Бранислав Крављанац

Бранислав Крављанац (Београд, 15. април 1928—Београд, август 2002) био је глумац, писац, драматург и редитељ.

Бранислав Крављанац
Датум рођења	(1928-04-15)15. април 1928.
Место рођења	Београд, Краљевина Југославија
Датум смрти	19. август 2002.(2002-08-19) (73/74 год.)
Место смрти	Београд, Србија и Црна Гора
Занимање	редитељ, драматург и глумац

Биографија

Студирао је глуму на Академији за позоришну уметност^[1] и завршио књижевност на Филолошком факултету у Београду.^[2]

Као глумац, наступао је на сценама Београдског драмског позоришта, Позоришта „Бошко Буха" и Малог позоришта „Душко Радовић" у Београду.^[1][3]

Улоге

• Витез Страха (Биберче - Љубиша Ђокић)
• Новица (Лекција - Богдан Јовановић)
• Дарко (Дечак и Виолина - Мирослав Беловић, Јован Ћирилов)
• Лаб (Сусрет - Божена Бенешова)
• Лах (Царево ново одело - Шарлота Шорпенинг)
• Маф Потер (Доживљаји Тома Сојера - Марк Твен) и др.^[1]

Важније режије

• Два ведра воде - Дечија сцена, Панчево, 1971.
• Пепељуга - Дечија сцена, Панчево, 1973.
• Судбина једног Чарлија - Мало позориште, Београд, 1976.^[4]
• Цврчак и мрави - Мало позориште, Београд, 1981.
• Све, све, али занат - Дечије казалиште „Огњен Прица」, Осијек, 1982.
• Девојчица Јасмина - Дечије позориште, Титоград, 1983.
• Весели уторак - Мало позориште, Београд, 1984. и др.^[2]

Сценарија за луткарске представе

• Погоди како се расте (са Миленком Мисаиловићем, 1967)
• Добро дошли, 1972.
• Смешно путовање, 1979.
• Девојчица Јасмина, по истоименој књизи Милета Станковића, 1983.
• Весели уторак, 1984.^[2]

Драматизације

• Оливер Твист Чарлса Дикенса, 1963.
• Винету Карла Маја, 1964.
• Мала Нушићијада по делима Бранислава Нушића, 1983.^[2]

Комедија

Са Миленком Мисаиловићем је написао комедију Чудна земља, 1967.^[2][5]

Позоришна критика

Од 1958. до 1960. био је позоришни критичар новосадског часописа Наша сцена.^[2][6]

Студије, есеји и чланци

Од 1956. до 1983. је објавио преко педесет студија, есеја и чланака у Видицима, Политици, Позоришту, Позоришној култури, Сцени, Детињству, Театарском гласнику и др. Неки од радова су:

• Бранислав Нушић и време
• О функцији хора у античкој трагедији
• Позориште за децу и његова публика
• Савремена драмска књижевност за децу
• Нека обележја (нашег) савременог луткарства
• Нека обележја наше савремене драме за децу
• Луткарска режија
• Неки токови развоја наше луткарске драматургије и њен садашњи тренутак
• Односи између луткарства и неких уметности
• Позориште Стевана Пешића и др.^[2]

Такође је објављивао и на страним језицима а преводио је стручне текстове и литературу са руског, бугарског и словеначког језика.

Објавио је монографију Позориште за децу у Шибенику, 1963. и рукопис Јоакима Вујића Добродетељни дервиш или Звекетуша капа, заједно са опсежном студијом о том делу и Вујићевом језику, Кораци, 1983.^[2]