Мађарска
држава у средњој Европи From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Мађарска (мађ. ) држава је у средњој Европи. Налази се у Панонској низији, а граничи се на северу са Словачком, на североистоку са Украјином, на истоку и југоистоку са Румунијом, на југу са Србијом, на југозападу са Хрватском и Словенијом, а на западу са Аустријом. Има око 9,6 милиона становника. Главни и највећи град је Будимпешта. Званични језик је мађарски, а званична валута мађарска форинта.
Територија данашње Мађарске је вековима била раскрсница разних народа, међу којима су Келти, Римљани, Германи, Хуни, Словени и Авари. Темељи Мађарске успостављени су крајем 9. века када је Арпад освојио Панонску низију.[7][8] Његов праунук Стефан ступио је на престо 1000. године, створивши Краљевину Угарску. До 12. века она је постала регионална сила, достигавши свој културни и политички врхунац у 15. веку.[9] Након Мохачке битке из 1526. године, Угарску је делимично окупирало Османско царство (1541—1699). Пала је под власт Хабзбурга на прелазу из 18. века, а касније се придружила Аустријском царству да би формирала Аустроугарску, велику силу почетком 20. века.[10]
Аустроугарска се распала након Првог светског рата, а Тријанонским споразумом успостављене су садашње границе Мађарске, чиме је изгубила 71% своје територије, 58% становништва и 32% етничких Мађара.[11][12][13] Након бурног међуратног периода, Мађарска се придружила силама Осовине у Другом светском рату, претрпевши значајну штету и жртве.[14][15] Послератна Мађарска је постала сателитска држава Совјетског Савеза, што је довело до успостављања Народне Републике Мађарске. Након неуспеле револуције 1956. Мађарска је постала релативно слободнија, иако још увек репресивна, чланица Источног блока. Уклањање граничне ограде између Мађарске и Аустрије убрзало је распад Источног блока, а потом и Совјетског Савеза.[16] Дана 23. октобра 1989. Мађарска је постала демократска парламентарна република.[17] Приступила је Европској унији 2004, а део је шенгенске зоне од 2007.[18]
Мађарска је средња сила у међународним односима, највише захваљујући свом културном и економском утицају.[19] Сматра се развијеном земљом са привредом са високим дохотком и заузима 40. место на Индексу хуманог развоја, са грађанима који уживају универзалну здравствену заштиту и бесплатно средње образовање.[20][21] Мађарска има дугу историју значајног доприноса уметности, музици, књижевности, спорту, науци и технологији.[22][23][24][25] Позната је туристичка дестинација у Европи, уз милионе међународних посетилаца сваке године.[26] Чланица је бројних међународних организација, међу којима су Уједињене нације, Европска унија, НАТО, Светска трговинска организација, Светска банка, Азијска банка инфраструктурних инвестиција, Савет Европе и Вишеградска група.[27]
Remove ads
Етимологија
Мађарски ендоним је Magyarország, који се састоји од magyar („мађарски”) и ország („земља”). Назив „Мађар”, који се односи на народ земље, тачније одражава назив земље на неким другим језицима као што су турски, персијски и други језици као што су Мађаристан или Земља Мађара или слично. Реч magyar је преузета од имена једног од седам великих полуномадских мађарских племена, magyeri.[28][29][30]
Мађарска се на латинском језику назива Hungaria, док се почетно „H” највероватније односи на Хуне, који су насељавали Мађарску пре Авара. Остатак речи потиче од латинизованог облика византијског грчког Ουγγροι. Грчко име би могло бити позајмљено из старословенског ągrinŭ, које потиче из огурске речи Onogur.[31] Оногури су били племена која су се касније придружила Прабугарима који су владали источним деловима Угарске после Авара.[32][33] Петер Бенџамин Голден такође разматра теорију Арпада Берте, који је сугерисао да име потиче од хазарског ongar („десно”). Ово указује на идеју да је група Мађара пре освајања ове области формирала „десно крило” (= западно крило) хазарских војних снага.[34]
Remove ads
Географија
Државе са којима се Мађарска граничи су: Словачка, Украјина, Румунија, Србија, Хрватска, Словенија и Аустрија. Површина државе износи 93.030 2. Мађарска се налази између 45° и 49° северне географске ширине и 16° и 23° источне географске дужине. Равнице Панонске низије покривају већи део Мађарске. Најважније регије у Панонској низији су Мала мађарска равница и Велика мађарска равница. Највиша тачка је 183 m.[35]
Прекодунавска Мађарска је брдовитији предео на западу од обронака Алпа у области Алпокаља (Алпска стопала) преко централне зоне Прекодунавских планина и Мечека до Вилањ планина на југу. Највиша тачка ове области је „Írott-kő“ висине 882 m. Највиши врхови налазе се на Карпатима на северу уз границу са Словачком као Северне мађарске планине (највиши врх: Кекеш, 1014 ).[36]
Мађарска је земља без излаза на море. Њену географију традиционално дефинишу њена два главна водна пута, реке Дунав и Тиса. Мађарску дели по пола Дунав (Duna); друге велике реке су Тиса (Tisza) и Драва (Dráva), док на западу земље лежи велико језеро Балатон. Осим тога, Мађарска има највеће термално језеро на свету, језеро Хевиз.[37]
Флора и фауна
Мађарска има веома разнолику флору и фауну.[38][шта?] Фитогеографски, Мађарска припада средњоевропској провинцији циркумбореалне области у оквиру бореалног потцарства холарктичког флористичког царства.[39]
Мађарска има 10 националних паркова, 145 резервата природе и 35 заштићених предела.
Клима
Клима је континентална, са хладним и влажним зимама и топлим летима, а релативна изолација карпатског басена понекад изазива суше. Просечна годишња температура је 9,7 °C. Највиша измерена температура је 41,9 °C у Кишкунхалашу током 20. јула 2007. а најнижа −35 °C у Мишколцу током 16. фебруара 1940.[40] Просечна највиша температура лети је од 23 °C до 28 °C а просечна најнижа зимска температура је од −3 °C до −7 °C. Област око Печуја се понекад сврстава у Средоземну климу али је ова област тек незнатно топлија од остатка земље и у њој такође зими пада снег.
Просечне годишње падавине износе 600 mm, које углавном доносе циклони са северозапада или запада. Проблем представљају „провале облака” које су чешће на југу земље (близу границе са Србијом, Хрватском и Словенијом), када за врло кратко време падне велика количина кише, а неретко се јавља и град.
Мађарска је рангирана на шестом месту у индексу заштите животне средине од стране GW/CAN.[41]
Национални паркови
У Мађарској постоји 10 националних паркова. Национални паркови Агтелек и Хортобађ се налазе на списку Светске баштине.[42]
Remove ads
Историја
Пре 895.
Од 16. до 15. века п. н. е. Римско царство је освојило територију између Алпа и подручја западно од Дунава, при чему је Дунав био граница Царства.[43] Године 14. п. н. е. Панонију је цар Октавијан Август признао као део Римског царства.[43] Од 6. века п. н. е. подручје југоисточно од Паноније било је познато као римска провинција Мезија.[43] Од 106. године нове ере, подручје источно од реке Тисе постало је римска провинција Дакија. Ова подручја су до 271. године биле под римском влашћу.[44]
Од 235. године Римско царство је пролазило кроз тешка времена, узрокована побунама, ривалством и брзим смењивањем царева. Западно римско царство је пропало у 5. веку под притиском миграције германских племена.[44] Овај период је довео многе освајаче у средњу Европу, почевши од Хуна (око 370—469). Најмоћнији владар Хуна био је Атила (434—453), који је касније постао кључна фигура у мађарској митологији.[45] Након распада Хунског царства, Гепиди, источногерманско племе које су Хуни вазализовали, основали су своје краљевство у Панонској низији.[46] Друге групе народа које су стигле до Панонске низије током периода Велике сеобе народа били су Готи, Вандали, Лангобарди и Стари Словени.[44]
Током 560-их Авари су основали државу која је одржавала надмоћ у овој области више од два века. Франци, под вођством Карла Великог, победили су Аваре током 790-их.[47] Између 804. и 829. Прво бугарско царство освојило је земље источно од Дунава и преузело власт над локалним словенским племенима и преосталим Аварима.[48] До средине 9. века, Панонски Словени су основали државу у оквиру Панонске марке.[49]
Средњи век (895—1526)
Оснивање мађарске државе повезано је са освајањима Мађара, који су дошли из Понтско-каспијске степе као конфедерација седам племена.[52] Мађари су стигли у Панонску низију под вођством великог кнеза Алмоша и његовог сина Арпада: оснивача династије Арпадовића, која је наводно Атилин потомак.[53][54][55] Мађари су заузели подручје на унапред планиран начин, са дугим периодом између 862. и 895.[56] Угарска инвазија на Европу је спроводила жестоке и успешне пљачке, од Константинопоља па све до данашње Шпаније.[57] Мађари су победили три главне источнофраначке царске војске између 907. и 910.[58] Године 955. пораз у бици на Лешком пољу означио је привремени крај већине похода на страним територијама, барем према западу.
Доба Арпадовића
Године 972. владајући принц Геза из династије Арпадовића званично је започео христијанизацију.[59] Његов син Стефан I Угарски постао је први краљ Угарске након што је победио паганског кнеза Копања. Мађарска је затим призната као католичко-апостолско краљевство.[60] Захтевајући папи Силвестару II, Стефан је добио краљевске инсигније од папства.
До 1006. Стефан је учврстио своју моћ и започео свеобухватне реформе како би претворио Угарску у феудалну државу западног типа. Угарска је прешла на употребу латинског језика у административне сврхе и све до 1844. латински је остао службени језик управе. Краљ Ладислав I Угарски је завршио дело краља Стефана I, учврстивши моћ мађарске државе и ојачавши хришћанство. Његова харизматична личност, стратешко вођство и војни таленти резултирали су окончањем унутрашњих борби за моћ и страних војних претњи.[61] Супруга хрватског краља Димитрија Звонимира била је Ладиславова сестра.[62] На Јеленин захтев, Ладислав се 1091. умешао у сукоб и извршио инвазију на Хрватску.[63] Године 1102. Краљевина Хрватска је ступила у персоналну унију са Краљевином Угарском крунисањем краља Коломана за „краља Хрватске и Далмације” током 1102. у Биограду на Мору.[64]
Један од најмоћнијих и најбогатијих краљева из династије Арпадића био је Бела III.[65] Он је далеко премашило приход француског краља и имао двоструко више новца од прихода енглеске круне.[66] Андрија II је законом осигурао посебне привилегије Саса, а ово се сматра првим законом о аутономији на свету.[67] Године 1217. предводио је Пети крсташки рат на Свету земљу, формирајући највећу краљевску војску у историји крсташких ратова. Његова Златна була из 1222. била је први устав у континенталној Европи. Нижи племићи су такође почели да подносе жалбе Андрији, пракса која се развила у институцију парламента (лат. ).
Између 1241. и 1242. Угарска је претрпела велики ударац монголском инвазијом. Чак половина становништва Угарске од 2 милиона била је жртва инвазије.[68] Краљ Бела IV је пустио Кумане и Јасике у земљу, који су бежали од Монгола.[69] Током векова, они су потпуно асимиловани.[70] Након што су се Монголи повукли, краљ Бела је наредио изградњу стотина камених замкова и утврђења, како би се одбранио од могуће друге монголске инвазије. Монголи су се вратили у Угарску 1285. године, али су их новоизграђени системи камених замкова и нове тактике (коришћење већег удела наоружаних витезова) зауставили. Монголска војска је поражена у близини Пеште од стране краљевске војске краља Ладислава IV.[71] Као и код каснијих инвазија, лако је одбијена, а Монголи су изгубили велики део својих снага.
Доба изабраних краљева
Краљевина Угарска је достигла један од својих највећих успона током власти Арпадовића, али је краљевска моћ ослабљена на крају њихове владавине 1301. Након деструктивног периода међувладавине (1301—1308), први анжувински краљ Карло Роберт — такође потомак Арпадовића — успешно је обновио краљевску власт и победио олигархске ривале, такозване „мале краљеве”. Други анжувински краљ, Лајош I Анжујски, водио је многе успешне војне походе од данашње Литваније до јужне Италије (Напуљска краљевина), а од 1370. био и краљ Пољске. Након што је Лајош умро без мушког наследника, земља се стабилизовала тек када је на престо дошао Жигмунд Луксембуршки, који је 1433. постао и цар Светог римског царства. Први превод Библије на мађарски језик завршен је 1439. Током 1437. у Трансилванији је трајао антифеудални и антиклерикални сељачки устанак, на који су снажно утицале хуситске идеје. Из мале племићке породице у Трансилванији, Јанош Хуњади је израстао у једног од најмоћнијих господара земље, захваљујући својим способностима као плаћеничког команданта. Изабран је за гувернера, а затим за регента. Био је успешан крсташки рат против Османлија, а једна од његових највећих победа била је опсада Београда из 1456.[72][73]
Последњи снажни краљ средњовековне Угарске био је ренесансни краљ Матија Корвин, син Јаноша Хуњадија. Његов избор био је први пут да се припадник племства попео на мађарски краљевски престо без династичке позадине. Био је успешан војсковођа и просвећени покровитељ уметности и учења.[74] Његова библиотека, позната као Корвинска библиотека, била је највећа европска збирка историјских хроника, филозофских и научних дела у 15. веку, као и друга по величини после Ватиканске библиотеке. Године 2005. предмети из Корвинске библиотеке уписани су у Унесков регистар Памћење света.[75] Кметови и обичан народ сматрали су га праведним владаром јер их је штитио од прекомерних захтева и других злоупотреба од стране магната.[76] Матијина плаћеничка војска, Црна легија, била је необично велика војска за своје време и освојила је Беч, као и делове Аустрије и Бохемије.
Краљ Матија је умро без законитих синова, а мађарски магнати су издејствовали долазак на престо Пољака Владислава II, наводно због његовог слабог утицаја на мађарску аристократију.[74] Међународна улога Угарске је опала, њена политичка стабилност пољуљана, а друштвени напредак заустављен. Године 1514. ослабљени краљ Владислав II суочио се са великом сељачком побуном коју је предводио Ђерђ Дожа, коју су племићи, предвођени Јаном Запољом, немилосрдно угушили. Резултирајућа деградација поретка отворила је пут превласти Османског царства.[77] Године 1521. догодио се пад Београда, најјаче мађарске тврђаве на југу. Рана појава протестантизма додатно је погоршала унутрашње односе у земљи.
Османски ратови (1526—1699)
Након око 150 година ратова са Мађарима и другим државама, Османлије су извојевале одлучујућу победу над мађарском војском у Мохачкој бици из 1526. где је краљ Лајош II погинуо док је бежао. Усред политичког хаоса, подељено мађарско племство је истовремено изабрало два краља, Јована I и Фердинанда I из династије Хабзбурга. Године 1541. свајањем Будима од стране Османлија, Угарска је подељена на три дела и остала је таква до краја 17. века. Северозападни део, назван Краљевска Угарска, анектирали су Хабзбурзи који су владали као краљеви Угарске. Источни део краљевства постао је независан као Кнежевина Трансилванија, под османском (а касније и хабзбуршком) влашћу. Преостало средишње подручје, укључујући главни град Будим, било је познато као Будимски пашалук.[78]
Године 1686. војска Свете лиге, која је бројала преко 74.000 људи из разних народа, повратила је Будим од Османлија. Након још неколико тешких пораза Османлија у наредних неколико година, цела Краљевина Угарска је до 1718. потиснула Османско царство. Последњи упад османских вазала Татара са Крима у Угарску догодио се 1717.[79] Ограничени напори Хабзбуршке контрареформације у 17. веку поново су преобратили већину краљевине у католичанство. Етнички састав Угарске је фундаментално промењен као последица дуготрајног ратовања са Османлијама. Велики део земље је опустошен, раст становништва је успорен, а многа мања насеља су нестала.[80] Аустријско-хабзбуршка власт је населила велике групе Срба и других Словена на опустошени југ, а Немце (зване Дунавске Швабе) у разним областима, али Мађарима није било дозвољено да се населе или поново донаселе на југ Панонске низије.[81]
Од 18. века до Првог светског рата (1699—1918)
Између 1703. и 1711. вођен је велики рат за независност који је предводио Ференц II Ракоци, који је након свргавања Хабзбурговаца 1707. привремено преузео власт као владајући кнез за ратни период, али је одбио мађарску круну и титулу краља. Устанци су трајали годинама. Мађарска куручка војска, иако је освојила већи део земље, изгубила је главну битку код Тренчена (1708). Три године касније, због растућег дезертерства, дефетизма и ниског морала, куручке снаге су се предале.[82]
Током Наполеонових ратова и након тога, мађарски парламент се није састајао деценијама.[83] Током 1820-их цар је био приморан да сазове парламент, што је означило почетак периода реформи (1825—1848). Мађарски парламент је поново сазван 1825. како би се решили финансијски проблеми. Појавила се либерална странка која се усредсређивала на бригу о сељаштву. Лајош Кошут се појавио као вођа нижег племства у парламенту. Изузетан успон је почео када је нација концентрисала своје снаге на модернизацију, иако су хабзбуршки монарси ометали све важне либералне законе који се односе на грађанска и политичка права, као и економске реформе. Многи реформатори су били затворени од стране власти.
Дана 15. марта 1848. масовне демонстрације у Пешти и Будиму омогућиле су мађарским реформистима да прогурају списак од 12 захтева. Под гувернером и председником Лајошем Кошутом и премијером Лајошем Баћанијем, Хабзбурговци су свргнути са трона. Хабзбуршки владар и његови саветници вешто су манипулисали хрватским, српским и румунским сељаштвом, предвођеним свештеницима и официрима чврсто лојалним Хабзбурзима, да се побуне против мађарске владе, иако су Мађаре подржавали велика већина словачке, немачке и русинске националности и сви Јевреји, као и велики број пољских, аустријских и италијанских добровољаца.[84] У јулу 1849. мађарски парламент је прогласио и донео прве законе о етничким и мањинским правима на свету.[85] Многи припадници мањинских националности стекли су највише положаје у мађарској војсци, попут Јована Дамјанића и Јожефа Бема. Мађарске снаге су победиле аустријске војске. Да би се супротставио успесима мађарске револуционарне војске, хабзбуршки цар Фрања Јосиф затражио је помоћ од цара Николаја I, чије су руске војске извршиле инвазију на Мађарску. Вођа аустријске војске, Јулијус фон Хајнау, постао је гувернер Мађарске на неколико месеци и наредио је погубљење 13 мученика из Арада, вођа мађарске војске, и премијера Баћанија у октобру 1849. Кошут је побегао у егзил. Након рата 1848—1849, цела земља је била у „пасивном отпору”.
Због спољних и унутрашњих проблема, реформе су изгледале неизбежне, а велики војни порази Аустрије приморали су Хабзбурге да преговарају о Аустро-угарској нагодби из 1867, којим је формирана двојна монархија Аустроугарска. Ово царство је имало другу највећу површину у Европи (после Руске Империје) и било је треће најнасељеније (после Руске Империје и Немачког царства). Два краљевства су одвојено управљала два парламента из два главна града, са заједничким монархом и заједничком спољном и војном политиком. Економски, било је царинска унија. Враћен је стари мађарски устав, а Фрања Јосиф је крунисан за краља Угарске. Аустроугарска је доживела импресиван привредни развој. Некада заостала мађарска економија постала је релативно модерна и индустријализована до почетка 20. века, иако је пољопривреда остала доминантна до 1890.[86] Године 1873. стара престоница Будим и Обуда званично су уједињени са Пештом,[87] стварајући нову метрополу Будимпешту.[88][89] Многе државне институције и модерни административни систем Мађарске успостављени су током овог периода.
Након атентата на надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву, премијер Иштван Тиса и његов кабинет покушали су да избегну избијање и ескалацију рата у Европи, али њихови дипломатски напори нису били успешни. Аустроугарска је регрутовала преко 4 милиона војника из Краљевине Угарске на страни Немачког царства, Краљевине Бугарске и Османског царства. Трупе прикупљене у Краљевини Угарској провеле су мало времена бранећи саму територију Мађарске, са изузетком Брусиловљеве офанзиве у јуну 1916. и неколико месеци касније када је војска Краљевине Румуније извршила напад на Трансилванију.[90] Централне силе су освојиле Краљевину Србију. Краљевина Румунија је објавила рат. Централне силе су освојиле јужну Румунију и румунску престоницу Букурешт. Фрања Јосиф је умро 1916, а нови монарх Карл IV је саосећао са пацифистима. Са великим потешкоћама, Централне силе су зауставиле и одбиле нападе Руске Империје.
Источни фронт савезничких (Антантних) сила је потпуно пропао. Аустроугарска се потом повукла из свих поражених земаља. Упркос великом успеху на Источном фронту, Немачко царство је претрпело потпуни пораз на Западном фронту. До 1918. економска ситуација се погоршала (штрајкове у фабрикама организовали су левичарски и пацифистички покрети) и устанци у војсци су постали уобичајени. У главним градовима, аустријски и мађарски левичарски либерални покрети и њихови вође подржавали су сепаратизам етничких мањина. Аустроугарска је потписала опште примирје у Падови 3. новембра 1918.[91] У октобру 1918. унија Угарске са Аустријом је раскинута.[92]
Међуратни период (1918—1941)
Већинска мађарска подручја (према попису из 1910) отцепљена од Мађарске
Након Првог светског рата, Мађарска је прошла кроз период дубоких политичких превирања, почевши од Астер револуције из 1918. која је довела социјалдемократу Михаља Карољија на власт као премијера. Мађарска краљевска војска је и даље имала више од 1.400.000 војника када је Карољи постављен на власт.[95][96] Карољи је попустио захтеву председника САД Вудроа Вилсона за пацифизм наредивши разоружање мађарске војске.[97][98] Разоружање је значило да Мађарска треба да остане без националне одбране у време посебне рањивости. Током владавине Карољијевог пацифистичког кабинета, Мађарска је изгубила контролу над приближно 75% својих предратних територија без борбе и била је изложена страној окупацији. Мала Антанта, осетивши прилику, напала је Мађарску са три стране — Краљевина Румунија је извршила инвазију на Трансилванију, Чехословачка је анектирала Горњу Мађарску (данашњу Словачку), а заједничка српско-француска коалиција анектирала је Војводину и друге јужне области. У марту 1919. комунисти предвођени Белом Куном свргнули су Карољијеву владу и прогласили Мађарску Совјетску Републику, након чега је уследила темељна кампања црвеног терора. Упркос неким успесима на чехословачком фронту, Кунове снаге на крају нису успеле да се одупру румунској инвазији. До августа 1919. румунске трупе су окупирале Будимпешту и свргнуле Куна.
У новембру 1919. десничарске снаге предвођене бившим аустроугарским адмиралом Миклошем Хортијем ушле су у Будимпешту. Исцрпљено ратом и његовим последицама, становништво је прихватило Хортијево вођство. У јануару 1920. одржани су парламентарни избори, а Хорти је проглашен регентом обновљене Краљевине Мађарске, чиме је започела такозвана „Хортијева ера”. Нова влада је брзо радила на нормализацији спољних односа, док је истовремено затварала очи пред белим терором који је захватио села. Убистава осумњичених комуниста и Јевреја трајала су до 1920.[99][100]
Дана 4. јуна 1920. Тријанонски споразум је утврдио нове границе за Мађарску. Земља је изгубила 71% своје територије и 66% свог предратног становништва, као и многе изворе сировина и своју једину луку у Ријеци.[101][102] Процењује се да је 3,3 милиона етничких Мађара живело на уступљеним територијама, углавном на подручју данашње Румуније, Словачке и Србије, иако се савремени извори за ову бројку крећу од 2 до 5 милиона.[102][103][104] Иако је ревизија споразума брзо доспела на врх националне политичке агенде, Хортијева влада није била спремна да прибегне војној интервенцији да би то учинила.
Прве године Хортијевог режима биле су заокупљене покушајима пуча од стране аустроугарског претендента на престо Карла IV, континуираним сузбијањем комуниста и миграционом кризом изазваном територијалним променама проузрокованим Тријанонским споразумом. Поступци владе наставили су да скрећу удесно усвајањем антисемитских закона и, због континуиране изолације Мале Антанте, економском, а затим и политичком гравитацијом ка Фашистичкој Италији и Нацистичкој Немачкој. Велика криза је додатно погоршала ситуацију, а популарност фашистичких политичара је порасла, попут Ђуле Гембеша и Ференца Салашија, обећавајући привредни и друштвени опоравак. Хортијева националистичка агенда достигла је врхунац 1938. и 1940. када су нацисти наградили чврсто пронемачку спољну политику Мађарске у Првој и Другој бечкој арбитражи, мирним путем враћајући подручја са етнички већинским мађарским становништвом изгубљена после Тријанонског споразума. Године 1939. Мађарска је силом повратила додатну територију од Чехословачке. Мађарска се формално придружила силама Осовине 20. новембра 1940, а 1941. учествовала у инвазији на Југославију, освојивши неке од њених бивших територија на југу.[105]
Други светски рат (1941—1945)
Мађарска је формално ушла у Други светски рат као сила Осовине 26. јуна 1941. објавивши рат Совјетском Савезу након што су неидентификовани авиони бомбардовали Кошице, Мукачево и Рахив. Мађарске трупе су се бориле на Источном фронту две године. Упркос раном успеху у Умањској бици,[106] Мађарска је почела да тражи тајни мировни пакт са Савезницима након што је Друга армија претрпела катастрофалне губитке на реци Дон у јануару 1943. Сазнавши за планирано пребегавање, немачке трупе су окупирале Мађарску 19. марта 1944. како би гарантовале Хортијево послушање.
У октобру, како се совјетски фронт приближавао, а Мађарска улагала даље напоре да се повуче из рата, немачке трупе су свргнуле Хортија и поставиле марионетску владу под Салашијевом фашистичком Партијом стреластог крста.[106] Салаши је обећао да ће све капацитете Мађарске ставити у службу немачке ратне машинерије. До октобра 1944. Совјети су стигли до реке Тисе и, упркос неким губицима, у децембру успели су да опколе и опседну Будимпешту.
Будимпешта се предала 13. фебруара 1945. До априла, немачке трупе су напустиле Мађарску под совјетском војном окупацијом. Око 200.000 Мађара је протерано из Чехословачке у замену за 70.000 Словака који су живели у Мађарској. Око 202.000 етничких Немаца је протерано у Немачку,[107] а Париским мировним уговорима из 1947. Мађарска је поново сведена на своје непосредне пост-Тријанонске границе.
Рат је оставио Мађарску разореном, уништивши преко 60% економије и проузроковавши значајне губитке живота. Поред преко 600.000 убијених мађарских Јевреја,[108] чак 280.000[109] других Мађара је силовано, убијено и погубљено или депортовано на рад.[110][111][112][113][114][115][116][117][118][119] Након немачке окупације, Мађарска је учествовала у холокаусту,[120][121] депортујући скоро 440.000 Јевреја, углавном у Аушвиц где су скоро сви убијени.[122][123] Саучесништво Хортијеве владе у холокаусту остаје тачка контроверзи и спорова.
Комунизам (1945—1989)
Након пораза Нацистичке Немачке, Мађарска је постала сателитска држава Совјетског Савеза. Совјетско руководство је изабрало Маћаша Ракошија да предводи стаљинизацију земље, а Ракоши је дефакто владао Мађарском од 1949. до 1956. Политика његове владе о милитаризацији, индустријализацији, колективизацији и ратној надокнади довела је до озбиљног пада животног стандарда. Имитирајући Стаљинов КГБ, Ракошијева влада је основала тајну политичку полицију како би спровела режим. Око 350.000 званичника и интелектуалаца је затворено или погубљено од 1948. до 1956.[125] Многи слободни мислиоци, демократе и достојанственици из Хортијеве ере су тајно ухапшени и вансудски интернирани у домаће и стране гулаге. Око 600.000 Мађара је депортовано у совјетске радне логоре, где је најмање 200.000 умрло.[126]
Након смрти Јосифа Стаљина 1953, Совјетски Савез је спровео програм дестаљинизације који је био непријатељски настројен према Ракошију, што је довело до његовог свргавања. Уследило је политичко хлађење које је довело до успона Имреа Нађа на премијерску позицију. Нађ је обећао либерализацију тржишта и политичку отвореност. Ракоши је на крају успео да дискредитује Нађа и замени га тврдокорнијим Ернеом Гереом. У мају 1955. Мађарска се придружила Варшавском пакту, док је друштвено незадовољство режимом расло. Након пуцњаве на мирне демонстрације широм земље 23. октобра 1956, демонстранти су изашли на улице Будимпеште, покрећући Револуцију 1956.[127][128]
У настојању да смири хаос, Нађ се вратио као премијер, обећао слободне изборе и извео Мађарску из Варшавског пакта. Насиље се ипак наставило док су се револуционарне милиције појављивале против совјетске војске. Отпор од око 3.000 људи борио се против совјетских тенкова користећи Молотовљеве коктеле и аутоматске пиштоље. Иако је надмоћ Совјета била огромна, претрпели су тешке губитке и до 30. октобра 1956. већина совјетских трупа се повукла из Будимпеште. Неко време, совјетско руководство није било сигурно како да одговори, али је на крају одлучило да интервенише како би спречило дестабилизацију совјетског блока. Дана 4. новембра, појачања од више од 150.000 војника и 2.500 тенкова ушла су у Мађарску из Совјетског Савеза.[129] Скоро 20.000 Мађара је убијено пружајући отпор интервенцији, док је додатних 21.600 касније затворено из политичких разлога. Око 13.000 је интернирано, а 230 је изведено пред суд и погубљено. Нађ је тајно суђен, проглашен кривим, осуђен на смрт и погубљен вешањем у јуну 1958. Пошто су границе биле накратко отворене, скоро четврт милиона људи је побегло из земље до тренутка када је револуција угушена.[130]
Након другог, краћег периода совјетске војне окупације, Јаноша Кадара, бившег државног министра у време Нађа, совјетско руководство је изабрало да предводи нову владу и председава новом владајућом Социјалистичком радничком партијом. Кадар је брзо нормализовао ситуацију. Године 1963. Влада је одобрила општу амнестију. Кадар је прогласио нову политичку линију, према којој људи више нису били обавезни да исказују лојалност странци ако прећутно прихвате социјалистички режим као животну чињеницу. Кадар је увео нове приоритете планирања у економији, као што је дозвољавање пољопривредницима значајних парцела приватног земљишта у оквиру система колективних фарми. Животни стандард је порастао, јер је производња робе широке потрошње и хране добила предност над војном производњом, која је смањена на једну десетину предреволуционарног нивоа.[131][132]
Године 1968. Нови економски механизам увео је елементе слободног тржишта у социјалистичку командну економију. Од 1960-их до касних 1980-их, Мађарска је често називана „најсрећнијом касарном” у Источном блоку. Током другог дела хладног рата, БДП Мађарске по глави становника био је четврти у комунистичкој Европи, одмах после Источне Немачке, Чехословачке и Совјетског Савеза.[133] Као исход овог релативно високог животног стандарда, либерализованије економије, мање цензурисане штампе и мање ограничених права на путовање, Мађарска се генерално сматрала једном од либералнијих земаља за живот у средњој Европи током комунизма. Године 1980. Мађарска је послала космонаута у свемир као део Интеркосмоса. Први мађарски астронаут био је Берталан Фаркаш. Мађарска је постала седма нација коју је он представљао у свемиру.[134] Међутим, 1980-их животни стандард је поново нагло опао због светске рецесије на коју комунизам није могао да одговори.[135] До тренутка када је Кадар умро 1989, Совјетски Савез је био у наглом паду, а млађа генерација реформиста је видела либерализацију као решење за економске и социјалне проблеме.
Трећа република (од 1989)
Мађарска транзиција из комунизма у капитализам била је мирна и подстакнута економском стагнацијом, домаћим политичким притиском и променљивим односима са другим земљама Варшавског пакта. Иако је Мађарска социјалистичка радничка партија започела округле столове са разним опозиционим групама у марту 1989, поновно сахрањивање Имреа Нађа као револуционарног мученика тог јуна се сматра симболичним крајем комунизма у Мађарској. Слободни избори одржани су у мају 1990, а Мађарски демократски форум, главна конзервативна опозициона групација, изабран је на чело коалиционе владе. Јожеф Антал је постао први демократски изабрани председник Владе од Другог светског рата.[136]
Укидањем државних субвенција и брзом приватизацијом 1991. Мађарску је погодила тешка економска рецесија. Мере штедње Анталове владе показале су се непопуларним, а правни и политички наследник Комунистичке партије, Мађарска социјалистичка партија, победила је на наредним изборима 1994. Ова нагла промена у политичком пејзажу поновила се 1998. и 2002. У сваком изборном циклусу, владајућа странка је свргнута, а дотадашња опозиција изабрана. Међутим, као и већина других посткомунистичких европских држава, Мађарска је углавном следила интеграционистичку агенду, придруживши се НАТО-у 1999. и Европској унији 2004.[137] Као чланица НАТО-а, Мађарска је била укључена у ратове у Југославији.
Године 2006. избили су велики протести широм земље након што је откривено да је председник Владе Ференц Ђурчањ у говору иза затворених врата тврдио да је његова странка „лагала” да би победила на недавним изборима.[138] Популарност левичарских странака је нагло пала у наредним политичким превирањима, а 2010. национално-конзервативна странка Фидес коју води Виктор Орбан освојила је апсолутну већину. Законодавно тело је последично одобрило нови Устав, између осталих свеобухватних владиних и законских промена. Фидес је освајао велику већину на сваким наредним изборима.
Од Орбановог доласка на власт 2010. поједини аналитичари наводе да је Мађарска доживела демократско назадовање.[139] Орбан је Мађарску прогласио као „нелибералну хришћанску демократију”.[140][141] Услед овога, односи Мађарске са Европском унијом ушли су у период дуготрајне затегнутости. Различита тела ЕУ и државе чланице су након тога дискриминисале Мађарску и предузеле мере да је казне или ограниче њено право гласа унутар ЕУ.[142][143][144][145][146][147][148]
Remove ads
Демографија
Према попису из 2022. било је 9.603.634 становника. Као и у другим бившим земљама Источног блока, становништво Мађарске је значајно опало од пада комунизма, достигавши врхунац 1980. када је имала преко 10 милиона становника.[149] Густина насељености износи 107 становника по квадратном километру, што је око два пута више од светског просека. Око 70% становништва живи у градовима и варошицама, што је знатно изнад глобалне стопе од 56%, али ниже него у већини развијених земаља. Једна четвртина живи у метрополитанском подручју Будимпеште.
Као и већина држава у Европи, Мађарска има ниску стопу наталитета, односно 1,43 деце по жени. Сходно томе, становништво постепено опада и брзо стари. Просечна старост је 42,7 година, међу највишим у свету. Овај тренд је погоршан високом стопом емиграције, посебно међу младима, као и антиимиграционом политиком, која се убрзала 1990-их, али је данас донекле смањена.[149]
Влада Мађарске је од 2011. године започела програм за повећање стопе наталитета међу Мађарима поновним увођењем трогодишњег породиљског одсуства и повећањем доступности послова са скраћеним радним временом. Стопа фертилитета је од тада постепено расла са најнижег нивоа од 1,27 деце по жени током 2011. године,[150] а у неким годинама је расла и до 1,5.[151] Током 2015. било је 47,9% порођаја код неудатих жена.[152] Очекивани животни век је био 71,96 година за мушкарце и 79,62 године за жене, континуирано растући од пада комунизма.[153]
Мађарска признаје две мањинске групе, признате као „националне мањине” јер су њихови преци вековима живели у Мађарској — Немце којих има око 130.000, као и Роме који броје око 300.000 људи. Према попису из 2011. у Мађарској је било 8.314.029 (83,7%) Мађара, 308.957 (3,1%) Рома, 131.951 (1,3%) Немаца, 29.647 (0,3%) Словака, 26.345 (0,3%) Румуна и 23.561 (0,2%) Хрвата, док се 1.455.883 људи (14,7% укупног становништва) није се изјаснило о својој етничкој припадности. У Мађарској људи могу да се изјасне о више од једне етничке припадности, тако да је збир етничких група већи од укупног броја становника.[154]
Урбанизација
.jpg)
Језици
Мађарски је службени и најраспрострањенији говорни језик. Мађарски је 13. најраспрострањенији матерњи језик у Европи са око 13 милиона говорника и један је од 24 службена језика Европске уније.[155] Осим Мађарске, говори се и у суседним државама и међу мађарском дијаспором широм света. Према попису из 2011. било је 9.896.333 људи (99,6%) који су говорили мађарски језик у Мађарској, од чега 9.827.875 људи (99%) говори мађарски као матерњи језик, док 68.458 људи (0,7%) говори мађарски као други језик.[156] Енглески (1.589.180 говорника, 16,0%) и немачки (1.111.997 говорника, 11,2%) су најраспрострањенији страни језици, док у Мађарској постоји неколико признатих језика мањина.[157]
Мађарски је део породице уралских језика, али није сродан ниједном суседном језику, док помало подсећа на фински и естонски језик. Најраспрострањенији је од уралских језика по броју говорника и једини који се говори у средњој Европи. Стандардни мађарски језик заснива се на варијанти која се говори у Будимпешти. Иако се намеће употреба стандардног дијалекта, мађарски има неколико дијалеката.
Религија
Мађарска је кроз историју била хришћанска земља са дубоко укорењеним хришћанским наслеђем.[158] Историографија Мађарске поистовећује оснивање мађарске државе са крштењем и крунисањем Стефана Светом круном 1000. године нове ере. Стефан је прогласио католицизам државном религијом, а његови наследници су познати као апостолски краљеви.[159] Католичка црква у Мађарској је остала јака кроз векове, а надбискуп Естергома је добио изузетне световне привилегије као кнез-примат. Прелазак на државност догодио се на прелазу из 1. у 2. миленијум када је федерација мађарских племена трансформисана у Краљевину Угарску, а западно хришћанство, тачније римокатолицизам, усвојено као државна религија.[160][161]
Током почетних фаза протестантске реформације, већина Мађара је прво усвојила лутеранство, а затим калвинизам у облику Мађарске реформисане цркве. У другој половини 16. века Исусовци су повели контрареформациону кампању, а становништво је поново постало претежно католичко.[162] Међутим, ова кампања је била само делимично успешна, а мађарско племство је успело да обезбеди слободу вероисповести за протестанте.[163] Православље у Мађарској је повезано са етничким мањинама: Јерменима, Бугарима, Грцима, Румунима, Русинима, Украјинцима и Србима.
Историјски гледано, Мађарска је била дом значајне јеврејске заједнице, која је пре Другог светског рата бројала преко 800.000 људи. Међутим, процењује се да је нешто више од 564.000 Јевреја убијено између 1941. и 1945. године током холокауста у Мађарској.[164] Само између 15. маја и 9. јула 1944. године, преко 434.000 Јевреја је депортовано. Од преко 800.000 Јевреја који су живели у границама Мађарске од 1941. до 1944. године, сматра се да је око 255.500 преживело. Данас у Мађарској живи око 120.000 Јевреја.[165][166]
Образовање
Предшколско образовање је обавезно и обезбеђује се за сву децу узраста између три и шест година, након чега је похађање школе такође обавезно до шеснаесте године. Основно образовање обично траје осам година. Средњошколско образовање обухвата три традиционална типа школа усмерених на различите академске нивое: гимназија уписује најдаровитију децу и припрема ученике за универзитетске студије; средње стручне школе за ученике средњег разреда трају четири године, а техничка школа припрема ученике за стручно образовање и рад. Студија „Трендови у међународној математици и науци” рангирала је ученике узраста 13—14 година у Мађарској међу најбољима на свету за математику и науку.[167]
Већина универзитета су у државном власништву, а студенти студирају без плаћања школарине. Општи услов за универзитет је положена матура. Мађарски државни систем високог образовања обухвата универзитете и друге високошколске установе које пружају образовне програме и сродне дипломе до докторских студија, а такође доприносе истраживачким активностима. Здравствено осигурање за студенте је бесплатно до краја студија. Енглески и немачки језик су важни у мађарском високом образовању, а постоји низ студијских програма који се предају на овим језицима, што сваке године привлачи хиљаде студената на размени. Високо образовање рангирано је на 44. месту од 148 држава у Извештају о глобалној конкурентности за 2014. годину.[168]
Здравље
.jpg)
Мађарска одржава универзални систем здравствене заштите који се углавном финансира из државног здравственог осигурања. Према ОЕЦД-у, 100% становништва је покривено универзалним здравственим осигурањем,[169] које је бесплатно за децу, студенте, пензионере, особе са ниским примањима, особе са инвалидитетом и црквене службенике.[170][171] Мађарска троши 7,2% БДП-а на здравствену заштиту, трошећи 2.045 долара по глави становника, од чега 1.365 долара даје влада.[172]
Мађарска је једна од главних дестинација медицинског туризма у Европи, посебно стоматологије,[173][174] у којој је њен удео 42% у Европи и 21% у свету.[174][175] Пластична хирургија је такође важан сектор, са 30% клијената који долазе из иностранства. Мађарска је позната по својој бањској култури и дом је бројних лековитих бања,[176] које привлаче „бањски туризам“.[177]
Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смртности, што чини 49,4% (62.979) свих смртних случајева у 2013. години.[178] Међутим, овај број је достигао врхунац 1985. године са 79.355 смртних случајева и континуирано опада од пада комунизма.[178] Други водећи узрок смрти је рак са 33.274 (26,2%), број стагнира од 1990-их.[178] Смртни случајеви у несрећама пали су са 8.760 у 1990. на 3.654 у 2013. години; број самоубистава је нагло опао са 4.911 у 1983. на 2.093 у 2013. (21,1 на 100.000 људи), што је најниже од 1956. године.[178] Постоје значајни здравствени диспаритети између западних и источних делова Мађарске; болести срца, хипертензија, мождани удар и самоубиства су распрострањени у претежно пољопривредном и нископриходовном региону Велике равнице на истоку, али ретко у областима средње класе са високим приходима у западном Трансдунаву и централној Мађарској.[179] Пушење је водећи узрок смрти у земљи, иако је у наглом паду: удео одраслих пушача опао је на 19% у 2013. са ранијих 28% из 2012. године, захваљујући строгим прописима као што је забрана пушења на свим затвореним јавним местима широм земље и ограничавање продаје дувана на Националне продавнице дувана које контролише држава.[180]
Мађарска је 17. најбезбеднија земља на свету, са стопом убистава од 1,3 на 100.000 људи.[181]
Remove ads
Политика
.jpg)
Мађарска је унитарна парламентарна република. Политички систем Мађарске функционише у оквиру Устава који је усвојен 2012. Амандмани на Устав захтевају двотрећинску већину Народне скупштине.[182]
Председник је шеф државе ког бира Народна скупштина сваких пет година. Председник има пре свега репрезентативне одговорности и овлашћења: прима друге шефове држава, формално именује председника владе на препоруку Народне скупштине и обавља функцију врховног команданта. Такође има право вета и може да упути закон Уставном суду на преиспитивање.[183]
Председник владе је шеф владе и има главну улогу у извршној власти у складу са Уставом. Председник владе бира и смењује министре по сопственом нахођењу. Сваки кандидат за министра мора проћи отворено испитивање пред једним или више парламентарних одбора, те га председник мора формално прихватити.[184]
Народна скупштина је једнодомна и има 199 народних посланика. Највише је државно тело, које предлаже и одобрава законе које предлаже председник владе. Странка мора освојити најмање 5% гласова грађана да би ушла у Народну скупштину. Државни избори за Народну скупштину одржавају се сваке четири године.[185]
Спољни послови
Мађарска је чланица Уједињених нација од децембра 1955. године, као и бројних других међународних организација међу којима су Европска унија, НАТО, Организација за економску сарадњу и развој, Вишеградска група, Светска трговинска организација, Светска банка, Азијска банка инфраструктурних инвестиција и Међународни монетарни фонд.[186]
Будимпешта је дом више од 100 амбасада и представничких тела као међународни политички актер.[187] Мађарска је такође домаћин главног и регионалног седишта многих међународних организација, међу којима су Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице, Организација за храну и пољопривреду, Међународна организација рада, Међународна организација за миграције, Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца и Дунавска комисија.[188]
Војска
Председник Мађарске носи титулу врховног команданта Оружаних снага Мађарске. Министарство одбране заједно са начелником Генералштаба управља Оружаним снагама, које чини Копнена војска и Ратно ваздухопловство. Министарство одбране одржава политичку и цивилну контролу над војском. Године 2016. Оружане снаге су имале 31.080 припадника на активној дужности, а оперативна резерва је довела укупан број војника на педесет хиљада.[189]
Војна служба је добровољна, мада је могућа војна обавеза у случају рата. У значајном потезу ка модернизацији, Мађарска је 2001. године одлучила да купи 14 борбених авиона JAS 39 Грипен за око 800 милиона евра. Национални центар за сајбер-безбедност Мађарске реорганизован је 2016. године како би постао ефикаснији кроз сајбер-безбедност.[190]
Године 2016. војска Мађарске је имала око 700 војника стационираних у страним земљама као део међународних мировних снага, укључујући 100 војника у склопу Међународних снага за безбедносну помоћ које предводи НАТО у Авганистану, око 210 војника на Косову и Метохији које предводи КФОР и 160 војника у Босни и Херцеговини које предводи ЕУФОР Алтеја.[191]
Remove ads
Административна подела
Мађарска је службено подељена на 40 покрајина: 19 жупанија (мађ. ), 20 градских жупанија (мађ. ) и главни град (мађ. ), Будимпешту.[192]
Географски и политички Мађарску чине:
- Региони (мађ. ),
- Жупаније (мађ. ),
- Котари (мађ. ),
- Општине (мађ. ),
- Градови (мађ. ),
- Села (мађ. ),
- Телепи (мађ. ).
Жупаније Мађарске су:
.svg){kind=small}
Осим средишта жупанија, постоји пет градова са правима жупанија:
- Ерд (жупанија Пешта)
- Дунаујварош (жупанија Фејер)
- Ходмезевашархељ (жупанија Чонград-Чанад)
- Велика Канижа (жупанија Зала)
- Шопрон (жупанија Ђер-Мошон-Шопрон)
Remove ads
Привреда
Мађарска је мешовита економија са високим приходима и квалификованом радном снагом, са 16. најнижом неједнакошћу у приходима на свету.[193] Такође је 9. најсложенија економија према Индексу економске сложености.[194] Привреда Мађарске је 57. по величини на свету (од 188 земаља које мери ММФ) и налази се на 49. месту у свету по БДП-у по глави становника према паритету куповне моћи.[195] Године 2017. стопа запослености је износила 68,3%,[196] а стопа незапослености 4,1%,[197] што је пад у односу на 11% током финансијске кризе 2008.
Мађарска је део јединственог европског тржишта које представља више од 508 милиона потрошача. Неколико домаћих трговинских политика одређено је споразумима између чланица Европске уније и законодавством ЕУ. Мађарска је тржишна привреда оријентисана на извоз са снажним нагласком на спољну трговину, па је стога 36. највећа извозна економија на свету. Године 2015. Мађарска је имала извоз од преко 100 милијарди долара са високим трговинским суфицитом од 9,003 милијарде долара, од чега је 79% отишло у ЕУ, а 21% је чинила трговина ван ЕУ.[198] Мађарска има јак приватни сектор са преко 80% укупног опорезивања од 39,1%, што пружа основу за државу благостања. На страни расхода, потрошња домаћинстава је главна компонента БДП-а и чини 50% његове укупне употребе, затим следе бруто инвестиције у фиксни капитал са 22% и државни расходи са 20%.[199]
Мађарска је једна од водећих земаља у привлачењу страних директних инвестиција (СДИ) у средњој и источној Европи. Од 2015. кључни трговински партнери били су Немачка, Аустрија, Румунија, Словачка, Француска, Италија, Пољска и Чешка.[200] Главне индустрије чине прераду хране, фармацеутску индустрију, моторна возила, информационе технологије, хемикалије, металургију, машине, електричну робу и туризам.[201] Мађарска је највећи произвођач електронике у средњој и источној Европи. Производња и истраживање електронике су међу главним покретачима иновација и економског раста у земљи. У протеклих 20 година, Мађарска је такође израсла у главни центар за мобилну технологију, безбедност информација и истраживање сродног хардвера.[202]
Велика мађарска предузећа су део Будимпештанске берзе. Неке од најпознатијих компанија из Мађарске чине: , , и .[203] Поред тога, Мађарска има велики удео специјализованих малих и средњих предузећа, на пример, значајан број добављача аутомобилске индустрије и технолошких стартапова, између осталог.[204]
Мађарска има своју валуту, мађарску форинту. Иако економија испуњава Мастрихтске критеријуме са изузетком јавног дуга, знатно је испод просека ЕУ. Народна банка Мађарске тренутно се фокусира на стабилност цена са циљем инфлације од 3%.[205] Стопа пореза на добит предузећа у Мађарској је само 9%, што је релативно ниско за државе ЕУ.[206]
Наука
Мађарска је постигла значајна достигнућа у науци и технологији, а истраживачки и развојни напори чине саставни део њене економије. Године 2020. Мађарска је трошила 1,61% свог бруто домаћег производа (БДП) на цивилна истраживања и развој.[207] Мађарска је сврстана на 32. место међу најиновативнијим земљама на Блумберговом индексу иновација.[208] Године 2024. Мађарска је била рангирана на 36. месту на Глобалном индексу иновација.[209]
Високотехнолошка индустрија Мађарске је имала користи и од квалификоване радне снаге у земљи и од снажног присуства страних високотехнолошких фирми и истраживачких центара. Мађарска такође има једну од највиших стопа поднетих патената, шести највећи однос високотехнолошке и средње високотехнолошке производње у укупној индустријској производњи, 12. највећи прилив страних директних инвестиција у истраживање, 14. место по истраживачким талентима у предузећима и 17. најбољи укупни однос ефикасности иновација на свету.[210]
Научна истраживања делимично подржава индустрија, а делимично држава, преко универзитета и научних државних институција као што је Мађарска академија наука.[211][212] Мађарска је дом неких од најистакнутијих истраживача у различитим научним дисциплинама, посебно физици, математици, хемији и инжењерству. Мађарска има одлично математичко образовање које је обучило бројне изузетне научнике.[213]
Саобраћај
Мађарска се налази у средишњем делу Панонске низије, па је изразито равничарска земља, што погодује развоју свих видова саобраћаја. Друга важна особина земље значајна за саобраћај је да је Мађарска подунавска земља.
Мађарска има развијен друмски, железнички, ваздушни и водени саобраћај. Будимпешта, као престоница државе, до те мере је значајан чвор у државној саобраћајној мрежи, да се каже да „сви путеви воде до Будимпеште”.
Укупна дужина железничке мреже у Мађарској је 7.606 (1998. године), од чега је око 97% стандардне ширине колосека. Електрифицирано је 2.270 железнице, а дужина пруга са двојним колосеком је 1.236 . Ово говори о развијености железничке мреже и може се рећи да свако значајније место у земљи има железничку станицу и везу железницом. Главни железнички чвор је Будимпешта. Будимпешта је такође једини град у Мађарској са градском железницом и са метро системом, једним од најстаријих у свету (Будимпештански метро).[214]
Укупна дужина друмских путева у Мађарској је 188.490 , од чега је са чврстом подлогом 81.950 . Дужина аутопутева тренутно износи 1.481 (према подацима из 2016). Данашњи државни аутопутеви и они који ће бити изграђени у блиској будућности повезују престоницу Будимпешту са ободом земље и престоницама суседних земаља. Они се углавном пружају трасама Европских коридора, а носе двозначне називе „М+број”.[215]
Мађарска је континентна земља и стога нема поморских лука. Од лука у околним земљама највећи значај за њену привреду има лука Ријека у Хрватској. Са друге стране, речни саобраћај је развијен и међународног је значаја. Дужина речних водених путева у Мађарској је 1373 (према подацима из 1997).
Најважнији водени пут у земљи је река Дунав, важан паневропски пловни пут (Коридор 7) који повезује средњу Европу са облашћу Црног мора и Балкана. Важне луке на Дунаву су: Будимпешта, Баја и Дунаујварош. Дунав је такође важна туристичка маршрута у Мађарској и данас је све више марина и других туристичких садржаја дуж његових обала. Поред Дунава пловна је и река Тиса, а постоје и пловни канали.
У Мађарској постоји 45 званично уписаних аеродрома, од којих је 16 са чврстом подлогом. 5 аеродрома у држави има а IATA код (IATA Airport Code) и, самим тим, међународни значај.[216]
Највећи и најважнији аеродром у земљи је будимпештански Међународни аеродром „Франц Лист”, удаљен 16 југоисточно од града. То је био и једини државни аеродром до 1994. Због свог изванредног положаја овај аеродром је и важан регионални саобраћајни чвор. Други по значају аеродром је Међународни аеродром „Шармелек”, који је највише окренут туризму на Балатону.[217] Аеродроми у Ђеру, Дебрецину и Печују су пред отварањем.
Енергија
Укупно снабдевање енергијом у Мађарској доминирају фосилна горива, при чему земни гас заузима највећи удео, а затим нафта и угаљ.[218] У јуну 2020. Мађарска је усвојила Закон којим се обавезала на циљ нето нулте емисије до 2050. Као део ширег реструктурирања националне енергетске и климатске политике, Мађарска је такође проширила своју Националну енергетску стратегију до 2030. како би ишла још даље, додајући перспективу до 2040. која даје приоритет угљенично неутралној и исплативој енергији, уз фокус на јачање енергетске безбедности и енергетске независности.[218] Кључне снаге у остваривању циља до 2050. чине обновљиви извори енергије, нуклеарна електрична енергија и електрификација сектора крајње потрошње. Очекују се значајна улагања у електроенергетски сектор, укључујући и изградњу две нове јединице за производњу нуклеарне енергије. Капацитет обновљивих извора енергије значајно је порастао, али је последњих година раст у сектору обновљивих извора енергије стагнирао.[218]
Емисија гасова стаклене баште у Мађарској је опала заједно са смањењем употребе горива на бази угљеника у економији. Међутим, независна анализа је идентификовала простор да Мађарска постави амбициозније циљеве за смањење емисија.[218]
Remove ads
Култура
Архитектура
_7.jpg)
У Мађарској се налази највећа синагога у Европи, изграђене 1859. у стилу маварског препорода, са капацитетом да прими 3.000 људи. У земљи се такође налази највеће лековито купатило у Европи, завршено 1913. у модерном ренесансном стилу и налази се у градском парку Будимпеште. Тамо се такође налазе једна од највећих базилика у Европи, друга по величини опатија на свету, као и највећа ранохришћанска некропола ван Италије. Значајни архитектонски стилови чине историцизам и сецесија, односно неколико варијанти сецесије. За разлику од историцизма, мађарска сецесија је заснована на националним архитектонским карактеристикама. Узимајући у обзир источно порекло Мађара, Еден Лехнер, најважнија личност мађарске сецесије, у почетку је био инспирисан индијском и сиријском архитектуром, а касније традиционалним мађарским декоративним дизајном. На тај начин створио је оригиналну синтезу архитектонских стилова. Примењујући их на тродимензионалне архитектонске елементе, произвео је верзију сецесије која је била специфична за Мађарску. Дистанцирајући се од Лехнеровог стила, а ипак узимајући инспирацију из његовог приступа, група „Млади људи“ (Fiatalok), која је укључивала Кароља Коса и Дежеа Зрумечког, користила је карактеристичне структуре и форме традиционалне мађарске архитектуре да би постигла исти циљ.[219]
Поред два главна стила, Будимпешта приказује и локалне верзије трендова који потичу из других европских земаља. Сецеција из Беча, немачки Југендштил, сецесија из Белгије и Француске, као и утицај енглеске и финске архитектуре огледају се у зградама изграђеним на прелазу из 20. века. Бела Лајта је у почетку усвојио Лехнеров стил, а потом је своју инспирацију црпео из енглеских и финских трендова, након што је развио интересовање за египатски стил, коначно је стигао до модерне архитектуре. Аладар Аркај је имао скоро исти уметнички пут. Иштван Медјазај је развио сопствени стил, који се разликовао од Лехнеровог, користећи стилизоване традиционалне мотиве за креирање декоративних дизајна у бетону. У сфери примењене уметности, главни заслужни за промовисање ширења сецесије били су Школа и Музеј декоративне уметности, који су отворени 1896.[220]
У центру Будимпеште скоро све зграде су старе око сто година, са дебелим зидовима, високим плафонима и мотивима на предњим зидовима.[221][222]
Музика
Мађарска музика се углавном састоји од традиционалне народне музике и музике истакнутих композитора као што су Франц Лист и Бела Барток, који се сматрају међу највећим мађарским композиторима. Барток је био међу најзначајнијим музичарима 20. века. Његова музика је била подстакнута темама, модусима и ритмичким обрасцима мађарске и суседне народне музичке традиције коју је проучавао, коју је синтетизовао са утицајима својих савременика у свој препознатљив стил.[223] Мађарска традиционална музика обично има снажан дактилски ритам.[224]
Народна музика је истакнути део националног идентитета и била је значајна у бившим деловима Мађарске које од Тријанонског споразума из 1920. припадају суседним земљама као што су Румунија и Пољска, а посебно у јужној Словачкој и Трансилванији. Након оснивања музичке академије, Мађарска је кроз своју музичку историју имала значајан број музичких уметника. Мађарске мелодије биле су извођене и у области Саболч-Сатмар-Берег и у југозападном делу Трансдунавја, близу границе са Хрватском. Поворка бушара је карневал у Мохачу и велики догађај мађарске народне музике.[225]
Иако је мађарска виша класа дуго имала културне и политичке везе са остатком Европе, што је довело до прилива европских музичких идеја, сељаци су задржали сопствену традицију тако да су до краја 19. века мађарски композитори могли да се ослањају на сељачку музику да (поновно) створе мађарски класични стил.[226] На пример, Барток је сакупљао народне песме из целе средње и источне Европе, међу којима су Румунија и Словачка, док је Кодали био више заинтересован за стварање изразитог мађарског музичког стила.
Током ере комунистичке владавине у Мађарској (1944—1989), Комитет за песму је претраживао и цензурисао популарну музику у потрази за траговима субверзије и идеолошке нечистоће. Од тада је, међутим, мађарска музичка индустрија почела да се опоравља, стварајући успешне извођаче у области џеза и, у модернизованом облику, мађарског фолка.[227]
Кухиња
.jpg)
Традиционална јела као што је светски познати гулаш заузимају истакнута места у мађарској кухињи. Јела су често зачињена паприком (млевена црвена паприка), мађарском иновацијом.[228] Паприка у праху, добијена од посебне врсте бибера, један је од најчешћих зачина који се користе у типичној мађарској кухињи. Густа, тешка павлака звана tejföl се често користи да ублажи укус јела. Чувена мађарска топла речна рибља чорба која се зове рибарска чорба или halászlé је обично богата мешавина неколико врста поширане рибе.[229]
Остала јела су пилећи паприкаш, фоа-гра од гушчје џигерице, порколт паприкаш, вадас (чорба од дивљачи са сосом од поврћа и кнедле), пастрмка са бадемом и слане и слатке кнедле, попут úrós csusza (кнедле са свежим сиром и густим сиром крем). Десерти укључују култну Добош-торту, штрудле са јабуком, вишњом, маком или сиром, Гундел палачинке, кнедле од шљива, сомлои кнедле, десертне супе и друго. Переце и кифле су широко популарна пецива.[230]
Чарда (csárda) је најизразитија врста мађарске гостионице, кафане у старом стилу која нуди традиционалну кухињу и пића. Борозо обично означава удобну старомодну винску таверну, пинце је пивски или вински подрум, а сорозо је паб који нуди точено пиво, а понекад и јела. Бистро је јефтин ресторан често са самопослуживањем. Бифе (büfé) је најјефтиније место, где ће купци можда морати да једу стојећи за пултом. Пецива, колачи и кафа се служе у посластичарници cukrászda, док је eszpresszó кафетерија.[231]
Палинка је воћна ракија, дестилирана од воћа гајеног у воћњацима на Великој мађарској равници. Мађарска је идеална за производњу вина, а земља се може поделити на бројне регионе.[232] Римљани су донели винову лозу у Панонију, а до 5. века нове ере постоје подаци о великим виноградима у данашњој Мађарској. Своје винарско знање Мађари су донели са Истока. Према Ибн Рустаху, мађарска племена су била упозната са производњом вина много пре доласка у Европу.[233] Токајско вино је интернационално познато вино и бренд Мађарске. Више од 150 година мешавина четрдесет мађарских биљака користи се за прављење ликера уницум, тамне боје који се може пити као аперитив или после оброка и на тај начин помаже варењу.[234]
Спорт
Мађарски спортисти су били успешни такмичари на Летњим олимпијским играма. Мађарска је на 9. месту са укупно 511 медаља по броју освојених медаља на Летњим олимпијским играма. Мађарска има трећи највећи број олимпијских медаља по глави становника и други највећи број златних медаља по глави становника на свету.[235] Мађарска се историјски истакла у олимпијским воденим спортовима. У ватерполу, мушка репрезентација Мађарске је водећи добитник медаља са значајном разликом, а у пливању су и мушка и женска екипа пете најуспешније. Мађарска предњачи по укупном броју медаља у кануу и кајаку. Мађарска је освојила своју прву златну медаљу на Зимским олимпијским играма током 2018. у мушком брзом клизању на кратке стазе.[236]
.jpg)
Мађарска је била домаћин многих светских спортских догађаја. Поред тога, Мађарска је била домаћин многих турнира европског нивоа. Освојила је три олимпијске медаље у фудбалу. Мађарска је револуционисала спорт 1950-их, поставивши тактичке основе тоталног фудбала и доминирајући међународним фудбалом са Златних једанаест, међу којима је Ференц Пушкаш, најбољи стрелац 20. века,[237][238][239] коме је ФИФА посветила своју награду.[240]
Велика награда Мађарске у Формули 1 одржава се на Хунгарорингу, недалеко од Будимпеште, која поседује ФИА лиценцу 1.[241] Од 1986. део је Светског првенства Формуле 1. Стаза је први пут потпуно обновљена почетком 2016. године, а објављено је да је уговор о Великој награди продужен за додатних пет година, до 2026.[242] Шах је популаран и успешан спорт, а мађарски играчи су осми најмоћнији на ранг-листи Светске шаховске федерације.[243] Постоји око 54 велемајстора и 118 међународних мајстора, што је више него у Француској или Уједињеном Краљевству. Јудит Полгар се сматра најјачом шахисткињом свих времена. Неки од најбољих светских сабљара су историјски такође потицали из Мађарске.[244][245] Године 2009. репрезентација Мађарске у хокеју на леду квалификовала се за своје прво Светско првенство у хокеју на леду, а 2015. квалификовали су се за своје друго светско првенство у највишој дивизији.
Remove ads
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads