Америка (резерват природе)

За друга значења, погледајте страницу Америка (вишезначна одредница).

Резерват природе Америка је водена површина са приобаљем и важно станиште за гнежђење и миграцију многих критично угрожених врста птица, (чак и у европским размерама), у подручју Франтишкове Лазње у Чешкој. Разлог проглашења овог подручја за зону заштите није само обезбеђивање оптималних услова за гнежђење и миграцију птица, већ и за заштиту и стварање одговарајућих услова за живот и осталих животињских врста, посебно водоземаца.

Резерват природе Америка (2014)

Положај

Природни резерват Америка који је заведен под бр. 1266, (основан је 1990. године) налази се у плитком басену са много рибњака на катастарском подручју Франтишкове Лазње, Клест, Oкруг Хеб, чије је административно средиште округа је град Хеб, у Карловарском крају, Управа АОПК Плзен.^[1]

Удаљен је око 2 км југозападно од Франтишкове Лазње, 20 км од Карлових Вари, 150 км западно од главног града Прага, у крајње западном делу Чешке, на прелазу између две историјске покрајине, Бохемије и Саксоније.^[2]

Округ Хеб (означено црвено) у Карловачком крај у коме се налази резерават

Основне информације
Датум оснивања	1. јануара 1990.
Надморска висина	440–445 м
Површина	58,69 хектара
Положај
Држава	Чешка
Дистрикт	Округ Хеб
Локација	Клест
Координате	50° 6′ 39,72″, 12° 19′ 11,63″
Америка
Више информација
Ознака заштите	1266

Врста заштите

Главни предмет заштите је очување територије која чини већи део великог водног подручја баре Америка и околних мочвара. Ово подручје је место за гнежђење ретких врста птица или им служи за привремено заустављање у периоду сеобе, посебно током пролећне и јесење сеобе.

Секундарни предмет заштите су подручја шаша, трске, мочварне јохе и врбе, као и део прелазног тресетишта. У овом резервату евидентиране су бројне заштићене и угрожене врсте биљака и животиња.^[3]

Природни услови

Поглед на острво у резервату са обале језера

Резерват се налази у плитком басену са много рибњака, и обухвата велики део језерца Америка (раније званог Општински рибњак), мала водено пространство са неколико суседних обала.

Просечна дубина језера је 3,5 м, а у средини је острво површине око 8 ха прекривено трском, врбама, јохама и брезама.  Подручје се налази у геоморфолошкој јединици басена Чеб .

Подземље се углавном састоји од терцијарних седиментних стена формације Вилдштејн, представљених каолинским глинама и песком.

Цело подручје припада сливу Охре, под-слив Слатински потокаи и заштићеном подручју природног воденог акумулационог подручја Чебска панев и Славковса лес (ЦХОПАВ 3).

Флора

Трска

Карактеристична вегетација на обалама састоји се од трске и шаша.^[4] Због фокуса заштите на фауну, детаљно ботаничко истраживање биљаних врста у овом резервату још није у потпуности спроведено.  Иако је појава биљака само секундарни предмет заштите, шаш и трска у овом резервату достижу високе ботаничке вредности.

Од посебно заштићених биљних врста у овом резервату расту:

• Шаш (Carex lasiocarpa),
• Чупава лисица (Lysimachia thyrsiflora),
• Сибирска ирис (Iris sibirica),
• Западна мочварна орхидеја (Dactylorhiza majalis),
• Брусница (Oxycoccus palustris).

Фауна

Птице

Обични галеб

Гроготовац

Чегртуша

Еја мочварица

Орао рибар

Пупавац

Барски петлић

Јастреб

Планински мрмољак

Ово подручје пороглашено је резерватом природе углавном због заштичених станишта и гнездилишта колоније речног галеба (Chroicocephalus ridibundus, син. Larus ridibundus), чије су локалне сталне колонија вероватно последња у читавом подручју око Карлових Вари.^[4]

Од осталих птица на овом простору бораве:

• Barska šljuka (Gallinago gallinago),
• Обична траварка Saxicola rubetra),
• Брегуница (Riparia riparia),
• Гроготовац (Anas querquedula),
• Крџа (Anas crecca),
• Чегртуша (Anas strepera),
• Еја мочварица (Circus aeruginosus),

• Senica vuga (Remiz pendulinus),

• Ћубасти гњурац (Podiceps cristatus),

• Модровољка (Luscinia svecica).

У парку се угњеждује:

• Црногрли гњурац (Podiceps nigricollis)

• Мали гњурац (Tachybaptus ruficollis).

У парк за храну повремено слеће

• Бела рода (Ciconia ciconia).

У парку се примећене и многе птице селице у одређеним годишњим добима, током њиховог заустављања, међу којима су најзначајније:

• Црна рода (Ciconia nigra),
• Пупавац (Upupa epops),
• Патка дупљашица (Bucephala clangula),
• Руменка (Carpodacus erythrinus),
• Барски петлић (Porzana porzana),
• Ждрал (Grus grus),
• Јастреб (Accipiter gentilis),

• Велика царска шљука (Numenius arquata),

• Жута плиска (Motacilla flava),

• Чегртуша (Anas strepera),

• Обични гавран (Phalacrocorax carbo),

• Јаребица (Perdix perdix),

• Обични кобац (Accipiter nisus),

• Обични гавран (Corvus corax),

• Мала сова (Glaucidium passerinum),

• Гак (Nycticorax nycticorax),

• Водомар (Alcedo atthis),

• Сива мухарица (Muscicapa striata),

• Планинска црвенрепка (Anthus spinoletta),

• Црвена луња (Milvus milvus),

• Црна луња (Milvus migrans),

• Пловка кашикара (Anas clypeata),

• Велики ронац (Mergus merganser),

• Белорепан (Haliaeetus albicilla),

• Орао рибар (Pandion haliaetus),

• Шиљкан (Anas acuta),

• Полојка (Actitis hypoleucos),

• Риђоврати гњурац (Podiceps grisegena),

• Црноглави галеб (Larus melanocephalus),

• Велики трстењак (Acrocephalus arundinaceus),

• Црна чиопа (Apus apus),

• Обична чигра (Sterna hirundo),

• Црна чигра (Chlidonias niger),

• Šumska šljuka (Scolopax rusticola),

• Осичар (Pernis apivorus),

• Сеоска ласта (Hirundo rustica),

• Спрудник пијукавац (Tringa ochropus),

• Црвеноноги спрудник (Tringa totanus),

• Велика бела чапља (Egretta alba),

• Превез (Netta rufina),

• Детлић (Oriolus oriolus).

Гмизавци

Неколико заштићених и угрожених врста гмизаваца и водоземаца који живи у приобалној вегетацији, укључују:

• Мали водењак (Triturus vugaris),
• Планински мрмољак (Triturus alpestris),

• Обична крастача (Bufo bufo),

• Шумска гаталинка (Hyla arborea),

• Мала зелена жаба (Rana lessonae),

• Мала зелена жаба (Rana arvalis),

• Зелена жаба (Rana esculenta),

• Слепић (Anguis fragilis).

Туризам

Поглед на парк са осматрачнице

Од оснивања Франтишкових Лазни (1793), локација је била место за излете и госте бање Карлове Вари. Око сто година касније 1898. године на обали рибњака изграђен је полу-дрвени романтични ресторан из кога се ишло на крстарење, и који је нешто касније обновљен.

У прошлости је на острву језерца била изграђена дрвена пасарела, коју су користили туристи и други посетиоци за посматрање птица. Касније је пасерале уклоњена.

Љубитељи природе ово подручје посећују током целе године.  У близини рибњака, 1960-тих изграђен је викенд-камп и одељење за изнајмљивање чамаца .

За посетиоце дуж обале језера постоје клупе и мала платформа намењена љубитеље природе за посматрање и фотографисање птица.^[5]