Аналитичка геометрија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Аналитичка геометрија представља изучавање геометрије[1]коришћењем принципа алгебре. Геометријске ликове посматра у дводимензионалном или тродимензионалном Декартовом координатном систему и представља их алгебарским једначинама. Другим речима, она дефинише геометријске облике на нумерички начин, и из такве репрезентације издваја нумеричке информације. Нумерички резултат може бити вектор или геометријски лик. Постоје мишљења да је појавом аналитичке геометрије започета модерна математика.[2][3]

Сматра се да је Рене Декарт објављивањем своје Геометрије, поставио основе данашњој аналитичкој геометрији. У питању је био један од три додатка његовој Расправи о методи (Discours de la méthode pour bien conduire sa raison, et chercher la vérité dans les sciences, 1637) - трактату о научним методама, у коме он, на свега 116 страна, показује примену своје опште методе синтезе на примеру спајања алгебре и геометрије. Уједно, то је једино математичко дело које је објавио за живота.
Иако је пресудно утицала на развој аналитичке геометрије, у Декартовој Геометрији, онаквој каква је, нема неких њених основних елемената, као што су Декартове координате, једначина праве, једначине конусних пресека (иако се једном једначином другог реда означава конусни пресек), а већи део излагања је посвећен теорији алгебарских једначина.
Из сачуваних писама Пјера Ферма може се видети да је он развио идеју аналитичке геометрије пре објављивања Декартовог дела о тој теми. Декарт је предложио представљање криве једначином, изучавање добијене једначине и на тај начин утврђивање особина саме криве, док је Ферма суштински урадио исто проглашавајући једначину „специјалном особином“ криве и изводећи све остале особине посматране криве из ње.
Чињеница да је могуће интерпретирати еуклидску геометрију језиком аналитичке геометрије (што значи да је свака теорема прве, у исто време и теорема друге) је кључни корак у доказу Алфреда Тарског да је еуклидска геометрија конзистента и одлучива.
Remove ads
Координатни систем

Основа аналитичке геометрије је кориштење координатног система. Обично се користи Картезијев координатни систем.
Аналитичка геометрија у 2
Координатни систем и трансформације
Са (x, y) означавају се почетне координате, а са (x', y') нове.
Паралелно померање
Ако x0, y0 су координате координатног почетка у новом систему, онда вреди:
Ротација
Ако се угао ротирања сматра позитивним (угао којим се позитивна x-оса треба померати да би се подударила с позитивном y-осом) онда су формуле за трансформацију:
Удаљеност између две тачке
Удаљеност између тачака (x1, y1) и (x2, y2) је:
Површина троугла
Ако врхови троугла имају координате (x1, y1), (x2, y2) и (x3, y3), њихова површина је
Да би било позитивно, морају тачке (x1,y1), (x2, y2) и (x3, y3) следити једна другу у позитивном правцу , тј. супротно смеру кретања казаљки на сату.
Дељење удаљености
Ако се удаљеност између тачака (x1, y1) и (x2, y2), дели у односу на координате ће бити:
Коефицијент угла правца
Нека је угао који правац затвара с x-осом. Ако правац пролази кроз тачке (x1, y1) и (x2,y2) онда је коефицијент угла правца:
Једначина правца
Једначина правца је једначина првог реда по x и y и општа формула је
Свака једначина првог реда представља правац.
значи правац паралелан с y-осом и
працац паралелан с x-осом.
је правац кроз координатни почетак.
к-формула
Правац се може написати и у облику
ако је правац паралелан с y-осом, тј. је различито од нуле. Овдје је к коефицијент угла правца
и y-координате додира правца с y-осом.

Пресек
Параметри пресецања су тачке пресека праваца x-осе и y-осе и пишу се
где је x-координата за тачку пресека правца с x-осом а је y-координата за тачку пресека правца с y-осом или
Стандардни облик

је стандардни облик правца. а се одређује из
- \frac {C}{\sqrt {A^{2}+B^{2}}}},}">
m = − C A 2 + B 2 , {\displaystyle m=-{\frac {C}{\sqrt {A^{2}+B^{2}}}},}
Znak kvadratnog korena se bira tako da буде позитивно.
је дужина нормале из координатног почетка до правца и је угао те нормале с x-осом.
Удаљеност тачке од правца
Правац написан у стандардом облику
Онда је удаљеност тачке с координатама (x1,y1):
где се знак + бира ако координатни почетак и леже на различитим странама правца.
Формула правца кроз једну тачку
Једначина за правац кроз тачку (x1, y1) с угаоним коефицијентом k је
Формула правца кроз две тачке
Једначина за правац кроз тачке (x1, y1) и (x2, y2) је
Угао између два правца
Ако су коефицијенти угла правца k1 и k2 угао између праваца израчунава се као:
Криве у равни
Крива у ортогоналном координатном систему даје везу између координата x и y и може се написати као функција.
Једначина криве се може написати у експлицитном облику
у имплицитном облику
или у параметарском облику
У поларним координатама једначина криве је
или
Тангента

Коефицијент угла за тенгенту једног правца у правоугаоним координатима је једнак деривацији функције у тачки додира:

Асимптоте
С асимптотом једне криве мисли се на правац такав да раздаљина између правца и тачке на кривој иде према нули где тачка иде у бесконачност. Ако се асимптота криве пише помоћу једначине , онда се и određuju prema:
Remove ads
Аналитичка геометрија у 3

Координатни систем
Координатни систем у 3 користи три равни, обично нормалне једна на другу. Тачке пресека се називају x-, y- и z-osа. Ove tri ravni označavaju se po ulaznim osama kao xy-раван, yz-раван и xz-раван.
Правоугаоне координате
Косинус смера

Координате тачке P' (x, y, z) су нормалне удаљености до yz-, xz- и xy-равни. Ако су углови између вектора положаја дужине и оса онда је
где
су косинуси смера означени са , и за које вреди
Угао између два правца
Ако имамо два правца, 1 са косинусима смера 1, 1 и 1 i 2 са косинусима смера 2, 2 и 2, онда вреди за угао између 1 и 2:
Ротација координатног система
С прелазом из правоугаоног координатног система (xyz) у један други (x'y'z') са заједничким координатним почетком али различитим смеровима оса и смеровима косинуса у xyz-осе означене
- за x'-оса са
- за y'-оса са
- за z'-оса са
биће трансформације
Удаљеност између две тачке
Удаљеност између тачака (x1, y1, 1) и (x2, y2, 2) је
Ако су , и косинуси правца за правац између две аочке, онда се израчунавају као
Раван у 3

Ако је (x0, y0, z0) јединични вектор до једне тачке у равни и () је нормалан вектор на раван, може се једначина равнини написати као скалрарни производ нормалног вектора и векторa (x - x0, y - y0, z - z0):
што даје генерални облик једначине равни као
где је
Једначина првог реда увек представља раван. Косинуси правца за нормалу равни су
Знак пред кореном се изабире тако да је
- увек позитиван. На тај начин је нормала усмерена према равниној „позитивној” страни.
Нормални облик
Дељењем са
добија се једначина равни у нормалном облику
где су углови које нормала на равац чини с координатним осама а је удаљеност нормале од координатног почетка па до равни.
Векторски облик

Једначина равни с нормалним вектором , датом тачком 0 и као јединичним векторим за произвољну тачку (x, y, z) у равни је
Удаљеност тачке од равни
Координате тачке се пишу у нормалном облику равни
а удаљеност је онда једнака левој страни једначине са предзнаком '-' ако се тачка и координатни почетак налазе на истој страни равни, иначе са предзнаком '+'.
Пример:
Израчунати удаљеност од тачке (1, -3, 2) до равни
Једначина равни у нормалном облику
Remove ads
Важни појмови аналитичке геометрије
- векторски простор
- скаларни производ, за одређивање угла између два вектора
- векторски производ, за одређивање вектора нормалног на два дата вектора, као и запремине паралелопипеда који они одређују
- дефиниција равни
- проблем растојања
- криве другог реда
Многи од ових проблема улазе у домен линеарне алгебре.
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads