Балатонфизфе

Балатонфизфе (мађ. ) град је у западној Мађарској. Балатонфизфе је град у оквиру жупаније Веспрем.

Балатонфизфе мађ.
поглед из ваздуха
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Мађарска
Регион	Централна прекодунавска регија
Жупанија	Веспрем
Срез	Таполца
Становништво
Становништво	‍
— 2017.	4.262[1][2]
— густина	63,5 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	47° 03′ 50″ С; 18° 02′ 21″ И
Временска зона	(), лети ()
Површина	9,25 km2
Балатонфизфе Балатонфизфе на карти Мађарске
Поштански број	8175
Позивни број	(+36) 88
Веб-сајт

Географија

Локација

Балатонфизфе се налази на североисточном делу језера Балатон, на обали залива Физфеј. Насељени делови насеља настали су у различито време и са различитим функцијама, делом везаним за делатност овде основаних индустријских погона, а у неким случајевима посебно као њихова стамбена насеља.

Историја

Према археолошким налазима, Балатонфизфе је насеље са историјом још из римског доба. Село звано Мама, првобитно насеље, вероватно је већ постојало у време доласка мађара на ове просторе. Име насеља Мама се први пут појављује у оснивачком писму на старогрчком језику из 990. године, према којем је краљ Иштван ставио Маму заједно са суседним насељима у посед женског манастира у Веспремвелђи.

Године 1242. Татарска инвазија опустошила је и ово насеље, а можда је и његова црква уништена, јер археолози датирају изградњу данас познате порушене цркве у 13. век. Према једном документу, Мамина црква подигнута у част Светог Ласла стајала је већ 1292. године, која је највероватније саграђена након најезде Татара.

Данашња слика града почела је да се формира у првим деценијама 20. века – после изградње железнице (1909), а формира се и данас. Историја и развој Физфеа су се спојили са хемијском индустријом и индустријом папира изграђене овде. Међутим, због индустријског карактера, туристички потенцијал Балатонфизфеа је дуго остао „скривен“, иако се у насељу развија живахан бањски и једриличарски живот почев од 1920-их година.

Балатонфизфе је проглашен градом од 1. јула 2000. године, проглашење је озваничио председник Републике Мађарске Арпад Гонц, на предлог министра унутрашњих послова Шандора Пинтера.

Становништво

У време пописа 2011. године, 87,9% становника изјаснило се као Мађари, 1,6% као Немци, а 0,2% као Роми (11,9% се није изјаснило).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 34,9%, реформисани 10,7%, лутерани 1,7%, гркокатолици 0,2%, неконфесионални 22,1% (29,4% се није изјаснило).^[3]