Џамија Ислам-аге Хадровића у Нишу
објекат и непокретно културно добро у Нишавском управном округу, Србија From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Џамија Ислам-аге Хадровића у Нишу,[1] негде и Хадровић џамија,[2][3] је џамија смештена у Улици Генерала Милојка Лешјанина у Нишу, Србији. У данашње време, Меџлис исламске заједнице Нишa користи једино ову џамију, мада постоји намера града да обнови за коришћење и Хасан-бегову џамију у Шуматовачкој улици.[4]
Remove ads
Статус и категорија заштите
Због свог историјског, архитектонског и верског значаја џамија Ислам-аге Хадровића у централном делу Ниша, проглашене је, за „Културно добро од великог значаја「 и уведена у централни регистар споменика културе у Републици Србији.[5]
Надлежни завод који води локални регистар и бригу о овом археолошком локалитету је: Завод за заштиту споменика културе Ниш.
Историја
Поред бројних друштвено-политичких промена које је у Ниш донела Османска царевина, тековине османске владавине, најочигледније су биле у трансформацијама које су се десиле у архитектури. Процес оријентализације средњовековног хришћанског града Ниша, насељеног словенским становништвом, у скоро 500 година, оријенталном муслиманском граду текао је неједнаким интензитетом и са различитим учинком. Носиоци оријентализације на читавом новоосвојеном простору укључујући и Српске земље, били су задужбинари, који су у првом реду подизали верске грађевине (џамије) и пратеће објекте.[6]
У ондашњем Нишу, као значајном стратешком и управном центру, Царевине током османског периода подигнуте су бројне џамије. Оне су биле носилац урбаног развитка, што је забележено у османским пописним књигама, као и у бројним записима путописаца који су пролазили кроз град на Нишави. Тако је настала и џамија Ислам-аге Хадровића у Нишу, као једна од верске грађевина, ван градских зидина древне Тврђаве.[7]
Подигао ју је 1870. године богати Нишлија Ислам-ага Хадровић Ђаковалија на темељима старије, оштећене османске џамије из 1720. године.[8], непосредно пред ослобођење Ниша од Османлија. Грађевина нема већу архитектонску вредност. Правоугаоне је основе са равном таваницом од дрвета, а има и галерију.[8]
Од деветнаест џамија колико је постојало у Нишу током османске владавине,[9] једино је Џамија Ислам-аге Хадровића очувана и оспособљена за верску употребу.[а] Наиме након ослобођења Ниша од османске власти осећала се потреба за модернизацијом друштва, и ослобађање потискиваног народног духа становништва у Нишу.
„ | Тако се после више векова Ниш великом брзином претварао у модеран европски град. Све што је подсећало на стари „турски「 Ниш нестајало је пред незаустављивим стопама прогреса. Малобројна заједница нишких муслимана била је пасивна и немо је посматрала како њихов свет нестаје, а са њим и већи број богомоља (џамија), које су изгубиле своју сврху.[10] | 」 |
У том налету, ослобађања потискиваног народног духа грађана Ниша, добрим делом је страдала и Џамија Ислам-аге Хадровића у Нишу, све док није стављена под заштиту државе 1954. године, када је обновљена и оспособљена за верску службу.[8]
Џамија је поново два пута у 21. веку била изложена оштећењу, овога пута ослобођеном прикривеном националиѕму мање групе појединаца, када је;
- Каменована у ноћи између 27. и 28. августа 2003. године током прославе навијача Партизана који су славили пласман ФК Партизана у Лигу шампиона. Група од сто навијача бацила је неколико каменица у правцу џамије поломивши два прозора на згради.[11][12]
- Спаљена у ноћи 17. марта 2004. године као одговор хулигана на разрушење цркава и манастира на Косову и Метохији.
До краја августа 2013. године џамија је потпуно обновљена, и враћена својој намени.[13]
Remove ads
Напомене
- Сем ове џамије, постоји једна у Нишкој тврђави која је претворена у галерију, док се друга налази у близини Ректората Универзитета и оштећена је у англо-америчком бомбародовању Ниша 1944. године.
Референце
Литература
Види још
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads