Donald Knut

From Wikipedia, the free encyclopedia

Donald Knut
Remove ads

Donald Ervin Knut (engl. ; Milvoki, 10. januar 1938) je jedan od najpoznatijih informatičara programera i penzionisani profesor na univerzitetu Stanford. Često je nazivan „ocem algoritama「 jer je doprineo razvoju i sistematizaciji matematičke tehnike za analizu složenih računarskih algoritama.

Укратко Датум рођења, Место рођења ...

Pored velikog doprinosa u nekoliko grana informatike i računarstva, Knut je, možda, najpoznatiji kao tvorac -a, računarskog sistema za slog i prelom teksta, kao i -a, jezika za definisanje fonta i sistema za kompajliranje. Knut je takođe tvorac / računarskog sistema za programiranje čiji je cilj da olakša programiranje. Takođe je stvorio i — računarski set instrukcija i asembler kojim je ilustrovao primere u svom delu Umetnost računarskog programiranja (engl. ).

Remove ads

Život i rad

Donald Ervin Knut rođen je 10. januara 1938. godine u Milvokiju. Roditelji su mu bili Ervin Henri Knut i Luisi Meri Bohning. Ervin je bio učitelj i upravo on je kod Donalda razvio ljubav prema školi, muzici i matematici.

U srednjoj školi raste Donaldovo interesovanje za muziku te je u jednom trenutku bio odlučio da nakon diplomiranja studira muziku (svirao je saksofon, a kasnije i trubu), ali se na kraju posvetio prirodnim naukama. Prvi „naučni「 članak, pod nazivom objavio je u školskom magazinu. U njemu je definisao osnovnu jedinicu dužine kao debljinu magazina broj 26, a osnovnu jedinicu sile nazvao je po frazi maskote tog magazina: „Šta? Ja zabrinut?「 (engl. ). „Mad「 magazin je otkupio članak i objavio ga juna 1957. godine.

Knutov prvi matematički članak se odnosio na srednjoškolsko takmičenje koje se zvalo „Potraga za talentima「 (1955). Knutov članak o računarskoj složenosti pesama je štampan više puta u računarskim časopisima.

Kada mu je ponuđena stipendija za studiranje fizike na Institutu tehnologije u Klivlendu prihvatio ju je, ali se vremenom udaljio od fizike i posvetio matematici. Diplomirao je u jesen 1960. godine. Nakon tog je upisao Kalifornijski tehnološki institut, a juna 1963. godine je nagrađen za rad u polju matematike. Iako je još uvek bio student, 1962. godine se zaposlio u izdavačkoj kući „Adison-Vesli「. U svom radu Knut je kombinovao znanje iz matematike i informatike pa je, na primer, izračunao Ojlerovu konstantu na 1.271 decimalu i svoje rešenje objavio 1962. godine. Iste godine je objavio rad vezan za računanje polinoma. Knut se oženio sa Nensi Džil Karter 24. juna 1961. godine sa kojom ima dvoje dece: Džona Martina Knuta i Dženifer Sijeru Knut.

Nakon što je 1963. godine doktorirao, Knut je postao docent na Tehnološkom institutu u Kaliforniji na odseku za matematiku, a 1966. godine je unapređen u zvanje redovnog profesora i postao je stalni član Instituta. Od 1964. do 1967. godine radio je kao redaktor za programske jezike u Asocijaciji za računarske mašine (engl. ). Do 1966. godine njegov rad na kompilatorima (programima za prevođenje) je dostigao 3.000 napisanih strana te su Adison i Vesli zajedno sa Knutom rešili da započnu rad na seriji knjiga koje bi obuhvatile i razne druge stvari vezane za računare, a ne samo kompilatore.

Knjiga „Umetnost računarskog programiranja — prvi deo: Osnovni algoritmi「 (engl. ) objavljena je 1968. godine. Drugi deo: „Seminumerički algoritmi「 (engl. ) objavljen je sledeće godine, a treći deo: „Sortiranje i pretraga「 (engl. ) 1973. godine. Knutov cilj je bio da sakupi i sumira ono što je poznato o računarskim metodama i pokaže koliko je duboka veza između matematike i informatike.

Od 1968. godine Knut počinje da radi kao profesor informatike i računarstva na univerzitetu Stanford. Knut je dao veliki doprinos matematici i informatici. Svakako treba pomenuti Knut-Bendiks algoritam, jedan od osnovnih računarskih algoritama sa algebarskom strukturom, posebno sa grupama i polugrupama. Ovaj algoritam je objavio zajedno sa svojim studentom Piterom Bendiksom 1970. godine.

Drugo značajno Knutovo delo je izum -a, jezika za računarsko slaganje matematičkih i naučnih tekstova. je promenio tehnologiju digitalne obrade matematičkih i naučnih tekstova jer pruža izuzetan kvalitet sloga i preloma matematičke notacije, kao i običnog teksta. TeX ne samo da je pomogao u objavljivanju i pisanju članaka već je omogućio i bolju komunikaciju među naučnicima i matematičarima.

Treba pomenuti i druga Knutova dela: programski jezici, razvoj LR(k) raščlanjivanja, Knut-Moris-Prat algoritam za sravnjivanje niza karaktera itd.

Malo je poznato da je Knut predložio naziv „Bekus-Naurova forma「, da je napisao jedan od najsloženijih kompilatora za programski jezik u 22. godini i da je prvu knjigu, Umetnost računarskog programiranja, objavio u svojoj 28. godini.

Remove ads

Nagrade i priznanja

Za značajan i veliki doprinos informatici i matematici Knut je dobio veliki broj nagrada, diploma i odlikovanja:

  • Godine 1971. postao je prvi dobitnik nagrade „Grejs Mari Hoper「 (engl. ) koju dodeljuje Asocijacija za računarske mašine
  • Godine 1973. postao je član Američke akademije za nauku i umetnost
  • Godine 1974. osvojio je „Alan M. Tjuring「 nagradu (engl. )
  • Godine 1975. godine osvojio je nagradu „Lester-Ford「 (engl. ) koju dodeljuje Američka matematička asocijacija
  • Godine 1979. dodeljena mu je nacionalna medalja u polju nauke
  • Godine 1981. postao je član Nacionalne akademije za inženjering
  • Godine 1982. postao je počasni član asocijacije
  • Godine 1988. dobio je Frenklinovu medalju
  • Godine 1992. postaje član Francuske akademije nauke i umetnosti
  • Godine 1994. nagrađen je Adelskoldovom medaljom koju dodeljuje Švedska akademija nauke i umetnosti
  • Godine 1995. dodeljena mu je i Medalja „Džon fon Nojman「 (engl. ) koju dodeljuje udruženje čiji je bio član
  • Godine 1996. dobio je Kjoto nagradu koju dodeljuje fondacija „Inamori「
Remove ads

Zaostavština

Knut se danas smatra legendarnom ličnošću u oblasti informatike. Njegove tri knjige o računarskom programiranju imale su značajnu ulogu u definisanju informatike kao složene i bitne naučne discipline. Trenutno radi na zaokruživanju serije knjiga Umetnost računarskog programiranja, koju smatra svojim životnim delom. Takođe je docent na Oksfordskom univerzitetu.

Nagrada „Donald Knut「 (engl. ) je nazvana upravo po njemu, a od 1996. godine se dodeljuje jednom godišnje i iznosi 5.000 dolara. Nagradu dodeljuju i .

Galerija

Publikacije

Kratka lista njegovih publikacija uključuje:[3]

The Art of Computer Programming:

  • ——— (1997). The Art of Computer Programming. 1: Fundamental Algorithms (3rd изд.). Addison-Wesley Professional. ISBN 978-0-201-89683-1.
  • ——— (1997). The Art of Computer Programming. 2: Seminumerical Algorithms (3rd изд.). Addison-Wesley Professional. ISBN 978-0-201-89684-8.
  • ——— (1998). The Art of Computer Programming. 3: Sorting and Searching (2nd изд.). Addison-Wesley Professional. ISBN 978-0-201-89685-5.
  • ——— (2011). The Art of Computer Programming. 4A: Combinatorial Algorithms. Addison-Wesley Professional. ISBN 978-0-201-03804-0.
  • ——— (2005). MMIX—A RISC Computer for the New Millennium. 1, Fascicle 1. ISBN 978-0-201-85392-6.
  • ——— (2008). The Art of Computer Programming. 4, Fascicle 0: Introduction to Combinatorial Algorithms and Boolean Functions. ISBN 978-0-321-53496-5.
  • ——— (2009). The Art of Computer Programming. 4, Fascicle 1: Bitwise Tricks & Techniques; Binary Decision Diagrams. Addison-Wesley. ISBN 978-0-321-58050-4.
  • ——— (2005). The Art of Computer Programming. 4, Fascicle 2: Generating All Tuples and Permutations. Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-85393-3.
  • ——— (2005). The Art of Computer Programming. 4, Fascicle 3: Generating All Combinations and Partitions. ISBN 978-0-201-85394-0.
  • ——— (2006). The Art of Computer Programming. 4, Fascicle 4: Generating All Trees—History of Combinatorial Generation. Addison-Wesley. ISBN 978-0-321-33570-8.
  • ——— (2018). The Art of Computer Programming. 4, Fascicle 5: Mathematical Preliminaries Redux; Backtracking; Dancing Links. ISBN 978-0-13-467179-6.
  • ——— (2015). The Art of Computer Programming. 4, Fascicle 6: Satisfiability. ISBN 978-0-13-439760-3.

Computers and Typesetting (all books are hardcover unless otherwise noted):

  • ——— (1984). Computers & Typesetting. A, The TeXbook. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-13447-6., x+483pp.
  • ——— (1984). Computers & Typesetting. A, The TeXbook. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-13448-3. (softcover).
  • ——— (1986). Computers & Typesetting. B, TeX: The Program. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-13437-7., xviii+600pp.
  • ——— (1986). Computers & Typesetting. C, The METAFONTbook. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-13445-2., xii+361pp.
  • ——— (1986). Computers & Typesetting. C, The METAFONTbook. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-13444-5. (softcover).
  • ——— (1986). Computers & Typesetting. D, METAFONT: The Program. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-13438-4., xviii+566pp.
  • ——— (1986). Computers & Typesetting. E, Computer Modern Typefaces. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-13446-9., xvi+588pp.
  • ——— (2000). Computers & Typesetting. A-E Boxed Set. Reading, MA: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-73416-4.

Knjige od prikupljenih radova:

  • ——— (1992). Literate Programming. Lecture Notes. Stanford, CA: Center for the Study of Language and Information—CSLI. ISBN 978-0-937073-80-3.[4]
  • ——— (1996). Selected Papers on Computer Science. Lecture Notes. Stanford, CA: Center for the Study of Language and Information—CSLI. ISBN 978-1-881526-91-9.[5]
  • ——— (1999). Digital Typography. Lecture Notes. Stanford, CA: Center for the Study of Language and Information—CSLI. ISBN 978-1-57586-010-7.[6]
  • ——— (2000). Selected Papers on Analysis of Algorithms. Lecture Notes. Stanford, CA: Center for the Study of Language and Information—CSLI. ISBN 978-1-57586-212-5.[7]
  • ——— (2003). Selected Papers on Computer Languages (cloth)|format= захтева |url= (помоћ). Lecture Notes. Stanford, CA: Center for the Study of Language and Information—CSLI. ISBN 978-1-57586-381-8.. 978-1-57586-382-5. (paperback)[8]
  • ——— (2003). Selected Papers on Discrete Mathematics (cloth)|format= захтева |url= (помоћ). Lecture Notes. Stanford, CA: Center for the Study of Language and Information—CSLI. ISBN 978-1-57586-249-1.. 978-1-57586-248-4. (paperback)[9]
  • Donald E. Knuth, Selected Papers on Design of Algorithms (Stanford, California: Center for the Study of Language and Information—CSLI Lecture Notes, no. 191). 2010.  978-1-57586-583-6. (cloth). 978-1-57586-582-9. (paperback)[10]
  1. Donald E. Knuth, Selected Papers on Fun and Games (Stanford, California: Center for the Study of Language and Information—CSLI Lecture Notes, no. 192). 2011.  978-1-57586-585-0. (cloth). 978-1-57586-584-3. (paperback)[11]
  2. Donald E. Knuth, Companion to the Papers of Donald Knuth (Stanford, California: Center for the Study of Language and Information—CSLI Lecture Notes, no. 202). 2011.  978-1-57586-635-2. (cloth). 978-1-57586-634-5. (paperback)[12]

Druge knjige:

  1. Donald E. Knuth, 3:16 Bible Texts Illuminated . 3:16 Bible Texts Illuminated. Madison, Wisconsin: A-R Editions. 1990. ISBN 978-0-89579-252-5.
  2. Donald E. Knuth, Things a Computer Scientist Rarely Talks About (Center for the Study of Language and Information—CSLI Lecture Notes no 136). 2001.  978-1-57586-326-9.
  3. Donald E. Knuth, MMIXware: A RISC Computer for the Third Millennium (Heidelberg: Springer-Verlag— Lecture Notes in Computer Science, no. 1750), 1999. viii+550pp. 978-3-540-66938-8.
  • Donald E. Knuth and Silvio Levy, The CWEB System of Structured Documentation (Reading, Massachusetts: Addison-Wesley), iv+227pp. 1993.  978-0-201-57569-9. Third printing 2001 with hypertext support, ii + 237 pp.
  1. Donald E. Knuth, Tracy L. Larrabee, and Paul M. Roberts, Mathematical Writing (Washington, D.C.: Mathematical Association of America), 1989. ii+115pp
  2. Daniel H. Greene and Donald E. Knuth, Mathematics for the Analysis of Algorithms (Boston: Birkhäuser), 1990. viii+132pp.
  3. Donald E. Knuth, Mariages Stables: et leurs relations avec d'autres problèmes combinatoires (Montréal: Les Presses de l'Université de Montréal), 1976. 106pp.
  4. Donald E. Knuth, Axioms and Hulls (Heidelberg: Springer-Verlag—Lecture Notes in Computer Science, no. 606), 1992. ix+109pp. 978-3-540-55611-4.
Remove ads

Vidi još

  • Umetnost računarskog programiranja

Reference

Bibliografija

Spoljašnje veze

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads
Remove ads