Антипапа

Антипапа (лат. ) особа је која, као супарник ономе ко се генерално сматра легитимно изабраним папом, износи у значајној мери прихваћену тврдњу да је она папа,^[1][2] бискуп Рима и вођа Католичке цркве. У периоду између 3. и 15. века, антипапе су имале подршку прилично значајних фракција кардинала и секуларних краљева. Особе које тврде да су папе, али имају мало следбеника, као што су модерне седевакантистичке антипапе, не класификују се као историјске антипапе.

У списку папа датом у годишњаку који издаје Света столица, стоји следећа напомена уз име папе Лава VIII (963–965):

У овом тренутку, као и поново средином 11. века, наилазимо на изборе током којих проблеми у харамонизовању историјских критеријума, и оних теолошких и канонског права, чине немогућим да се јасно одреди која страна је поседовала легитимитет чија чињенична егзистенција гарантује непрекинуту законуту линију наслеђивања од Светог Петра. Ово је неодређеност која у неким случајевима чини упутним да се напусти додељивање редних бројева списку папа.^[3]

Историја

Иполит Римски (умро 235) обично се сматра најранијим антипапом, јер је предводио засебну групу унутар Цркве у Риму која се противила папи Калисту I. Иполит се помирио са Калистовим другим наследником, папом Понтијаном, и обојица се данас славе као свеци Римокатоличке цркве и њихово име се слави истог дана, 13. августа. Да ли су две или више особа помешане у овом наводу о Иполиту^[4] и да ли се Иполит заиста прогласио римским бискупом, остаје нејасно, јер ниједна таква тврдња није нађена у списима који се приписују Иполиту.

Евсевије Цезарејски цитира^[5] неименованог старијег писца који је забележио причу о неком Наталију, свештенику из трећег века, који је прихватио звање бискупа од јеретичке групе у Риму. Овај Наталије се убрзо покајао, и сузног лица молио папу Зефирина да га прими назад у цркву.^[6][7]

Новатијан (умро 258), још је једна личност из 3. века, која је сигурно тврдила да је папа, супротстављен Папи Корнелију, и ако се Наталије и Иполит искључе због тога што ситуација око њих није сасвим јасна, може се рећи да је Новатијан први антипапа.

Период у коме су антипапе биле најбројније је период борби између папа и светих римских царева у 11. и 12. веку. Цареви су често постављали своје кандидате за папу, који би подржавали њихове циљеве. Са своје стране, папе су понекад подржавале ривалске претенденте на престо (антикраљеве) у Немачкој, у борби против одређених царева.

Велика Западна шизма, која је настала 1378, када су француски кардинали, тврдећи да је избор папе Урбана VI неважећи, изабрале Климента VII за папу, што је довело до две, и касније три ривалске линије претендената на папски трон: римска линија, авињонска линија (Климент VII је своју резиденцију сместио у Авињон у Француској), и линија у Пизи. У Пизи у Италији је на Сабору изабран трећи претендент, Александар V. Како би се окончала шизма, у мају 1415. је на Сабору у Констанци смењен Јован XXIII из Пизе. Папа Гргур XII из римске линије се повукао у јулу 1415. 1417, сабор је такође формално сменио Венедикта XIII из Авињона, али он је одбио да се повуче. Касније је Мартин V изабран, и он је био прихваћен свуда осим у све мањим областима које су остале верне Бенедикту XIII. Скандал Западне шизме је довео до антипапских осећања, што је утицало на Протестантску реформацију почетком 16. века.

Списак историјских антипапа

Звездицама су означени они који су узети у обзир у конвенционалној нумерацији каснијих папа које су узеле исто име. Списак папа и антипапа у не укључује Наталија нити Климента VIII. Може бити да се број Климентових следбеника сматра занемарљивим.^[8]

Силвестер III, који се понекад наводи као антипапа се појављује у као папа: услед нејасноћа око канонског права током средине 11. века и историјских чињеница, не даје се суд о његовом легитимитету. „Католичка енциклопедија「 га наводи у свом списку папа,^[9] али уз напомену: „Сматран од стране неких за антипапу「. Неки други извори га класификују као антипапу.^[10][11]

Понтификат	Име	Име на латинском	Лично име	Место рођења	Старост приликом избора / смрти или повлачења	Број година као антипапа	Белешке	Супротстављен папи
c. 200	Наталије	Natalius					касније се помирио (види горе)	Зафирин
217–235	Иполит Римски	Hippolytus					касније се помирио са папом Понтијаном (види горе)	Калист I
								Урбан I
								Понтијан
251–258	Новатијан	Novatianus					оснивач новатијанизма	Корнелије
								Луције I
								Стефан I
								Сикст II
355–365	Феликс II*						постављен од стране римског цара Констанција II	Либерије
366–367	Урсин		Урсин					Дамас I
418–419	Еулалије							Бонифације I
498–499 501–506	Лауренције						подржан од стране византијског цара Анастасија I	Симах
530	Диоскур							Бонифације II
687	Теодор							Сергије I
687	Паскал (I)
767–768	Константин II							Стефан III
768	Филип						постављен од стране представника лангобардског краља Дезидерија
844	Јован VIII						изабран акламацијом	Сергије II
855	Анастасије Библиотекар							Бенедикт III
903–904	Кристофер							између Лава V и Сергија III
974	Бонифације VII							између Бенедикта VI и Бенедикта VII
984–985								између Јована XIV и Јована XV
997–998	Јован XVI*		Ђовани Филагато				подржан од стране византијског цара Василија II Бугароубице	Гргур V
1012	Гргур VI							Бенедикт VIII
1058–1059	Бенедикт X*		Ђовани Минцијус				подржан од стране грофова Тускулума	Никола II
1061–1064	Хонорије II		Пијетро Кадалус				подржан од стране Агнесе, регента Светог римског царства	Александар II
1080, 1084–1100	Клемент III		Гујберт од Равене				подржан од стране Хенрика IV, цара Светог римског царства	Гргур VII
								Виктор III
								Урбан II
								Паскал II
1100–1101	Теодорик						наследник Клемента III	Паскал II
1101	Алберт						наследник Теодорика
1105–1111	Силвестер IV		Магинулф				подржан од стране Хенрика V, цара Светог римског царства
1118–1121	Гргур VIII		Морис Бурданус					Галезије II
								Калист II
1124	Селестин II		Тебалдус Букапекус					Хонорије II
1130–1138	Анаклет II		Пијетро Пиерлеони					Иноћентије II
1138	Виктор IV		Грегорио Конти				наследник Анаклета II
1159–1164	Виктор IV		Отавио ди Монтечелио				подржан од стране Фридриха I Барбаросе	Александар III
1164–1168	Паскал III		Гвидо ди Крема
1168–1178	Калист III		Ђовани од Струме
1179–1180	Иноћентије III		Ланзо од Сезе
1328–1330	Никола V		Пијетро Раиналдучи				подржан од стране Лудвига IV Баварског	Јован XXII
1378–1394	Клемент VII		Роберт од Женеве	Женева	36/52	15 г, 11 м, 27 д	Авињон	Урбан VI
								Бонифације IX
1394–1423	Бенедикт XIII		Педро де Луна	Илуека, Арагон	66/95	28 г, 7 м, 25 д	Авињон
								Иноћентије VII
								Гргур XII
								Мартин V
1409–1410	Александар V*		Пијетро Филарги				Пиза	Гргур XII
1410–1415	Јован XXIII		Балдасаре Коса				Пиза
1423–1429	Клемент VIII		Гил Санчез Муњоз				Авињон	Мартин V
1424–1429	Бенедикт XIV		Бернард Гарнијер
1430–1437	Бенедикт XIV		Жан Карије
1439–1449	Феликс V		Војвода Амадео VIII од Савоје	Шамбери, Савоја	56/65 (†67)	9 г, 5 м, 2 д	изабран на Сабору у Базелу	Еугеније IV
								Никола V

Види још

• Списак папа