Сецесија (уметност)

Сецесија (од лат. : + — „одвојено” + „ићи”; ч. IPA: ) међународни је уметнички стил у ликовној уметности, архитектури, примењеној (посебно декоративној) и другим уметностима, који обухвата раздобље од 1890. до 1910. године.^[1]^[2] Као реакција на академску уметност из 19. века, инспирисан је природним облицима и структурама — не само код цветова и биљака и сл, него свим закривљеним линијама (кривуљама). Сецесија је један од последњих уметничких правца који су успели да унесу сопствени уметнички печат у све области модерног живота, не само у Европи (и Америци), већ у целом свету.

Париска метро станица (Ектор Гимар, 1900),
плакат (Алфонс Муха, 1897);
лампа (Луис Комфорт Тифани, 1900—1910),
зидни ормар (Луј Мажорел, крај 19. века);
унутрашњост Отел Тасела (Виктор Орта, 1894)

На српском се поред латинизма протоиталијанско-протоиндоевропског порекла користи и галицизам ар нуво (фр. , IPA: — „нова уметност”); стил има још много различитих имена у зависности од језика односно земље: у Француској и Белгији је познат као ар нуво (фр. ), у САД као Тифани стил (по Луис Комфорт Тифанију), у Енглеској као модерни стил (енгл. ), у Аустрији као сецесијски стил ( ) према бечкој сецесији ( ), у Шпанији као модернизам (шп. ) односно Каталонији као каталонски модернизам (кат. ), у Чешкој као сецесе (чеш. ), у Данској као југендштил (дан. ) или скенвирке (дан. ), у Немачкој као југендштил ( , по авангардном часопису Југенд) или арт ново ( ) или реформски стил ( ), у Мађарској као сецесио (мађ. ), у Италији као цветни стил (итал. ) или стил Либерти (итал. , по лондонском трговцу сер Либертију), у Норвешкој као југендстил (норв. ), у Пољској као сецесја (норв. ), у Словачкој као сецесија (слч. ), у Русији као модерн(а) (рус. ) или ар нуво (рус. ) или југендстил (рус. ) или свет уметности (рус. ), у Шведској као југенд (рус. ) итд.^[3]

Сецесија се сматра „свеукупним” уметничким стилом (гезамткунстверк), који обухвата архитектуру, графичку уметност, дизајн ентеријера и већину декоративних уметности укључујући израду/обраду накита, намештаја, текстила, сребра и сл. материјала, те лампи; такође је битно поменути и бозар. Према филозофији стила, уметност би требало да буде начин живота. Већина добростојећих Европљана је имала могућност да живи у кућама надахнутим ар нувоом, са ар нуво намештајем, сребрнаријом, текстилима, керамиком укључујући посуђе, накит, табакере... Уметници су имали жељу да комбинују бозар и примењену уметност, чак и при изради утилитаристичких предмета.

Већ око 1910-е године утицај Сецесије почиње да слаби и полако излази моде. Биће замењена стилом који је доста наследио из ње, али са тенденцијама које су биле више отворене према утицају индустрије и машина, а то је Арт Деко.^[4]