Буштрање (Прешево)

За друге употребе, погледајте Буштрање (вишезначна одредница).

Буштрање (алб. ) је насеље у Србији у општини Прешево у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 687 становника.

Буштрање
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Општина	Прешево
Становништво
— 2022.	687
Географске карактеристике
Координате	42° 19′ 50″ С; 21° 45′ 18″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	590
Буштрање Буштрање на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	017
Регистарска ознака

Буштрање се налази у подножју Рујна, у долини Големе реке, коју у околним селима називају и Буштрањска река. Село је веома старо. У његовом атару постоје локалитети: Кале, Градиште, Блаван, Селиште и стара гробља. Махале села Буштрање су следећа: Суројска мала, Топонајска мала и Горња мала. У Буштрање се после 1920. године доселило више српских родова: Диминци, Транџици и др. У Буштрању је почетком XX столећа било 20 српских домова. Топоним Буштрење је постао од имена Буштран. У околини Врања из пописа војника с краја XV века века насеље се помиње под називом Буштрани и Буштран.^[1]

Демографија

У насељу Буштрање живи 535 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 31,3 година (29,6 код мушкараца и 32,9 код жена). У насељу има 201 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 4,34.

Ово насеље је углавном насељено Албанцима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[2] Година Становника 1948. 804 1953. 853 1961. 899 1971. 1.022 1981. 988 1991. 905 872 2002. 872 1.073 2022. 687

Становништво према полу и старости^[3]

м ж ? 7       6 80+ 10       4 75—79 3       12 70—74 14       17 65—69 18       17 60—64 24       29 55—59 9       17 50—54 7       11 45—49 19       16 40—44 23       27 35—39 34       35 30—34 34       31 25—29 22       23 20—24 17       20 15—19 36       39 10—14 51       49 5—9 70       46 0—4 41       34 Просек : 29,6 32,9

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	125	129	136	151	167	183	201

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	11	38	23	34	40	31	12	7	2	3	4,34

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	277	65	197	14	1	0
Женски	304	54	209	41	0	0
УКУПНО	581	119	406	55	1	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	182	103	0	0	13
Женски	102	72	0	0	12
Укупно	284	175	0	0	25
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	4	3	1	8
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	4	3	1	8
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	1	7	9	5
Женски	0	0	2	3	1
Укупно	1	1	9	12	6
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	27
Женски	0	0	0	12
Укупно	0	0	0	39

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Албанци			682	78,21%
Срби			186	21,33%
непознато			2	0,22%

Етнички састав према попису из 2022.[5]‍
Албанци			635	92,4%
Срби			48	7%