1912
година From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
1912 је била преступна година.
Догађаји
Јануар
- 6. јануар — Немачки геофизичар Алфред Вегенер је први пут представио своју теорију померања континената.
- 17. јануар — Капетан Роберт Фалкон Скот је стигао до Јужног пола, један месец након Роалда Амундсена.
- 17. јануар — САД су преузеле у свој посед острво Вејк у Тихом океану.
Фебруар
- 12. фебруар — Абдицирао је последњи кинески цар Пу Ји по договору уз посредовање генерала Јуана Шикаја, чиме је династија Ћинг званично замењена Републиком Кином.
- 14. фебруар — Аризона је постала 48. савезна држава САД.
Март
- 6. март — Италијанска војска је прва употребила ваздухоплове у борби, пошто су два цепелина бомбардовала турске војнике улогорене у Јанзуру.
- 13. март — Балкански савез (Балканска лига), основан је уочи Балканских ратова. Чланице Балканског савеза биле су Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка.
- 23. март — Завршен је шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија, а победник је био Артур Рубинштајн.
- 30. март — Потписан Фески мир којим је окончана Друга мароканска криза.
Април
- 14. април — Прекоокеански брод Титаник ударио у ледену санту.
- 15. април — На првом путовању из Велике Британије у Сједињене Америчке Државе потонуо Титаник, у то време највећи и најлуксузнији прекоокеански брод. Живот изгубило 1.523 од 2.224 путника.
Мај
- 3. мај — Ахмед ал-Хиба се прогласио за султана у јужном Мароку.
- 12. мај — Војни споразум Србије и Бугарске.
- 14. мај — Српски министар финансија Стојан Протић подноси оставку, сматра да владу треба да формира Никола Пашић.
- 14. мај — Француска полиција ликвидира знамениту анархистичку Боннотову банду.
- 14. мај — Током боравка у Немачкој умро дански краљ Фредерик VIII, наслеђује га син Kристијан X (до 1947).
- 14. мај — Немачки Рајхстаг одобрава ново увећање флоте.
- мај — Панчо Виља је ухапшен: у сукобу је с ген. Хуертом који га је желео стрељати, што је спречио председник Мадеро - у затвору је до децембра.
- 16. мај — Битка за Родос се завршава италијанском окупацијом целог острва, као и Додеканеза (до 1947).
- 18. мај — Поринути амерички бојни брод УСС Тексас и јапански бојни крсташ Kонго.
- 20. мај — У Варшави је освећена православна црква Александра Невског, са 70 метара највиша грађевина у граду (Немци је користе у време окупације 1915-18, срушена 1924-26).
- 21 — 25. мај — Састанак албанских лидера у Јунику: примирје у крвним осветама, заклетва за збацивање Младотурског режима (присутни су Хасан Приштина, Иса Бољетинац, Бајрам Цури, Неџип Драга...).
- 22. мај — Иштван Тиса на челу угарског сабора након туче међу посланицима - социјалисти сутрадан организовали "Kрвавоцрвени четвртак": генерални штрајк, нереди и интервенција полиције и војске уз људске жртве.
- 23. мај — Поринут немачки СС Император, накратко највећи путнички брод.
- 24. мај — Први јавни бокс меч у Србији, у дворани београдског биоскопа "Kоларац".
- 25. мај — У месту Тyлер, Тексас, руља спалила црнца који је силовао и заклао белкињу.
- 29. мај — Бугарско-грчки савез.
Јун
- 2. јун — Избори у Белгији: Kатоличка партија неочекивано повећала већину, Чарлс де Брокуевил остаје премијер - у земљи долази до протеста.
- 3. јун — Мексички председник Мадеро повећава порез на извучену нафту, што квари односе са САД.
- 3. јун — Први воз у Ужицу, након завршетка пруге из Чачка.
- 5. јун — Мексички председник Мадеро дао концесију Стандард Оилу: десет година ослобођења од пореза и право на експропријацију земљишта.
- 6. јун — Ерупција новог вулкана Новарупта на Аљасци снаге ВЕИ-6.
- 7. јун — Опозициони посланик пуцао на председника угарског сабора Иштвана Тису.
- 9/10. јун — Убиства секиром у Вилисца, Ајова: убијена шесточлана породица и две гошће.
- 13. јун — У Москви отворен Пушкинов музеј, државни музеј лепих уметности.
- 15. јун — У одсуству опозиције усвојен војни закон у Угарској.
- 19. јун — Црногорски председник владе Лазар Томановић дао оставку, наслеђује га дивизијар Митар Мартиновић.
- 19. јун — Руска Дума гласала за програм изградње морнарице.
- 22. јун — Завршена републиканска национална конвенција у Чикагу: конзервативци су успели поново номиновати председника Тафта, док ће се бивши председник Рузвелт кандидовати на челу нове Прогресивне партије.
- 24. јун — На Олимпијске игре у Стокхолму отишла прва олимпијска екипа из Србије - атлетичари Душан Милошевић и Драгутин Томашевић.
- 27. јун — Нови немачки флотни закон предвиђа 41 бојни брод до 1920, три више него раније. Тирпитз заговара "теорију ризика", да би Британци радије пустили Немачку да постане светска сила него да ризикују велике губитке флоте.
- 27. јун — Погибијом Евариста Естеноза окончана црначка побуна на Kуби - страдало је најмање 3.000 црнаца.
Јул
Август
- 1. август — Железница Јунгфрау је отворена отварањем подземне железничке станице Јунгфраујох у Бернском Оберланду у Швајцарској, највише у Европи на 3.450 метара надморске висине.
- 4. август — Окупација Никарагве од стране Сједињених Држава: Амерички маринци искрцавају се са америчког брода УСС Анаполис у Никарагви, како би подржали конзервативну владу на њен захтев.
- 12. август — Султан Абд ел Хафид из Марока абдицира.
- 29. август — Тајфун погодио Кину, усмртивши најмање 50.000 људи.
Септембар
- 4. септембар — Завршен је Албански устанак из 1912. када се турска влада сложила да испуни захтеве устаника.
Октобар
- 8. октобар — Црна Гора је објавила рат Турској и истог дана напала турске положаје код Скадра, чиме је почео Први балкански рат.
- 18. октобар — Лозански мир
- 24. октобар — Српска војска је победила турску војску у Кумановској бици у Првом балканском рату.
Новембар
- 3—6. новембар — Одиграла се Прилепска битка.
- 5. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Демократске странке, Вудро Вилсон, изабран је за председника САД победивши актуелног републиканског председника Вилијама Хауарда Тафта и бившег председника Теодора Рузвелта.
- 15—19. новембар — Одиграла се Битољска битка.
- 28. новембар — Свеалбански конгрес је на скупштини у Валони прогласио независност Албаније од Османског царства.
Децембар
- 3. децембар — Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату.
Remove ads
Рођења
Јануар
- 1. јануар — Надежда Павловић, најстарија особа у Србији († 2021)
- 1. јануар — Ким Филби, британски шпијун. († 1988)
- 7. јануар — Иван Јакубовски, маршал Совјетског Савеза (†1976)
- 8. јануар — Хосе Ферер, порторикански глумац. († 1992)
- 21. јануар — Конрад Емил Блох, немачки биохемичар. († 2000)
- 28. јануар — Џексон Полок, амерички сликар. († 1956)
Фебруар
- 14. фебруар — Хуан Пужол, шпански двоструки агент. (†1988)
Март
- 1. март — Борис Черток, совјетски конструктор ракета. (†2011)
- 19. март — Адолф Галанд, командант немачке ловачке авијације у Другом светском рату († 1996)
- 22. март — Карл Малден, амерички глумац. († 2009)
- 23. март — Вернер фон Браун, немачки инжењер († 1977)
- 27. март — Џејмс Калахан, британски политичар. († 2005)
- 27. март — Тамара Крутиков, руско-српска суперстогодишњакиња и најстарија особа у Србији († 2022)
Април
- 8. април — Соња Хени, норвешка уметничка клизачица. († 1969)
- 10. април — Борис Кидрич, југословенски политичар- († 1953)
- 15. април — Ким Ил Сунг, оснивач Северне Кореје и њен први владар († 1994)
Мај
- 9. мај — Педро Армендариз, мексички глумац. (†1963)
- 18. мај — Пери Комо, амерички певач. (†2001)
- 26. мај — Јанош Кадар, мађарски политичар. († 1989)
Јун
- 23. јун — Алан Тјуринг, британски математичар, логичар, криптограф († 1954)
Јул
- 12. јул — Петар Стамболић, југословенски политичар. († 2007)
- 31. јул — Милтон Фридман, амерички економиста. († 2006)
Август
- 3. август — Светозар Вукмановић, народни херој. († 2000)
- 10. август — Ромен Мас, белгијски бициклиста. (†1983).
- 25. август — Ерих Хонекер, источнонемачки политичар († 1994)
Септембар
- 21. септембар — Чак Џоунс, амерички аниматор. (†2002)
- 29. септембар — Микеланђело Антониони, италијански редитељ. († 2007)
Remove ads
Смрти
Март
Април
- 20. април — Абрахам Стокер, ирски књижевник. (*1847)
Август
- 13. август — Жил Масне, француски композитор (*1842)
Нобелове награде
- Физика — Нилс Густав Дален
- Хемија — Виктор Грињар и Пол Сабатје
- Медицина — Алексис Карел
- Књижевност — Герхарт Хауптман
- Мир — Елиху Рут (САД)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads