Биомаркер (медицина)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Биомаркери у медицини су биолошке карактеристике које се објективно могу мерити и указују на нормални биолошки или патолошки процеса у организму.[1] Биомаркери у медицини могу бити ћелија, ген, генски производи или специфични молекули, као што су ензими или хормони. Чак и комплексна органска функција или карактеристична промена у биолошким структурама може да се примени као медицински биомаркер.[1]



Remove ads
Дефиниције
Светска здравствена организација (1993) — биомаркер дефинише, као било који параметар (хемијски, физички или биолошки) који се може користити за мерење интеракције биолошких система и агенса из животне средине.
Национални Институт за здравље (2002) — биомаркере дефинише као молекуларне показатеље са специфичним биолошким и биохемијским карактеристикама, које могу да се користе се за процену напредовања болести или ефеката болести лечење.[2]
Remove ads
Значај
Уопштено говорећи, биомаркери у медицини су производи организама који се могу користити као индикатори здравља или болести. У том смислу биомаркери се сматрају основом „Медицине засноване на доказима”, зато што чине лечење ефикаснијим и то тако што помажу у процесу доношења одлука које омогућавају најбољи клиничке исход за сваког болесника.[3]
Зато последњих неколико година постоји све већи интерес фармацеутске индустрије за истраживања биомаркера, за праћење болести. Тако, према недавним студијским истраживањима тржишта, број клиничких испитивања применом биомаркера у последње четири године се повећао за 10 пута. Према неким проценама у фармацеутској индустрији, улаже се данас до две милијарде евра годишње у истраживање и развој биомаркера. Разлози за овакав тренд су нагли пад броја нових, одобрених истраживања лекова с једне и све више сложених болести као што су АИДС-а или рак, с друге стране, које се још увек и поред интензивних напора истраживача, недовољно брзо и/или се (пре)касно - дијагностикују или лече.
Дијагностика бројних болести применом конвенционалних метода је често веома скупа и/или дуготрајна. На пример, психолог открива нека психичка стања, као што је нпр. депресија, само након опсежних психолошких интервјуа што захтева доста времена и умешности. Применом биомаркера - тј тестова за откривање депресије која се заснива на идентификацији гена (применом најновије молекуларне технике тзв. СНП-низова, варијабилности целог људског генома) она се брже лакше и правовремено може дијагностиковати.[4]
Зато се велика нада придаје студијама[5] које се баве истраживањем и развојем нових биомаркера, који користе нове технике као што су распоред генома, протеина и ДНК, и које су све доступније у пракси.[6]
Remove ads
Карактеристике медицинских биомаркера
Да би медицински биомаркер (биохемијски показатељ) био успешан он мора да испуни неколико услова и то:[7]
- да му је концентрација релативно висока у одговарајућем ткиву, а занемарљива у другим ткивима,
- да је погодно субцелуларно расподељен, како би се након оштећења ткива брзо нашао у циркулацији,
- да се у циркулацији задржава довољно дуго како би могла да се прати његова концентрација,
- да се може одредити помоћу погодне и осетљиве аналитичке методе, применљиве и на аутоматским анализаторима,
- да су за њега установљене ригорозне вредности, узимајући у обзир да су клиничка осетљивост и специфичност међусобно повезане.
Применом наведених принципа данас се у дијагностици препоручују бројни биомаркери за дијагностиковање обољења појединих органа као нпр;[7]
У костна биомаркере спадају алкална фосфатаза, осетокалцин, пиридинолин и деоксипиридинолин у случају остеопорозе,[8][9][10]
У срчане биомаркере спадају цитоплазматиски маркери (миоглобин, карбоанхидразе III, изоензими и изоформе ) и структурни маркери (тропонин Т, тропонин ),[11][12][13]
У панкреасне биомаркере спадају липаза, панкреасна α-амилаза,[14][15][16]
У простатне биомаркере спадају и слободни [17].
Класични биомаркери у медицини[18][19]
Remove ads
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads
