Бали-бегова џамија у Нишу

За друга значења, погледајте страницу Салон 77 у Нишу.

Бали-бегова џамија у Нишу позната и као Реис-ефендијина и Бурмали-џамија. једна је од две прeостале џамије у овом граду и једна од од десет саграђених у Тврђави, у периоду Османлијског царстава. Смештена у централном делу тврђаве, грађена је 1521—1523. године, као задужбина Бали-бега Малкочевића.^[1]

Бали-бегова џамија у Нишу
Џамија - „Салон 77「
Опште информације
Место	Ниш
Општина	Црвени Крст
Држава	Србија
Врста споменика	џамија
Време настанка	1521—1523.
Тип културног добра	Споменик културе од великог значаја
Власник	Република Србија
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе Ниш

Након обнова и ревитализација 1972. и 1976—1977. године, грађевина је 1977. године добила новог власника Галерију савремене ликовне уметности Ниш, која је Бали-бегову џамију претворила у изложбени простор, под називом „Салон 77「.

Статус и категорија заштите

Због свог историјског и археолошког значаја Бали-бегова џамија у Нишкој тврђави проглашена је, 23. децембра 1982. године, за „Културно добро од великог значаја「 и под бројем СК 289 уведено је у централни регистар споменика културе у Републици Србији. Као основ за упис у регистар послужило је решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.671/48 од 6. маја 1948. године.^[2]

Надлежни завод који води локални регистар и бригу о овом археолошком локалитету је: Завод за заштиту споменика културе Ниш. Овај завод је и извршио конзерваторске радове на џамији, током 1972. и од 1976. до 1978. године.^[3]

Историјат

Бали-бегова џамија непосредно након ослобођења Ниша 1878.

Поред бројних друштвено-политичких промена које је у Ниш донела Османска царевина, тековине османске владавине, најочигледније су биле у трансформацијама које су се десиле у архитектури. Процес оријентализације средњовековног хришћанског града Ниша, насељеног претежно словенским становништвом, током скоро 500 година, у оријенталном муслиманском граду какав је био Ниш у том периоду текао је неједнаким интензитетом и са различитим учинком. Носиоци оријентализације на читавом новоосвојеном простору укључујући и Ниш, били су задужбинари, који су у првом реду подизали верске грађевине (џамије) и пратеће објекте.^[4]

У ондашњем Нишу, као значајном стратешком и управном центру Царевине, током османског периода, подигнуте су бројне џамије. Оне су биле носилац урбаног развитка, што је забележено у османским пописним књигама, као и у бројним записима путописаца који су пролазили кроз град на Нишави. Према сажети дефтеру из 1521–1523. године који наводи податке о месџиду (богомољи) ^[а] Једрењанина Балије у Нишкој тврђави, који је саграђен након 1516. године. Око овог месџида формирана је истоимена махала у унутрашњости утврђења.^[5] На аустријским плановима Ниша из 1689–1690. године ова џамија уцртана је са минаретом.

Тако је настала и Бали-бегова џамија у Нишу, као једна од тринаест колико их је у том периоду било у исто толико турских махала у Нишу, и једина је сачувана од десет укупно изграђених у Тврђави, до његовог ослобођења од Османлија 1878. године. Она је данас једна од три последње џамије које се могу видети у Нишу.

Нешто касније поред ње је 1868. године отворена библиотека, прва у Нишу. Данас се могу видети њени остаци.^[6]

Иако је ова џамија једна од двеју очуваних нишких џамија из османског периода^[б], не користи се у верске сврхе, већ служи као изложбени простор, односно галерија под називом Павиљон 77 (Салон 77). До Првог светског рата у близини џамије се налазила и срушена сахат-кула.

Данас се у џамији приређују мултимедијалне поставке мањег обима — самосталне изложбе млађих уметника, тематске или изложбе дела из појединих циклуса старијих уметника, али и камерни концерти.

Положај и изглед објеката

Објекат џамије позициониран је у централном делу Тврђаве, уз саму главну комуникацију, са њене леве стране, на почетку успона, недалеко од Београдске капије, која води од Стамбол капије у смеру север-југ, и једним делом на темељима старе античке улице.^[7][8][9]

Бали-бегова џамија у Нишу, која је у архитектонском погледу, грађевина складних пропорција и технике зидања, представља јединствени споменик муслиманске архитектуре у Србији.^[10] Ова османске џамије, по свом изгледу несумњиво припада, као и све нишке џамије, типу џамије који се развио из селџучке џамије, који је у османском царству био под снажним утицајем византијских архитектонских образаца. Селџучке џамије у Нишу у почетку су биле једноставне грађевина у основи квадратног облика, малих димензија, покривена једном куполом. еменом, и нарочито развијеним специфичним изгледом збијеног минарета у облику крње купе. Касније је у изградњи џамија, коришћена декоративна керамика и мермер. На тај начин се селџучки месџид постепено претварао у османску џамију, којој припада и Бали-бегова џамија у Нишу.

Изглед објекта

Објекат Џамије је квадратне основе, површине од 64 м², са засведеном полукалотом, и централно постављеним михрабом, окренутим према Меки. Висина темена куполе је 11,95 m. Зидана је од притесаног камена и уоквирена опеком. Унутрашњост осветљава 16 прозора.

Са спољашње стране, на северозападном зиду џамије, налази се двокуполни трем са четири лука и три стуба. Десно од улаза налазио се минарет, који је порушен после ослобођења од Османлија, и никада више није обнављан. Уз северни зид џамије делимично су видљиви археолошки остаци Мидхад-пашине библиотеке и минарета.^[11]

Бали-бегова џамија: са двокуполним тремом са четири лука и три стуба и остацима Мидхад-пашине библиотеке и минарета

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Напомене

1. Месџид је окупљачка богомоља, која је постојала у махали како би становнике у непосредној околини зближила у чвршћу исламску заједницу, као и због свакодневних друштвених и образовних потреба.
2. Друга је Ислам-агина која се налази у Улици Генерала Милојка Лешјанина и служи у верске сврхе.