21]
Глис & Јахреiб (1991)	7002749000000000000♠749,0±4,7	7000133500000000000♠1,335±0,008	7000435500000000000♠4,355±0,027	7001412000000000000♠41,20±0,26	[22]
ван Алтена et al. (1995)	7002749900000000000♠749,9±5,4	7000133400000000000♠1,334±0,010	7000434900000000000♠4,349+0,032 −0,031	7001411500000000000♠41,15+0,30 −0,29	[23]
Периман et al. (1997) (A and B)	7002742120000000000♠742,12±1,40	7000134749999999999♠1,3475±0,0025	7000439499999999999♠4,395±0,008	7001415800000000000♠41,58±0,08	[24] [25] [26] [27]
Седерхјелм (1999)	7002747100000000000♠747,1±1,2	7000133850000000000♠1,3385+0,0022 −0,0021	7000436599999999999♠4,366±0,007	7001413000000000000♠41,30±0,07	[28]
ван Лиувен (2007) (A)	7002754810000000000♠754,81±4,11	7000132500000000000♠1,325±0,007	7000432100000000000♠4,321+0,024 −0,023	7001408800000000000♠40,88±0,22	[29]
ван Лиувен (2007) (B)	7002796920000000000♠796,92±25,90	7000125000000000000♠1,25±0,04	7000409000000000000♠4,09+0,14 −0,13	37.5 ± 2.5	[30]
(2012)	7002747230000000000♠747,23±1,17[note 2]	7000133830000000000♠1,3383±0,0021	7000436500000000000♠4,365±0,007	7001412900000000000♠41,29±0,06	[31]

Напомене

1. Proxima Centauri is gravitationally bound to the α Centauri system, but for practical and historical reasons it is described in detail in its own article.
2. Weighted parallax based on parallaxes from van Altena et al. (1995) and Söderhjelm (1999).