Филаделфија
najveći grad u Pensilvaniji, US From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Филаделфија (енгл. ) је највећи град америчке државе Пенсилваније и пети највећи град у САД. У 18. веку, град је имао већу друштвену и политичку важност од Бостона и Њујорка и био је други главни град САД, након Њујорка а пре Вашингтона. Амерички политичар и утемељивач Бенџамин Френклин је имао изванредну улогу у успону града. Декларација о независности САД и Устав САД су израђени и потписани у дворани независности овог града.
По попису становништва из 2020. у њему је живело 1.603.797 становника.[2]
Remove ads
Географија
Географски центар Филаделфије се налази отприлике на 40° 0′ 34″ СГШ и и 75° 8′ 0″ ЗГД. 40. меридијан пролази кроз квартове Североисточна Филафелфија, Северна Филадефија и Западна Филадефија, укључујући и парк Фермаунт. Град заузима површину од 369,62 km², од чега је 347,52 km² копно, а 22,09 km² или 6% је вода. У водене површине спадају реке Делавер и Скулкил, језера у Парку Френклина Делана Рузвелта и потоци Кобс, Висахикон и Пенипек. Највеће вештачка водена површина је Источно парковско језеро у парку Ферманут.
Најнижа тачка Филаделфије је на обали мора, док је највиша тачка брдо Честнат, око 136 м изнад нивоа мора у улици Самит близу раскрснице са авенијом Џермантаун и Бетлехемског пута.
Филаделфија се налази на Атлантској приморској линији која раздваја Атлантску приобалну равницу од висоравни Пидмонт. Брзаци на Скулкику у Ист Фолсу су поплављени завршетком бране код фабрике воде Фермаунт.
Град је седиште свог округа. Суседни окрузи су округ Монтгомери на северозападу, Бакс на северу и северозападу, Берлингтон (Њу Џерзи) на истоку, Камден (Њу Џерзи) на југоистоку, Глостер (Њу Џерзи) на југу и Делавер на југозападу.
Клима
![]() | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Remove ads
Историја
Пре доласка Европљана, у области данашње Филаделфије се налазило индијанско село Шакамаксон, народа Ленапе.
Европљани су први пут стигли у Делаверску долину почетком 17. века а прве насеобине су створили Холанђани, Енглези, Шкоти и Швеђани. Након прве шведске експедиције у Северну Америку 1637. године, преузели су контролу над земљом на западној обали реке Делавер испод реке Скулкил, област која је обухватала данашњу Филаделфију, југоисточну Пенсилванију, Делавер и Мериленд. Нова Шведска је подржавала народ Сускеханок у њиховом сукобу са енглеском провинцијом Мериленд, који су изгубили. Једанаест година касније, Холандија је освојила област око реке Делавер преузимајући власт над колонијом иако је финским и шведским становницима остављено право на милицију, вероисповест, судство и земљу. Енглеска је освојила холандску колонију у 1663. али се на терену мало тога променило све до 1682. када је ова област укључена у Повељу за Пенсилванију коју је написао Вилијем Пен.
Приликом плаћања дугова 1681. енглески краљ Чарлс II је издао повељу Вилијаму Пену за област која ће постати провинција односно колонија Пенсилванија. И поред краљевске повеље, Пен је платио ову земљу народу Ленапе како би са њима био у добрим односима и сачувао мир за своју колонију.[8] Према легенди Пен је направио договор о пријатељству са поглавицом племена Ленапе Таманијем испод брестовог дрвета у Шакамаксону, које је данас део града који се зове Фиштаун.[9] Пен је био квекер, због чега је био прогоњен па је желео да његова колонија буде место у ком ће бити загарантована потпуна слобода вероисповести. Пен је назвао град Филаделфија што је изведено из грчког за братску љубав ( - љубав, - брат)[10]


Пен је планирао да град који ће служити као лука и главни град буде на реци Делавер. Надајући се да ће Филаделфија бити попут руралних места Енглеске а не великих градова, Пен је путеве поставио у квадратну мрежу како би раздвојио пословне зграде и куће и омогућио да буду окружени баштама и воћњацима. Становници града нису пратили Пенов план и населили су се уз саму реку а своје плацеве су делили и препродавали.[11] Пре него што је напустио Филаделфију последњи пут 1701, Пен је издао повељу којом ју је прогласио за град. Град је ускоро постао важан трговачки центар и лука. Важан допринос развоју Филаделфије у то време је дао Бенџамин Френклин. Френклин је помогао да се поправе градске услуге и оформе нове као нпр. прва болница у колонијама Северне Америке.[12] Централни положај града међу колонијама је учинио да град постане природни центар Америчке револуције: у њему су одржани Први Континентални Конгрес пре рата, Други Континентални Конгрес на ком је потписана Декларација независности САД током рата као и Уставна Конвенција након рата. Неколико битака је вођено у Филаделфији и њеној околини. Након рата Филаделфија је постала привремени главни град током последње деценије 18. века.[13] Жута грозница је 1793. погодила град у виду епидемије и тада је умрло око 5.000 људи или 10% градског становништва.[14]
Државна влада је напустила Филаделфију 1799. а федерална влада убрзо након тога 1800. године али је Филаделфија остала највећи град младе државе као и њен финансијски и културни центар. Након тога Њујорк ју је убрзо престигао по броју становника али је изградња путева, канала и железница помогла да Филаделфија постане први велики индустријски град САД. Током 19. века Филаделфија је имала велики број фабрика и компанија а најважнија је била текстилна индустрија. Велике корпорације из тог доба су биле Болдвинова фабрика локомотива, бродоградилиште Вилијем Кремп и синови као и Пенсилванијске железнице.[15] Индустрија је прослављена на Центенијалној изложби, првом светском сајму одржаном у САД. Највећи број имиграната долазио је из Ирске и Немачке. Повећање броја становника је довело до Акта о консолидацији из 1854. којим је Филаделфија проширена на целу област.[16] У другој половини века, имигранти из Русије, источне Европе и Италије као и Афроамериканци са југа САД су насељавали град.[17]
До 1950. у граду је живело више од два милиона људи након чега је број становника почео да опада док су се предграђа увећавала. Обнова града је започела 1960-их година и наставља се и у 21. веку са највећим развојем у центру града и универзитетском насељу. Након што је затворена већина старих фабрика, град је започео кампању за привлачење нових инвеститора и туриста. Почела је изградња стаклених и камених облакодера у центру града. Старе зоне града су обновљене и данас представљају пожељно место за живот. Овим потезима је заустављено опадање броја становника након губитка готово четвртине становништва у претходном периоду.[18]
Remove ads
Становништво
Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.526.006 становника, што је 8.456 (0,6%) становника више него 2000. године.[2]

Привреда
![]() | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
![]() | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
Галерија
![]() |
![]() |
![]() | |
Стари град | Кинеска четврт | Градски парк | Музеј уметности |
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads