Бијекција
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
У математици, за функцију из скупа у скуп се каже да је бијективна ако за свако из постоји тачно једно из , такво да је .

Другим речима, је бијекција ако је уједно и 1-1 (инјекција) и на (сурјекција) између ова два скупа.
На пример, бијективна је функција „насл“, дефинисана на скупу целих бројева , тако да сваки цео број пресликава у цео број насл() = + 1. Други пример може бити функција „збиразл“, која сваки пар реалних бројева пресликава у пар збиразл.
Бијективна функција, или бијекција се такође назива и пермутацијом. Овај назив се углавном користи када је . Скуп свих бијекција из у се означава као .
Бијективне функције играју важну улогу у многим областима математике, на пример у дефиницији изоморфизма.
Remove ads
Композиција и инверзија
Функција је бијекција акко је њена инверзна функција −1 функција (а не тек уопштена функција). У том случају, −1 је такође бијекција.
Композиција две бијекције и је бијекција. Инверз је .

Са друге стране, ако је композиција две функције бијекција, можемо у општем случају рећи само да је инјекција, а сурјекција.
Релација из у је бијекција ако и само ако постоји друга релација из у , таква да је идентитет на , а је идентитет на . Таква два скупа и имају исту кардиналност.
Remove ads
Бијекције и кардиналност
Ако су и коначни скупови, тада постоји бијекције између скупова и акко и имају исти број елемената. У ствари, у аксиоматској теорији скупова, ово се и узима као дефиниција „истог броја елемената“, и генерализација ове дефиниције за бесконачне скупове доводи до концепта кардиналних бројева, који су начин да се разликују величине бесконачних скупова.
Примери и контрапримери
- За сваки скуп , идентична функција из у , дефинисана као , је бијекција.
- Функција из скупа реалних бројева у дефинисана као је бијекција, јер за свако постоји јединствено такво да .
- Експоненцијална функција , са , није бијекција: на пример, не постоји из , таво да , што показује да није сурјекција. Међутим, ако се кодомен промени у позитивне реалне бројеве >0 =]0,+∞), тада постаје бијекција; њен инверз је природни логаритам, .
- Функција [0,+∞) дефинисана као није бијекција: на пример, , што показује да није инјекција. Међутим, ако се њен домен промени у [0,+∞), тада постаје бијекција; њен инверз постаје функција позитивног квадратног корена.
- није бијекција, јер −1, 0, и +1 који су сви у домену пресликава у 0.
- није бијекција, јер и π/3 и 2π/3 који су у домену пресликава у (√3)/2.
Својства
- Функција из у је бијекција ако и само ако било која хоризонтална линија пресеца њен граф у тачно једној тачки.
- Ако је скуп, онда бијективне функције скупа на самог себе, заједно са операцијом композиције функција, граде групу, симетричну групу скупа , која се означава , , или ! (последње се чита " факторијел"). Доказује се да је свака група изоморфна некој подгрупи симетричне групе .
- Ако је бијекција, тада за сваки подскуп домена и сваки подскуп кодомена вреди и .
- Ако су и коначни скупови исте кардиналности, и , тада су следећи искази еквивалентни:
- је бијекција.
- је сурјекција.
- је инјекција.
Remove ads
Види још
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads