Буштрање (Врање)

За другa значења, погледајте страницу Буштрање.

Буштрање је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 330 становника (према попису из 1991. било је 592 становника).

Буштрање
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Град	Врање
Градска општина	Врање
Становништво
— 2022.	330
Географске карактеристике
Координате	42° 25′ 28″ С; 21° 55′ 23″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	652
Буштрање Буштрање на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	017
Регистарска ознака

Прошлост

Радила је почетком 20. века српска основна школа у месту. Њено отварање је тражио народни посланик Тома Јовановић 1891. године на заседању одбора Народне скупштине у Београду. Тада је Буштрање велико и напредно село, које је могло одмах дати 100 ђака у школу. Становници су бистроумни, жељни образовања и деца им одлазе далеко од куће да се школују.^[1] Министар просвете Андра Николић је подржао захтев и ускоро је требало да се отвори школа у том месту на граници. Сменило се до Првог светског рата неколико учитеља: Јован Поповић (1906), Манојло Сентић (1908-1909), Тихомир Николић (1909), Вељко Николић (1911), Радуле Јанковић (до 1912), Павле Миловановић из Добановаца у Срему (1914).

У месту је у првој половини 19. века било окупљалиште за српске комите. Ту се од 1903. године налазила "четничка кућа" или касарна.^[2] Код Буштриња се масовно прелазила илегално граница, током комитске акције. Године 1903. у јесен прелаз преко границе четницима помагао је председник општине Пера Поповић са неколико сељана који су били "путовође". Комите њих 20 је водио капетан Рафајловић из Врања.^[3]

Демографија

У насељу Буштрање живи 389 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,7 година (40,8 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 150 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[4] Година Становника 1948. 1.080 1953. 1.119 1961. 1.029 1971. 822 1981. 667 1991. 592 584 2002. 487 497

Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби			484	99,38%
Македонци			3	0,61%
непознато			0	0,0%

Становништво према полу и старости^[6]

м ж ? 0       0 80+ 1       12 75—79 9       19 70—74 22       23 65—69 21       29 60—64 12       15 55—59 6       10 50—54 14       16 45—49 17       14 40—44 21       12 35—39 17       13 30—34 14       11 25—29 17       14 20—24 13       9 15—19 9       15 10—14 15       11 5—9 14       10 0—4 15       17 Просек : 40,8 46,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	201	202	207	190	183	186	150

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	31	42	19	15	17	16	8	0	2	0	3,25

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	193	41	133	19	0	0
Женски	212	23	135	51	3	0
УКУПНО	405	64	268	70	3	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	160	101	0	0	37
Женски	155	121	0	0	26
Укупно	315	222	0	0	63
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	5	2	0	2
Женски	0	0	1	1	0
Укупно	0	5	3	1	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	3	5	1
Женски	0	0	0	4	1
Укупно	0	0	3	9	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	3
Женски	0	0	0	1
Укупно	1	0	0	4