Бутстраповање (компајлери)

Бутстраповање је термин који се користи у рачунарству да се опишу технике укључене у процесс писања компајлера (или асемблера) у циљном програмском језику кога он треба да компајлира.

Неки ће се питати како је проблем „кокошке и јајета」 у креирању компајлера решен: ако некоме треба копмајлер за језик да би добио компајлер за језик , како је први компајлер написан? Неки од могућих метода су:

Имплементирати интерпретер или компајлер за језик у језику . Никлаус Вирт () је писао први компајлер за Паскал у Фортран-у. Такође, језик може бити ручно писани машински код или асемблерски језик.

Неки интерпретер или компајлер за је већ написан у другом језику ; тако је Схема () бутстрапована.
Раније верзије компајлера су биле написане у неким подскуповима од за које су постојали компајлери; овако су неки надскупови програмског језика Јава бутстраповани.
Компајлер за је крос компајлован са друге архитектуре (платформе) на којој већ постоји компајлер за X; тако су компајлери пребацивани на друге платформе.
Писати компајлер у -у; онда га ручно компајловати из изворног кода (највероватније на неоптимизован начин) и извршити га на ткоду ради добијања оптимизованог компајлера. Доналд Кнут () се користио овим за његов књижевни програмски систем.

Методе дистрибуције компајлера у изворном коду укључују доступност преносиве бајткод верзије компајлера као и бутстраповање самог процеса компилације компајлера.

Први језик који је био бутстрапован је . Од комерцијалних језика, први такав је био . Данас, велики део језика је бутстрапован, неки од њих су: , , , , , , , и многи други.