Ашања

Ашања је насеље у Србији у општини Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2022. било је 1253 становника. Насеља забележених под овим именом било је више. Турским дефтером из 1568. у Ашањи је пописано 10 домаћинстава^[1]. Ашања је 1714. године забележена као насељена. Касније је опустела, па се опет 1756. јавља као насељена и то као мало насеље са 18 домова. Каснијих година је приметан раст становништва.

Ашања
Словачка евангеличка црква у Ашањи
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Пећинци
Становништво
— 2022.	1.253
— густина	38/
Географске карактеристике
Координате	44° 45′ 12″ С; 20° 04′ 34″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	67
Површина	38,9 2
Ашања Ашања на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	22418
Позивни број	022
Регистарска ознака

Овде се налази Амбар са котобањом у Ашањи.

Историја

У Ашањи су први људи 1855. године били на листи пренумераната једне књиге. Читалачку публику су чинили: поп Марко Маринковић, учитељ Павел Цар, трговац Филип Хуфнагел, шумар Ранко Јанковић, и граничарски официри - подофицири, Трифон Станковић оберлајтант, стражмештер Живојин Бошковић и занатлије - ћурчије Ефтимије Петровић и Јосиф Радојчић.^[2]

Турски пописни дефтер Сремског санџака из 1568. године за време владавине Селима II је 1983. године приредио Брус Мекгоуен^[1]. Између осталих насеља нахије Купиник забележена је и Ашања. Пописано је 10 домаћинстава. Имена пописаних старешина пореских кућа (на основу Мекгоуеновог рада и транскрипције са османског турског писаног арапским писмом) су: Степан Вуксан, Радосав Нико, Раја Петре, Вујин Тодор, Радосав Вук, Вујица - доселац, Радивој Моревац, Радко Рашко, Радивој Рашко, Радован Степан.

Демографија

У насељу Ашања живи 1189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,7 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 481 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3] Година Становника 1948. 1.468 1953. 1.465 1961. 1.608 1971. 1.455 1981. 1.481 1991. 1.486 1.475 2002. 1.488 1.512

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			1.360	91,39%
Роми			52	3,49%
Словаци			38	2,55%
Југословени			10	0,67%
Немци			7	0,47%
Хрвати			5	0,33%
Румуни			1	0,06%
Бошњаци			1	0,06%
Албанци			1	0,06%
непознато			7	0,47%

Становништво према полу и старости^[5]

м ж ? 1       0 80+ 17       25 75—79 9       23 70—74 39       37 65—69 45       49 60—64 43       52 55—59 37       42 50—54 51       45 45—49 62       60 40—44 59       45 35—39 62       52 30—34 58       53 25—29 47       41 20—24 52       51 15—19 40       40 10—14 62       39 5—9 42       37 0—4 35       36 Просек : 38,7 41,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	358	360	400	391	435	458	481

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	93	108	86	93	67	28	4	1	1	0	3,09

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	622	185	379	39	19	0
Женски	615	102	376	123	14	0
УКУПНО	1.237	287	755	162	33	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	368	181	0	0	64
Женски	177	73	0	0	19
Укупно	545	254	0	0	83
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	16	39	5	23
Женски	0	0	24	6	5
Укупно	5	16	63	11	28
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	4	4	8	6
Женски	2	8	8	10	16
Укупно	3	12	12	18	22
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	8
Женски	2	0	0	4
Укупно	6	0	0	12