Архитектура Европе

Архитектура Европе обухвата изузетно разнолик и богат корпус градитељског наслеђа и пракси који су се развијали на европском континенту од праисторијских времена до данас. Карактерише је континуирани развој, смена различитих архитектонских стилова, регионалне специфичности и значајан утицај на архитектуру у другим деловима света.^[1] Европска архитектура одражава историјске, друштвене, религиозне, технолошке и културне промене које су обликовале континент.

Праисторијска архитектура

Стоунхенџ, Енглеска

Најранији трагови архитектуре у Европи потичу из праисторије.

• Мегалитска архитектура: Током неолита и бронзаног доба (од око 4500. п. н. е. до 1500. п. н. е.), широм Европе подижу се монументалне грађевине од великих камених блокова (менхири, долмени, кромлеси попут Стоунхенџа у Енглеској или Карнака у Француској). Њихова намена је често била ритуална или погребна.^[2]
• Неолитска насеља и станишта: Остаци неолитских насеља показују различите типове кућа, од земуница до надземних кућа од дрвета и блата (нпр. сојеничка насеља у области Алпа, или насеља Винчанске културе на Балкану).

Античка архитектура

Колосеум у Риму

Класична античка архитектура Грчке и Рима поставила је темеље за велики део касније европске архитектуре.

Старогрчка архитектура

Развијала се од око 800. п. н. е. до I века п. н. е. Кључне карактеристике:

• Храмови као најзначајнији тип грађевине, са стубовима и забатом.
• Развој архитектонских редова: дорски, јонски и коринтски.
• Употреба камена (посебно мермера) као главног грађевинског материјала.
• Значајни објекти: Атински акропољ са Партеноном, Ерехтејоном; позоришта (Епидаур), агоре.

Римска архитектура

Наставља се на грчку традицију, али уводи и значајне иновације (од I века п. н. е. до V века н.е.).

• Употреба лука, свода и куполе.
• Развој римског бетона (opus caementicium) као новог грађевинског материјала.
• Разноврсни типови грађевина: храмови (Пантеон у Риму), базилике, амфитеатри (Колосеум), позоришта, терме (јавна купатила), акведукти, тријумфалне капије, мостови.
• Урбанизам и планирање градова.

Средњовековна архитектура

Ранохришћанска и византијска архитектура

Аја Софија у Истанбулу, врхунац византијске архитектуре

• Ранохришћанска архитектура (IV–VI век): Развија се након признавања хришћанства. Доминира тип хришћанске базилике (нпр. Стара базилика Светог Петра у Риму), али се јављају и грађевине централног плана (крстионице, маузолеји).
• Византијска архитектура (IV–XV век): Наставак римске и ранохришћанске традиције са центром у Цариграду. Карактерише је употреба купола (често на пандантифима), мозаика и сложених просторних решења. Најзначајнији споменик је Аја Софија у Истанбулу (VI век). Утицала је на архитектуру православних земаља, укључујући и српску средњовековну архитектуру.

Предроманика

Период од око 500. до 1000. године у Западној Европи, који обухвата меровиншку, каролиншку и отонску архитектуру. Карактерише је разноврсност регионалних стилова и постепени развој елемената који ће довести до романике.

Романика

Катедрала Нотр Дам у Паризу

Развија се отприлике од 1000. до 1200. године. Одлике:

• Масивне грађевине од камена.
• Полукружни лукови.
• Бачвасти и крстасти сводови.
• Дебели зидови са малим прозорима.
• Наглашена вертикалност кула (звоника).
• Декоративна камена пластика на порталима и капителима.

Значајни примери: Катедрала у Пизи, Црква Светог Сернена у Тулузу, опатијска црква у Клинију.

Готика

Настаје у Француској средином XII века и траје до XV/XVI века. Кључне карактеристике:

• Преломљени (шиљасти) лук.
• Ребрасти свод.
• Систем контрафора (потпорних стубова) и летећих упорњака, што омогућава велике прозоре.
• Витражи (сликано стакло).
• Тежња ка висини и светлости.
• Розете и богата декоративна пластика.

Значајни примери: Базилика Сен Дени, Катедрала Нотр Дам у Паризу, Катедрала у Шартру, Катедрала у Ремсу, Келнска катедрала.

Архитектура новог века

Ренесанса

Настаје у Италији почетком XV века и шири се Европом. Представља обнову интересовања за класичну античку архитектуру.

• Нагласак на симетрији, пропорцији и хармонији.
• Употреба класичних елемената: стубови, пиластри, тимпанони, куполе.
• Кључни архитекти: Брунелески, Алберти, Браманте, Паладио.

Значајни примери: Купола Фирентинске катедрале, Базилика Светог Петра у Риму (почетак градње), палате у Фиренци и Риму.

Барок и рококо

Фонтана ди Треви у Риму, пример барокне скулптуре и архитектуре

• Барок (XVII – средина XVIII века): Карактерише га монументалност, динамичност, раскош, употреба кривих линија, контраста светлости и сенке, богата декорација. Значајни архитекти: Бернини, Боромини. Примери: Трг Светог Петра у Риму, Дворац Версај.
• Рококо (прва половина XVIII века): Лаганији, елегантнији и интимнији стил, са нагласком на асиметричној орнаментици (rocaille). Чест у ентеријерима.

Неокласицизам

Јавља се средином XVIII века као реакција на барок и рококо, инспирисан поновним открићима Помпеје и Херкуланеума.

• Повратак једноставности, строгости и монументалности класичне грчке и римске архитектуре.
• Употреба стубова, забата, јасних геометријских форми.

Примери: Пантеон у Паризу, Бранденбуршка капија у Берлину.

Архитектура XIX века

Обележена је историцизмом (обнова ранијих стилова: неороманика, неоготика, неоренесанса, необарок) и еклектицизмом (комбиновање елемената различитих стилова).

• Појава инжењерске архитектуре и употреба нових материјала: гвожђа и стакла (нпр. Кристална палата у Лондону, Ајфелова кула у Паризу).
• Сецесија (Ар нуво) крајем века доноси нове декоративне форме инспирисане природом.

Модерна архитектура (XX век)

Вила Савоја, Ле Корбизје, пример модерне архитектуре

Обухвата низ праваца који одбацују историцизам и традиционалне форме.

• Рана модерна и авангардни покрети (почетак XX века): Футуризам, конструктивизам, Де Стајл, Баухаус (Валтер Гропијус).
• Интернационални стил и Високи модернизам (1920-их до 1970-их): Нагласак на функционалности ("форма прати функцију"), једноставним геометријским облицима, одсуству орнамената, употреби стакла, челика и бетона. Кључни архитекти: Ле Корбизје, Мис ван дер Рое, Гропијус.
• Брутализам и касна модерна: Често коришћење грубог бетона (béton brut).

Постмодерна архитектура

Јавља се као реакција на строгост модернизма крајем 1960-их и 1970-их.

• Повратак историјским цитатима, орнаменту, боји, хумору и симболици.
• Наглашена индивидуалност и контекстуалност.

Савремена архитектура (крај XX – XXI век)

Карактерише је велика разноврсност стилова и приступа:

• Деконструктивизам (нпр. Френк Гери).
• Хај-тек архитектура (нпр. Норман Фостер, Ренцо Пјано).
• Одржива (зелена) архитектура, еколошка архитектура.
• Дигитална архитектура и параметријски дизајн.

Утицај европске архитектуре

Европска архитектура је током векова имала огроман утицај на градитељство широм света, посебно кроз колонијализам, миграције и ширење културних модела. Класични, готички, ренесансни, барокни и модерни стилови из Европе адаптирани су и интерпретирани у различитим деловима света.

Види још

• Историја архитектуре
• Архитектонски стил
• Списак архитектонских стилова
• Српска архитектура
• Византијска архитектура
• Романичка архитектура
• Готичка архитектура
• Ренесансна архитектура
• Барокна архитектура
• Модерна архитектура