Бранислав Страњаковић

Бранислав Страњаковић (псеудоним: Бранко Лазић; Ужице, 4. март 1923 — Париз, 1998) је био српски и југословенски доктор наука, припадник Југословенске војске у Отаџбини и политички емигрант.

Бранислав Страњаковић
Бранислав Страњаковић
Надимак	Бранко Лазић
Датум рођења	(1923-03-04)4. март 1923.
Место рођења	Ужице, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти	1998.(1998-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (74/75 год.)
Место смрти	Париз, Француска
Војска	Југословенска војска у отаџбини
Јединица	Врховна команда ЈВуО
Учешће у ратовима	Други светски рат

Биографија

Рођен је 4. марта 1923. године у Ужицу, као син Јована Страњаковића и Наталије Лазић. Његови рођени стричеви су били др Драгослав Страњаковић, историчар, професор Београдског универзитета, потпредседник Српског културног клуба и члан Централног националног комитета, и прота Добривоје Страњаковић,

Био је најпре илегалац у Београду^[1], а затим делегат Уједињене демократске омладине Југославије у Врховној команди Југословенске војске у Отаџбини.^[2] Још током рата је објавио књигу „У слободним српским планинама”.

Након рата је отишао у емиграцију и докторирао у Женеви. У емиграцији је објавио и књигу „Титов покрет и режим 1941−1946” под псеудонимом Бранко Лазић (Бранко као надимак од Бранислав, а Лазић по девојачком презимену своје мајке Наталије).

Дела

• У слободним српским планинама, 1944;
• Титов покрет и режим 1941−1946;
• Биографски речник Коминтерне, коауторство са Милорадом М. Драшковићем.

Види још

• Добривоје Страњаковић
• Драгослав Страњаковић