Бела Црква (Ораховац)

За друге употребе, погледајте Бела Црква (вишезначна одредница).

Бела Црква (алб. ) насељено је место у Србији у општини Ораховац. Административно припада Косову и Метохији, односно Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 2.270 становника.^[а]

Бела Црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Призренски
Општина	Ораховац
Становништво
— 2011.	2.270
Географске карактеристике
Координате	42° 21′ 24″ С; 20° 35′ 44″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	343
Бела Црква Бела Црква на карти Србије

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бела Црква површине 1096 . Село је смештено поред асфалтног пута који се код суседног села Зрзе спаја са путем Ђаковица—Призрен. Налази се јужно од Ораховца, на удаљености од 7 километара, а око 3 километра од леве обале Белог Дрима. Кроз село пролази поток Сошница, и дели га на два неједнака дела. Насеље је збијеног типа.^[1]

Историја

Под данашњим именом село се први пут помиње 1327. године, у повељи Стефана Дечанског манастиру Хиландару. У селу су остаци неколико хришћанских цркава. Најстарија је рановизантијска црква посвећена Св. Врачима, уз коју је откопана некропола из 12. века. Налазила се на месту Пажик, недалеко од основне школе. Њени темељи су откривени у другој половини 20. века археолошким истраживањем које је организовао Покрајински завод за заштиту споменика. Темељи јој нису стајали откривени ни годину дана, јер су их мештани Албанци поново затрпали.^[2] Друга је црква Св. Илије, која се помиње у Дечанској хрисовуљи из 1330. године. У засеку Поповићи, који је у 19. веку прешао у муслиманску веру, налазила се црква Св. Јелене. На брежуљку повише села, на месту званом Листенол, постојала је и црква посвећена Св. Арханђелу, у народу познатија као Свети Ранђо.

Демографија

У Белој Цркви 1980. године живе искључиво Албанци, којих има око 100 кућа. Међутим, пред Други светски рат у селу је било тридесетак српских кућа, које су се иселиле до 1975. године.^[1]

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима.

Упоредни преглед етничког састава становништва 1961, 1981. и 2011. године

Етнички састав према попису из 1961.[3]‍
Албанци			856	97,9%
Срби			17	1,9%
Укупно: 874

Етнички састав према попису из 1981.[4]‍
Албанци			1.781	99,1%
Југословени			15	0,8%
Укупно: 1.797

Етнички састав према попису из 2011.[5]‍
Албанци			2.231	98,3%
Ашкалије			20	0,9%
Египћани			17	0,7%
Укупно: 2.270

Број становника на пописима:

Демографија[6] Година Становника 1948. 620 1953. 680 1961. 874 1971. 1.336 1981. 1.797 1991. 2.299

Види још

• Општина Ораховац

Напомене

1. Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.