Ораховац

Ораховац (алб. ) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у југозападном делу Косова и Метохије и припада Призренском управном округу. Према попису из 2024. било је 13.642 становника.^[б]

Ораховац
Панорама Ораховца
(Република Косово)[а] Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Призренски
Општина	Ораховац
Становништво
Становништво	‍
— 2024.	13.642
— густина	49,07 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	42° 23′ 58″ С; 20° 39′ 17″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	477 m
Површина	278 km2
Ораховац Ораховац на карти Србије
Поштански број	21000
Позивни број	+381 (0)29
Регистарска ознака
Веб-сајт

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Ораховац површине 4894 .

Историја

Први писани помен о Ораховцу је из 1348. године, у повељи српског краља и цара Стефана Душана. Године 1405. насеље је приложено манастиру Хиландару на Светој гори. Сачуван је један црквени запис у коме стоји да „6. априла 1898. Арнаути опљачкаше ораовачку цркву”.

Тако је и било али се по њих на крају лоше завршило. Однели су тада безбожници проваливши кроз црквена врата: плаштаницу, крст од сребра, три путира, свете дарове, фелон, рачицу, бакарни суд за водицу, неколико кандила и свећњаке на жртвенику и часној трпези и друге ситније ствари. Злочин је пријављен црквеним и царским властима, а црква је са своје стране нудила 2 турске лире ономе ко врати црквене предмете. У року од две године лоше су прошли поборници светотатства; један погинуо, други се телесно разболео, трећи умно пореметио. Брат убијеног лопова Арнаутина је решио да врати украдено и то тајно. Преко посредника је договорио са свештеником да врати а да добије за узврат пет пари вунених чарапа. Код примопредаје децембра 1899. године, није међутим све вратио, јер се заклео тада да остало и није било код њега. Вратио је једину плаштаницу коју је храм имао, али сребрни крст су пљачкаши већ били претопили у сребро.^[1]

У Ораховцу су српску књигу Плач Старе Србије купили 1864. године мештани: поп Илија парох и Тома Симић.^[2]

Усред насеља, у горњем делу Ораховца се налази црква Успења Пресвете Богородице, а испред ње налази се трг. Подигнута је 1859. године на старијим темељима храма. Црква је солидно очувана грађевина од тесаног камена, са наглашеним порталом и звоником. На фасади је узидано неколико рељефа у камену. У вароши се налази и конак манастира Пећке патријаршије, подигнут 1848. године. У ораховачком виноградишту на месту Дубљане сачувани су остаци скромне цркве и неколико старих српских гробова са надгробним плочама.

Указом Краља од 23. јануара 1914. године насеље је добило статус варошице.

Српска народна школа је радила у периоду 1866—1889. године, па после прекида обновила рад.^[3]

Владика рашко-призренски и каснији Патријарх српски Павле у свом извештају Светом Архијерејском Синоду СПЦ, поред осталога, наводи податак да је на српском православном гробљу у Ораховцу, 16. новембра 1984, срушено 6 мермерних споменика.^[4] Августа и децембра 2023. су оскрнављени српски надгробни споменици и дрвени крстови. Због безбедносних разлога Срби нису сахрањивани на гробљу од 1998. до 2014. године, већ је то вршено у црквеном дворишту.^[5]

Демографија

Према попису из 1981. град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. већина Срба је напустила Ораховац. Пред НАТО бомбардовање Југославије у Ораховцу је живело преко две хиљаде Срба, док их је 2012. године било око четири стотине, окупљених у махали око цркве Успење Пресвете Богородице. Ораховац је град у коме су Срби најпре од свих места на Косову и Метохији доживели погром албанских екстремиста. Ни данас нису откривени земни остаци свих киднапованих и убијених.

Етнички састав према попису из 1961.[6]‍
Албанци			5.450	73,9%
Срби			1.761	23,9%
Црногорци			96	1,3%
Укупно: 7.373

Етнички састав према попису из 1981.[7]‍
Албанци			10.515	80,1%
Срби			2.037	15,5%
Црногорци			141	1,1%
Југословени			113	0,9%
Укупно: 13.134

Етнички састав према попису из 2011.[8]‍
Албанци			15.467	97,3%
Ашкалије			186	1,2%
Срби			85	0,5%
Роми			62	0,4%
Укупно: 15.892

Број становника на пописима:

Демографија[9] Година Становника 1948. 5.600 1953. 6.411 1961. 7.373 1971. 10.080 1981. 13.134 1991. 18.296

Познате личности

• Лазар Кујунџић, српски четнички војвода
• Јован Грковић Гапон, српски револуционар и православни монах
• Бора Спужић, српски певач народне музике
• Неџмије Пагаруша, југословенска и албанска певачица и глумица
• Павлина Радовановић, српска певачица и хуманитарац

Види још

• Општина Ораховац
• Напад на Ораховац
• Црква Успења Пресвете Богородице у Ораховцу

Напомене

1. Република Косово (алб. ) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
2. Попис из 2024. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.