Бенџамин Френклин

Бенџамин Френклин (енгл. ; Бостон, 17. јануар 1706^[1] — Филаделфија, 17. април 1790) био је амерички полимат: писац, научник, проналазач, државник, дипломата, штампар, издавач и политички филозоф.^[2] Међу најутицајнијим интелектуалцима свог времена, Френклин је био један од оснивача Сједињених Држава; састављач и потписник Декларације о независности; и први генерални управник поште.^[3]

Бенџамин Френклин
Бенџамин Френклин
Датум рођења	(1706-01-17)17. јануар 1706.
Место рођења	Бостон, Британска Америка
Датум смрти	17. април 1790.(1790-04-17) (84 год.)
Место смрти	Филаделфија, САД
Потпис

Рођен у провинцији Масачусетс Беј, Френклин је постао успешан уредник новина и штампар у Филаделфији, водећем граду у колонијама, објављујући „The Pennsylvania Gazette“ са 23 године.^[4] Обогатио се објављивањем и „Poor Richard's Almanack“, који је писао под псеудонимом „Ричард Сондерс“.^[5] После 1767. године, био је повезан са „Pennsylvania Chronicle“, новинама познатим по својим револуционарним осећањима и критикама политике британског парламента и Круне.^[6] Био је пионир и први председник Академије и колеџа у Филаделфији, који су отворени 1751. године, а касније постали Универзитет у Пенсилванији. Организовао је и био први секретар Америчког филозофског друштва и изабран је за његовог председника 1769. године. Именован је за заменика генералног управника поште за британске колоније 1753. године,^[7] што му је омогућило да успостави прву националну комуникациону мрежу.

Френклин је био активан у пословима заједнице и колонијалној и државној политици, као и у националним и међународним пословима. Постао је херој у Америци када је, као агент у Лондону за неколико колонија, предводио укидање непопуларног Закона о маркицама од стране британског парламента. Као искусан дипломата, био је широко цењен као први амбасадор САД у Француској и био је важна фигура у развоју позитивних француско-америчких односа. Његови напори су се показали кључним у обезбеђивању француске помоћи за Америчку револуцију. Од 1785. до 1788. године, био је председник Пенсилваније. У неким тренуцима свог живота, поседовао је робове и објављивао огласе „на продају“ за робове у својим новинама, али до краја 1750-их, почео је да се бори против ропства, постао је активни аболициониста и промовисао образовање и интеграцију Афроамериканаца у америчко друштво.^[8]

Као научник, Френклин је проучавао електрицитет и учинио га важном фигуром у америчком просветитељству и историји физике. Такође је мапирао и именовао Голфску струју. Његови бројни важни изуми укључују громобран, бифокална сочива, стаклену хармонику и Френклинову пећ.^[9] Основао је многе грађанске организације, укључујући Библиотечку компанију, прву ватрогасну службу у Филаделфији,^[10] и Универзитет у Пенсилванији.^[11] Френклин је зарадио титулу „Првог Американца“ због своје ране и неуморне борбе за колонијално јединство. Био је једина особа која је потписала Декларацију о независности, Париски мировни уговор са Британијом и Устав. Као темељ дефинисања америчког етоса, Френклин је назван „најуспешнијим Американцем свог доба и најутицајнијим у измишљању типа друштва какво ће Америка постати“.^[12]

Френклин, његов живот и наслеђе научних и политичких достигнућа, као и његов статус једног од најутицајнијих оснивача Америке, донели су му почаст више од два века након смрти, на новчаници од 100 долара, у називима ратних бродова, многих градова и округа, образовних институција и корпорација, као и у бројним културним референцама и портрету у Овалном кабинету. Његових више од 30.000 писама и докумената сакупљено је у збирци „Папири Бенџамина Френклина“. Ан Роберт Жак Турго је рекла о њему: „Eripuit fulmen cœlo, mox sceptra tyrannis“ („Отео је муњу са неба и жезло од тиранина“).^[13]

Види још

• Бен и ја, Дизнијев цртани филм