Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Војске Србије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана (скраћено РВиПВО) је ваздухопловна оружана формација Републике Србије. У њен састав улазе ваздухопловне и противваздухопловне јединице Војске Србије, подељене на авијацијске базе, ракетне јединице, јединице веза и електронског извиђања и на инжињеријске јединице. У инвентару се налазе ловачки, бомбардерски, транспортни, извиђачки и тренажни авиони, борбени, транспортни и извиђачки хеликоптери, ракетна бригада и трупна противваздухопловна артиљерија.
 | Овај чланак користи чисте -ове за навођење извора, што може изазвати стварање мртвих референци јер више не би било проверљивог извора којем се може приступити да потврди навод. |
Remove ads
Задаци
Основни задаци ваздухопловства и противваздухопловне одбране су:
- борбена дејства, одбрана и контрола ваздушног простора Србије
- одвраћање противника од агресије
- дејства по земаљским циљевима
- извиђање, транспорт и координација са јединицама копнене војске
- извођење неборбених задатака и служби помоћи цивилном становништву услед елементарних непогода и катастрофа
- учествовање у мировним мисијама[2]
Историја
Историја српског војног ваздухопловства званично почиње 24. децембра 1912. године када је начелник Главног ђенералштаба војвода Радомира Путника доноси решење којим је основана Ваздухопловна команда српске војске, а за њено седиште одређен је Ниш. Овим је Србија ушла у групу првих петнаест земаља у свету које су ваздухоплове увеле у наоружање и створиле војно ваздухопловство, и у првих пет које су га употребљавале у ратним дејствима. До 1920. године било је ангажовано у Балканским ратовима и Првом светском рату, након чега представља окосницу војног ваздухопловства новоформиране државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 1920. до 2006. године било је апсорбовано у југословенским ваздухопловним снагама различитих назива.
Remove ads
РВиПВО данас
Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана данас у свом инвентару садржи авионе домаће, совјетске и руске израде. Ловачку авијацију сачињава авион МиГ-29 који такође врши и улогу пресретача. Јуришну ловачко-бомбардерску авијацију сачињавају авиони домаће производње Ј-22 Орао и Г-4 Супер Галеб произведени у бившој СФРЈ. Транспортну авијацију сачињавају авиони Антонов Ан-2 и Антонов Ан-26. Ратно ваздухопловство Војске Србије за обуку пилота користи Г-4 Супер Галеб, Утва 75 и Ласта. Ваздушно извиђање се врши беспилотним летелицама Врабац и CH-92A док се у јединицама копнене војске користе беспилотне летелице типа Орбитер.
Хеликоптерске јединице су састављене од хеликоптера типа Газела, Х-145М, Ми-8Т, Ми-17В5 и Ми-35М.
Противваздухопловна одбрана се састоји од система Панцир-С1, ПАСАРС-16, С-125 Нева, 2К12 КУБ, 9К35 Стрела 10, 9К31М Стрела 1М. Као лаки преносни ракетни системи користе 9К38 Игла, 9К32М Стрела 2М и Мистрал 3.
Наручени су нови ПВО системи и радарски системи.[3]
Организација
Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Војске Србије је подељено на ваздухопловне бригаде, ракетну бригаду, центар ваздушног осматрања, јављања и навођења (скраћено ВОЈИН), инжињеријске јединице и центар везе.
- Команда РВиПВО - Земун
210. батаљон везе - Београд
333. инжињеријски батаљон - Панчево
204. ваздухопловна бригада - аеродром Батајница (Београд)
- 101. ловачка авијацијска ескадрила „Витези"
- 252. школско тренажна авијацијска ескадрила „Курјаци са Ушћа"
- 138. транспортна авијацијска ескадрила „Роде"
- 890. мешовита хеликоптерска ескадрила „Пегази"
- 24. ваздухопловно-технички батаљон
- 17. батаљон за обезбеђење аеродрома
- 117. артиљеријско ракетни дивизион противваздухопловне одбране[4]
98. ваздухопловна бригада - аеродром Лађевци (Краљево) и Константин Велики (Ниш)
- 241. ловачко-бомбардерска авијацијска ескадрила „Тигрови"
- 714. противоклопна хеликоптерска ескадрила „Сенке"
- 119. мешовита хеликоптерска ескадрила „Змајеви"
- 353. извиђачка ескадрила
- 98. ваздухопловно-технички батаљон
- 98. батаљон за обезбеђење аеродрома
- 161. батаљон за обезбеђење аеродрома
- 98. артиљеријско ракетни дивизион противваздухопловне одбране[5]
250. ракетна бригада ПВО - касарна Бањица
- Командна батерија
- Први ракетни дивизион противваздухопловне одбране
- Други ракетни дивизион противваздухопловне одбране
- Трећи ракетни дивизион противваздухопловне одбране
- 230. самоходни ракетни дивизион противваздухопловне одбране
- 240. самоходни ракетни дивизион противваздухопловне одбране
- 310. самоходни ракетни дивизион противваздухопловне одбране[6]
126. бригада ваздушног осматрања јављања и навођења - штаб у Београду
- Командна чета
- 20. батаљон ВОЈИН
- 31. батаљон ВОЈИН
- батаљон за ваздухопловно-техничко и техничко одржавање и снабдевање[7]
Remove ads
Војни аеродроми
- Аеродром Батајница (Београд)
- Аеродром Лађевци (Краљево)
- Аеродром Константин Велики (Ниш)
- Аеродром Поникве (Ужице)
- Аеродром Ковин- Користи се за тактичке вежбе[8]
- Аеродром Сјеница- Чека на обнову.[9]
- Аеродром Сомбор[10]
Наоружање и војна опрема
Српско ратно ваздухопловство је тренутно у великом процесу модернизације.[11]
| Ваздухоплов | Слика | Порекло | Тип | Варијанта | Бројност | Коментар |
| МиГ-29 | _Serbian_AF.jpg) |  Совјетски Савез Русија | Ловац Ловац Ловац Наставни ловац |
МиГ-29А(9.12А) МиГ-29Б(9.12Б) МиГ-29С(9.13) МиГ-29УБ(9.51) |
1 3+1 7 3 |
Авиони су првобитно набављени за потребе РВ ЈНА током 1987.године, СФРЈ је тада била прва држава у Европи после СССР која их је користила. Свих 16 авионa је после распада СФРЈ у остало у Србији. Током НАТО агресије 1999. године користило их је РВиПВО Војске Југославије. Агресор је уништио 11 авиона. Осталих 5 авиона остало је у служби, а након распада СЦГ наследило их је РВиПВО ВС. Један авион Миг 29 срушио се током припрема за аеромитинг 2009. године.
Ремонт авиона МиГ-29 рађен је у периоду 2008–2010. У 2017. год. стигло 6 авиона из Руске Федерације. По модернизацији моћи ће да остану у наоружању наредних 14 година. 2021. године испоручена 4 авиона из Белорусије. Сви су модернизовани на ниво СМ+.[12] Потврђено да је бар један авион 9.12Б испоручен из Мађарске у Србију, авион ће највероватније бити коришћен као донор резервних делова. |
| Ј-22 Орао |  |  Југославија | Ловац-бомбардер Наставни Ловац-бомбардер Извиђачки Ловац-бомбардер Извиђачки наставни Ловац-бомбардер | Ј-22 НЈ-22 ИЈ-22 ИНЈ-22 | 9 7 8 2 |
У току процес модернизације на ниво Орао М1А.
Тренутно оперативно најмање 10 летелица. |
| Г-4 Супер Галеб |  | Југославија | Школско-борбени авион Тегљач мета | Г-4 Г-4Т | 19 1 | Планирана замена новим авионима. |
| Г-2 Галеб |  | Југославија | Школско-борбени авион | Г-2 | 1 | Једини преостали Г-2 Галеб се налази у саставу Техничког опитног центра (ТОЦ) Војске Србије. |
| Утва 75 |  | Југославија | Школски авион | В-53 | 2+(14) | Од 16 авиона у оперативној употреби само две Утве 75. Сви произведени у периоду од 1980 до 1985 године. Планира се замена авионима Ласта. |
| Ласта |  |  Србија | Школски авион Прототип | В-54 В-54П | 14 2 | Два прототипа у саставу Центра за летна испитивања Техничко-опитног Центра Војске Србије. |
| Пајпер ПА-34 Сенека |  |  Сједињене Америчке Државе | Картографија | PA-34-220Т Seneca V | 1 | Авион који је купљен нов, произведен 2011. У служби од Јануара 2012. године. |
| Ц-295 |  |  Шпанија | Транспортни авион | CASA C-295 | 2 | Испоручени нови 2023. године.[13] |
| Ан-26 |  | Совјетски Савез | Транспортни авион | Ан-26 | 1+(1) | Један ремонтован 2017. године у Русији, чиме му је продужен животни век још 10 година.
Један у резерви. |
| Ми-8 |  | Совјетски Савез | Транспортни хеликоптер | Ми-8Т | 1+(5) | Од 6 хеликоптера у оперативној употреби један Ми-8. Сви су произведени 1981. године. Планира се замена новим хеликоптерима Ми-17 . |
| Ми-17 |  | Совјетски Савез | Транспортни хеликоптер | Ми-17 | 1 | Наслеђен од ЈСО, произведен 1989. године, био је ремонтован 2010, а престао је да лети након истека ресурса 2017. године. |
| Ми-17 |  | Русија | Транспортни хеликоптер | Mи-17В-5 | 5 (+3) | 2016. године испоручена 2 хеликоптера.
2019. године испоручена 3 хеликоптера . 2021. године наручена још 3 .[14] |
| Ми-35 |  .jpg) | Русија | Јуришни хеликоптер | Ми-35M
Ми-35П |
4 (+4)
11 |
4 Ми-35М испоручена из Русије 2019. године.[15] Још 4 МИ-35М наручена су 2021. године.[16]
У новембру 2023. године испоручено је 11 МИ-35П.[17] |
| Х145M |  |  Немачка | Вишенаменски хеликоптер | Х145М | 5 (+10) | Сви хеликоптери испоручени током 2019. године.
Наручено је још 10 хеликоптера.[14] Први од 10 наручених хеликоптера испоручен крајем 2023. Испорука преосталих најављена је у току 2024. године.[18] |
| Соко Газела |  | Југославија Француска | Основни хеликоптер Извиђачки хеликоптер Борбени хеликоптер Противоклопни хеликоптер | ХО-42/45 ХИ-42 Хера ХН-42М Гама ХН-45М Гама | 8 7 22 9 | Војска Србије планира ремонт и модернизацију Газела у ВЗ "Мома Станојловић"- Батајница у сарадњи са Ербасом. |
| Пегаз |  | Србија | Извиђачко-борбена беспилотна летелица | 0 (+12) | Најављена испорука 12 летелица.[19].
Прве летелице су усвојене у наоружање 2023. године.[20] | |
| CH-95 |  Кина | Извиђачко-борбена беспилотна летелица | 3? | Испоруке започете почетком 2023. године.[21]. | ||
| CH-92А | Кина | Извиђачко-борбена беспилотна летелица | 6 | Испоручене 2020. године.[22]. | ||
| Врабац |  | Србија | Извиђачка беспилотна летелица | Летелица је усвојена у наоружање 2020. године.[23]
Током 2021. године покренута је серијска производња унапређене варијанте, док је 2022. године представљена БПЛ "Врабац" наоружана са комплетом граната 40мм, са кумулативном бојевом главом и упаљачом за одложено дејство.[24][25] | ||
| Орбитер |  |  Израел | Извиђачка беспилотна летелица | 10 | Од 2008. у наоружању Војске Србије. | |
| DJI mini 3 pro | Кина | Беспилотни дрон квадрикоптер | ? | [26] | ||
| DJI Matrice 350 RTK | Кина | Беспилотни дрон квадрикоптер | ? | Летелица је у службу Војске Србије уведена под ознаком ИВД-23.[27] |
Ваздухоплови РВиПВО Војске Србије користе наоружање совјетског, америчког, европског и домаћег порекла. Ракете совјетског порекла су у највећем броју типа ваздух-ваздух Вимпел Р-60, Р-27, Р-73, P-74, P-77 као и ракете ваздух-земља типа С-8. Од наоружања америчког порекла најзначајнија је ракета ваздух-земља АГМ-65Б Маверик. Авиони Ј-22 користе и британске БЛ-755 касетне бомбе и француске бомбе за уништавање Полетно-слетних стаза(ПСС) Дурандал.
Током 2023. године Војсци Србије су испоручене вођене ракете 70мм ФЗ-275, које производи француски Талес.[18]
Противваздухопловна одбрана
Противваздухопловна одбрана Војске Србије представља део РВиПВО који обухвата артиљеријско-ракетне јединице, јединице извиђања и јављања, радарске и јединице за електронско извиђање и против-електронска дејства. Противваздухопловна одбрана је уско повезана са копненом војском и има за циљ одбрану ваздушног простора Србије, откривање и уништавање противничких ваздухопловних снага као и заштиту људства, технике и објеката на земљи. Јединице су распоређене по намени на артиљеријско-ракетне јединице које бране веће територије (градове, стратешка места), артиљеријске јединице које бране аеродроме и војне базе и на трупну ПВО која обухвата лака тегљена и преносна оруђа. У скорије време, пратећи тренд модернизације, трупна ПВО је стављена под контролу копнене војске.
| Возило/Оруђе | Слика | Порекло | Тип | Варијанта | Бројност | Коментар |
| С-125 Нева |  | Совјетски Савез | Ракетни систем ПВО | М1Т | 5 батерија | Модернизовано. 1 батерија у резерви. Следи замена. |
| 2К12 Куб |  | Совјетски Савез | Ракетни систем ПВО | Куб-М | 3 батерије | Модернизовано. 9. батерија у резерви.
Најављена темељнија модернизација на ниво "СМ".[28] |
| 9К35 Стрела-10 |  |
Совјетски Савез |
Ракетни систем ПВО | 6 | Планирана модернизација. Представљене модернизоване и значајно унапређене ракете РЛН-С10.[28] | |
| 9К31 Стрела 1 |  |
Совјетски Савез |
Ракетни систем ПВО | 18 | 36 у резерви | |
| Панцир С1 |  |
Русија |
Артиљеријско-ракетни систем ПВО | Панцир С1Е/С1М | 1 батерија
+2 батерије |
Наручене још 2 батерије модернизоване варијанте Панцир-С1М.[14] |
| ФК-3 |  |
Кина |
Ракетни систем ПВО | ФК-3 | 4 батерије | |
| ПАСАРС-16 |  |
Србија |
Артиљеријско-ракетни систем ПВО | ПАСАРС-16 | 5+ батерија | [29] |
| Бофорс 40 Л/70 |  |  Шведска | Против-авионски топ | Л/70 | Топ се наводи радарским системом „Жирафа"
Планирана интеграција свих Бофорса у мобилни ПВО систем ПАСАРС. | |
| Мистрал 3 |  |
Француска |
Лаки преносни ракетни систем | Мистрал 3 ЕР | 18 лансера | Најављене додатне набавке. |
| 9К32 Стрела-2М |  |
Совјетски Савез СР Југославија |
Лаки преносни ракетни систем
ПВО |
9К32 Стрела 2М | ||
| 9К38 Игла |  | Русија | Лаки преносни ракетни систем ПВО | 9К38 Игла | Испоручене 1994.године. Такође ће бити интегрисане и на хибридни ПВО систем ПАСАРС-16 |
Remove ads
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads