Валтер Мајснер

Фриц Валтер Мајснер ( ; Берлин, 16. децембар 1882 — Минхен, 16. новембар 1974) био је немачки технички физичар.

Фриц Валтер Мајснер
Датум рођења	(1882-12-16)16. децембар 1882.
Место рођења	Берлин, Немачка
Датум смрти	16. новембар 1974.(1974-11-16) (91 год.)
Место смрти	Минхен, Немачка
Образовање	Технички универзитет у Минхену
Поље	Физика
Институција	Национални институт за физику и технику Технички универзитет у Минхену

Студирао је механику и физику на Техничком универзитету у Берлину, где му је докторски ментор био Макс Планк. Потом се запослио у Националном институту за физику и технику ( ) у Берлину. Од 1922. до 1925. године, успоставио је трећи по величини у свету ликвификатор хелијума, а 1933. године открио је Мајснеров ефекат,^[1] ишчезавање магнетног поља код суперпроводника. Годину дана касније, позван је да буде председавајући за техничку физику на Техничком универзитету у Минхену.

После Другог светског рата, постао је председник Баварске академије наука. Године 1946, постављен је за директора прве истраживачке комисије за ниске температуре те академије. Лабораторије су се налазиле у Хершинг ам Амерзеу до 1965. године, када су премештене у Гархинг код Минхена. Мајснер је живео сам са своја два пса последњих неколико година свог живота. Умро је у Минхену 1974. године.