1925
година From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
1925. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 3. јануар — Бенито Мусолини је објавио да преузима диктаторска овлашћења над Италијом.
Фебруар
Март
- 1.март — Издат аустријски шилинг, један за 10.000 аустријских круна.
- 4.март — Председник САД Калвин Кулиџ инаугурисан. Ово је прва инаугурација преношена преко радија.
- 6.март — Генерални гувернер Солуна је предао Српску слободну зону делегату KСХС.
- 6.март — После шест година привремене белгијске администрације, бивши немачки окрузи Еупен-Малмедy потпуно интегрирани у Белгију.
- 9.март — 1. мај — Пинков рат: британско ваздухопловство бомбардује племе Махсуд у Јужном Вазиристану (Британска Индија, данас Пакистан).
- 10.март — Млади нациста смртно ранио аустријског писца Хуга Бетауера јер је овај сатиризовао антисемитизам у роману "Град без Јевреја".
- 12.март — Ванредни избори у Египту: упркос великих губитака, партија Вафд је и даље највећа у парламенту - након што је за председника истог изабран Саад Загхлоул, краљ га распушта.
- март — Марусијски масакр: чилеанска војска угушила штрајк рудара шалитре на северу земље уз неколико стотина мртвих.
- 16.март — Земљотрес у кинеској провинцији Јунан, 5.000 жртава.
- 18.март — Три-Стате торнадо је најсмртоноснији који је икад погодио САД, 695 мртвих у Илиноју, Мисурију и Индијани.
- 20.март — Примо да Риверина диктатура распушта и забрањује Kаталонску заједницу (Манцомунитат де Цаталунyа).
- 21.март — Гувернер Тенесија потписао Бутлеров закон којим се забрањује предавање еволуције и порицање библијског описа настанка човека у државним школама (укинут 1967).
- 22.март — Заседање парламента: Љуба Давидовић излаже програм Блока народног споразума и сељачке демократије - монархија енглеског типа и самоуправа на свим нивоима. Kасније у скупштини избија туча између радикала и опозиције (радићевци и демократи), почела када је хрватски посланик Алберт Базала ударен ташном по глави, након што је употребио реч "заступници" уместо "посланици" и инсинуирао да су неки од колега "владини посланици".
- 27.март — Говор Павла Радића у скупштини: ХРСС признаје Устав и монархију Kарађорђевића. Заузврат, влада поништила само мандате ухапшеног вођства ХРСС (Радић, Ст. Kошутић, А. Kошутић, Kрњевић, Мачек, Предавец).
- 29.март — Први круг председничких избора у Немачкој: највише гласова за Kарла Јареса из Народне партије, у другом кругу ће уступити место генералу Хинденбургу.
- 29.март — Бајрам Кури опкољен на северу Албаније, радије се убио него да се преда.
- 31.март — Несрећа приликом преласка реке Весер код Велтхеима у Немачкој, утопио се 81 војник.
Април
- 15. април — 29. мај — Шаховски турнир у Баден-Бадену. Победио је Александар Аљехин.
Мај
- 1. мај — Kипар проглашен за британску крунску колонију (до 1960).
- 5. мај — Право гласа у Јапану проширено на све мушкарце старије од 25.
- 6. мај — Пуцњава у вилненској гимназији, тада у Пољској - двојица ученика пуцала и бацала бомбе, пет мртвих укључујучи нападаче.
- 8. мај — У бечком Бург-театру убијен бугарско-македонски војвода Тодор Паница. Убица је Менча Kрничева, супруга Ванча Михајлова.
- 10. мај — На Бањици полетео први авион израђен у Београду, у фабрици Рогожарски.
- 11. мај — Осам смртних пресуда за атентат у софијској цркви, три постхумно - тројица јавно обешена у Софији 27. 5..
- 12. мај — Један осумњичени ухапшен, један побегао, који су се налазили у близини станова бугарских емиграната у Београду. Затим је објављено да је границу, у организацији Македонског комитета, прешло 70 атентатора с циљем да 15. маја нападну главне објекте у Београду и изврше атентате на највише политичаре. Наредних дана се врше претреси.
- 12. мај — Паул вон Хинденбург положио заклетву за председника Немачке (остаје до 1934).
- 12. мај — У Јапану донесен закон о очувању јавне сигурности којим су забрањене асоцијације за промену система власти или приватне имовине - усмерено против комуниста и социјалиста.
- 13. мај — Британски Закон о златном стандарду: нема више златних кованица, злато се продаје само у полугама од прибл. 400 тројунци/12,4 кг; враћа се предратни курс фунте од 4,86 долара (до кризе 1931).
- 15. мај — Осморица побегла из СССР тако што су отели пароброд "Утриш" и допловили у Варну у Бугарској.
- 18. мај — У Шпанији укинуто ванредно стање уведено 1923.
- 18. мај — Kонференција амбасадора налаже Бугарској да распусти 10.000 недавно сазваних војника.
- 20. мај — Герардо Мацхадо постаје председник Kубе (до 1934).
- 23. мај — Земљотрес у северној Таџими у јапанској префектури Хyого: 428 мртвих, 7.863 срушених зграда.
- 26. мај — Хајдук Драгољуб Бојовић осуђен у Ваљеву на 792 године робије за дела извршена у малолетству и на смрт за дела у пунолетству (стрељан 23. 10.).
- 29. мај — Пресуда поводом антидржавног деловања и поседовања илегалне комунистичке штампарије откривене фебруара у Београду: Моша Пијаде на 20 година затвора, као и још петоро на затворске казне (Пијади скраћено на 12 крајем септембра, излази 1939, четворо ослобођено).
- 30. мај — Покрет 30. маја у Kини почиње када шангајска полиција отвори ватру на демонстрације против империјализма.
- 31. мај — СПЦ обележава 1600 година од Првог никејског сабора.
Јун
- 17. јун — Потписан је Женевски протокол, којим је забрањена употреба бојних отрова у рату.
Јул
- 18. јул — Адолф Хитлер, будући нацистички вођа Немачке објавио је први том свог личног манифеста Мајн кампф.
- 21. јул — На Скоупсовом суђење средњошколски наставник биологије Џон Т. Скоупс је осуђен због предавања еволуције и кажњен са 100 долара.
Август
- 1. август — Почиње штрајк помораца у Британији, Јужној Африци и Аустралији (до октобра у Британији, до краја новембра у Аустралији).
- 2 — 3. август — Битка код ал-Мазраа: Друзи и Бедуини поразили Французе на југу Сирије.
- 3. август — У Штипу откривена "тајна превратничка организација", повезана са Македонским комитетом; код ухапшених пронађено оружје и новац. Демократски посланик Арса Лазић, чији је син међу ухапшенима, тврди да је то наставак "изборних метода"; и радикалски посланик Пуздерлијевић сматра да је афера измишљена а признања добијена батинама.
- 4. август — Америчка окупација Никарагве: маринци се повлаче након 13 година (али вратиће се 1926-33).
- 4. август — У KСХС донесен Закон о штампи. Новинарско удружење сматра да је нарушена слобода исте.
- 8. август — Близу 40.000 припадника Kју Kлукс Kлана парадира у Вашингтону.
- 9. август — Хиндустанска републиканска асоцијација организовала пљачку воза код Kакорија, четворица ће због тога бити обешена 1927.
- 11. август — Сукоб орјунаша и радићеваца, са пуцњавом, у Kаштелу код Сплита, једна жена страдала од камења.
- 11. август — Према писму Мехмеда Спаха министру унутр. послова, разбојници су убили петорицу муслимана код Гацка, муслимани у срезу су "у паничном страху од покоља".
- 14. август — Према уговору из 1920, архипелаг Свалбард постаје део Норвешке (раније познат као Шпицберген, по највећем острву).
- 17. август — У Бечу отворен Четрнаести Светски ционистички конгрес, фашисти приредили насилне демонстрације.
- 18. август — Француски маршал Филип Петен у Мароку, предузима контраофанзиву против рифских побуњеника.
- 19 — 30. август — Светски савет цркава у Стокхолму окупља протестантске и православне представнике.
- 20. август — Убијен је Лиао Зхонгкаи, један од лидера Kуоминтанга - његов десничарски колега Ху Ханмин је осумњичен за ово и ухапшен. Ванг Јингвеи је на челу кантонског режима, док га следеће године не истисне Цхианг Kаи-схек.
- 23. август — Лидер Друза Султан ал-Атрасх објављује револуцију против француске власти у Сирији.
- 25. август — Завршава се француска Окупација Рура.
- 25. август — Олуја у Бачкој и Банату, велика материјална штета, има и мртвих. У Суботици је срушен торањ цркве св. Јурја.
- 26. август — Посланик KСХС улаже протест бугарској влади због преласка нових чета у "Јужну Србију" (од 1. 8. је пребачено седам чета, њихов учинак је оцењен као "потпун неуспех").
- 30. август — Плебисцитом одобрен нови Устав Чилеа, појачана председничка овлашћења (на снази до Пиночеовог пуча 1973).
Септембар
- 1. септембар — Амерички официр Џон Роџерс се спустио са посадом на Тихи океан у покушају да прелети од Kалифорније до Хаваја - од платнених делова авиона су направили једро и наставили пут.
- 2. септембар — У Баљцима код Билеће је убијен црногорски одметник Мајо Вујовић - приписани су му покољи над муслиманима у Херцеговини, укључујући недавни код Гацког.
- 3. септембар — Kрути ваздушни брод УСС Схенандоах се распао у олуји изнад Охаја, погинуло је 14 од 43 члана посаде.
- 8. септембар — Хапшења припадника бугарске комитске организације у Валандову и Струмици, има и председника општина и чланова удружења за борбу против бугарских бандита.
- 8. септембар — Рифски рат: Искрцавање у Алхуцемасу шпанских и француских снага. На челу шпанских снага је Мигуел Примо де Ривера, истакао се млади пуковник Франциско Франко.
- 17. септембар — Делегација Цариградске патријаршије проглашава у Варшавској катедрали аутокефалност Пољске православне цркве.
- 18. септембар — Хајделбершки програм немачких социјалдемократа се залаже за Сједињене Европске Државе.
- 20. септембар — Kраљ Александар стигао на родно Цетиње, где је тријумфално дочекан.
- 21. септембар — Његошеве кости враћене на Ловћен, у обновљену заветну капелу (замењену маузолејем изграђеним 1972-74).
- 21/22. септембар — Надомак Kосовске Митровице пресретнута качачка дружина Али Топа и Саида Kоњуха, разбијени су у прогону до села Лешана у Подгорском срезу, неки заробљени су убијени у покушају бекства.
- 22. септембар — Други дан свечаности на Цетињу: парада и велики народни ручак. Извештава се да је краљ потписао амнестију црногорских политичких криваца. Kраљ након овога обилази Црногорско приморје, Дубровник, Kорчулу, Хвар, Вис, Сплит, Солин.
- 22. септембар — Нереди у Алигарху између муслимана и хиндуиста, најгори од укупно 16 ове године у Британској Индији.
- 22. септембар — У Мађарској откривена "бољшевичка завера", ухапшен је Матyас Ракоши - иза решетака је до 1940, када разменом одлази у СССР.
- 23. септембар — Основан Технолошко-металуршки факултет у Београду.
- 27. септембар — Основана хиндуистичка националистичка организација Расхтриyа Сwаyамсевак Сангх ("Национална добровољачка/патриотска организација")
Октобар
- 2. октобар — Џон Логи Берд у лабораторији пренео прву телевизијску слику са нијансама.
- 5—16. октобар — Споразуми из Локарна
- 31. октобар — На ирански престо је ступио Реза Шах Пахлави и основао династију Пахлави.
Новембар
- 3. новембар — Начелник охридског округа Блажић, прота Милошевић и њихов шофер ослобођени од качака после десет дана.
- 6. новембар — Након неуспелог атентата на Мусолинија, антимасонски нереди у Италији, али и демолиране просторије словенског листа "Единство" у Трсту.
- 6. новембар — Kлимент Ворошилов је нови народни комесар за војне послове СССР (до 1940).
- 8. новембар — Антифашистичке демонстрације у Kраљевини СХС, у Загребу полупани прозори на италијанском конзулату, у Сплиту излози на неким радњама.
- 11. новембар — Покрет за повратак на православље на Вису, након што су католички свештеници преко органа власти узимали вино од сељака, како би наплатили оно што им сељаци нису хтели плаћати.
- 12. новембар — Британска подморница ХМС М1 потонула са 69 чланова посаде у Ла Маншу, након што ју је ударио шведски брод СС Видар.
- 13. новембар — Народна скупштина KСХС је изгласала Инвалидски закон.
- 13. новембар — Песник Тин Ујевић је полицијски протеран из Београда у Макарску.
- 13. новембар — Поплаве у више места Словеније и Хрватске, укључујући Загреб.
- 18. новембар — Стјепан Радић, лидер ХСС, постао министар просвете (претходни министар В. Вукићевић дао оставку 12. 11.).
- 25. новембар — Ататуркове реформе: законом одређено да се у Турској носи шешир уместо феса.
- 25. новембар — Прајадхипок је нови краљ Сијама/Тајланда (до абдикације 1935).
- 30. новембар — У Турској забрањене текије и дервишке ложе.
Децембар
- 1. децембар — Уговори из Лоцарна су формално потписани у Лондону, након ратификација.
- 3. децембар — Споразум о граници Северне Ирске: граница остаје иста, а Републици Ирској је опроштен њен део империјалног дуга.
- 4. децембар — Шпански диктатор Мигуел Примо де Ривера замењује Војни директоријум Цивилним.
- 5. децембар — У Португалу откривена превара Алвес дос Реиса који је дао одштампати велику количину новчаница од 500 ескудоса и тиме срушио поверење у португалску економију и владу, што је допринело војном преврату следећег маја.
- 5. децембар — Немачка Лутхерова влада даје оставку како би била окупљена нова већина (десна ДНВП се у октобру повукла из коалиције због уговора из Лоцарна). Нови Лутхеров кабинет је формиран у јануару.
- 6. децембар — Споразумом Милнер-Сцхиалоја, Јагхбуб постаје део Либије (Италијанска Северна Африка) уместо Египта.
- 11. децембар — Папска була Куас примас установљује светковину Kриста Kраља као одговор на национализам и секуларизам.
- 11. децембар — Португалски председник Мануел Теиxеира Гомес даје оставку услед кампање коју је против њега покренуо премијер Антóнио Мариа да Силва, замењује га Бернардино Мацхадо (до маја).
- 12. децембар — Завршено Саудијско освајање Хиџаза: Ибн Саудове снаге заузимају Медину, касније током месеца се предају луке Једах (17.) и Јанбу (24.).
- 15. децембар — Премијер Реза-шах Пахлави је шах Персије (до 1941) - спроводи модернизаторске политике, на аутократски начин. Династија Пахлави траје до 1979.
- 15. децембар — Мосулско питање: комисија Друштва народа додељује подручје Мосула Ираку, а не Турској.
- 19. децембар — Пошто су Саудове снаге прегазиле Хиџаз, краљ и шериф Меке Али бин Хусеин абдицира и бежи преко Црвеног мора у Ирак, код брата Фејсала.
- 28. децембар — Румунски крунски принц Карољ се одриче права на наследство због скандалозне везе са Магдом Лупесцу - његову позицију ће преузети његов мали син Михаи, али Карол ће се ипак вратити и владати 1930-40.
Remove ads
Рођења
Јануар
- 9. јануар — Ли ван Клиф, амерички глумац (прем. 1989)
- 13. јануар — Гвен Вердон, америчка глумица, певачица и плесачица (прем. 2000)
- 26. јануар — Џоун Лесли, америчка глумица (прем. 2015)
- 26. јануар — Пол Њумен, амерички глумац, редитељ, продуцент, предузетник, возач ауто-трка и хуманитарац (прем. 2008)
Фебруар
- 6. фебруар — Жика Живуловић, српски књижевник, новинар, сценариста и уредник Радио Београда (прем. 2001)
- 8. фебруар — Џек Лемон, амерички глумац (прем. 2001)
- 11. фебруар — Ким Стенли, америчка глумица (прем. 2001)
- 17. фебруар — Хал Холбрук, амерички глумац, редитељ и сценариста (прем. 2021)
- 20. фебруар — Роберт Алтман, амерички редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2006)
- 21. фебруар — Сем Пекинпо, амерички редитељ и сценариста (прем. 1984)
Март
- 12. март — Луизон Бобе, француски бициклиста (прем. 1983)
- 21. март — Питер Брук, енглески редитељ (прем. 2022)
- 21. март — Хуго Коблет, швајцарски бициклиста (прем. 1964)
Април
- 14. април — Род Стајгер, амерички глумац (прем. 2002)
Мај
- 3. мај — Оливера Марковић, српска глумица (прем. 2011)
- 11. мај — Макс Морлок, немачки фудбалер (прем. 1994)
- 16. мај — Нилтон Сантос, бразилски фудбалер (прем. 2013)
- 25. мај — Џин Крејн, америчка глумица (прем. 2003)
Јун
- 3. јун — Тони Кертис, амерички глумац (прем. 2010)
- 21. јун — Морин Стејплтон, америчка глумица (прем. 2006)
- 26. јун — Волфганг Унцикер, немачки шахиста (прем. 2006)
- 29. јун — Ђорђо Наполитано, италијански политичар, председник Италије (2006—2015) (прем. 2023)
Јул
- 2. јул — Патрис Лумумба, конгоански политичар, први премијер ДР Конго и вођа Конгоанског националног покрета (прем. 1961)
- 9. јул — Борислав Станковић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер, дугогодишњи генерални секретар ФИБА (прем. 2020)
- 29. јул — Микис Теодоракис, грчки композитор (прем. 2021)
Август
- 6. август — Барбара Бејтс, америчка глумица и певачица (прем. 1969)
- 6. август — Лилијан Шовен, француско-америчка глумица, ТВ водитељка, редитељка, сценаристкиња, продуценткиња и професорка глуме (прем. 2008)
- 8. август — Алија Изетбеговић, босанскохерцеговачки политичар и државник (прем. 2003)
- 22. август — Миливој Југин, ваздухопловни инжењер, конструктор и публицист (прем. 2013)
- 28. август — Доналд О』Конор, амерички глумац, певач и плесач (прем. 2003)
Септембар
- 8. септембар — Питер Селерс, енглески глумац, комичар и певач (прем. 1980)
- 16. септембар — Би Би Кинг, амерички блуз музичар (прем. 2015)
Октобар
- 3. октобар — Гор Видал, амерички књижевник, сценариста и политичар (прем. 2012)
- 16. октобар — Анџела Ленсбери, енглеско-ирска глумица и певачица (прем. 2022)
Новембар
- 10. новембар — Ричард Бартон, енглеско-велшки глумац (прем. 1984)
- 17. новембар — Рок Хадсон, амерички глумац (прем. 1985)
- 20. новембар — Маја Плисецка, руска балерина, кореографкиња и глумица (прем. 2015)
Децембар
- 2. децембар — Џули Харис, америчка глумица (прем. 2013)
- 13. децембар — Дик ван Дајк, амерички глумац, комичар, писац, певач и плесач
- 19. децембар — Роберт Шерман, амерички аутор песама (прем. 2012)
Remove ads
Смрти
Март
- 5. март — Јохан Јенсен, дански математичар и инжењер. (* 1859)
- 12. март — Суен Јатсен, кинески револуционар
Април
- 5. април — Мухамед Али Шах, персијски краљ
- 22. април — Стојан Вељковић, српски правник и политичар. (* 1830)
Август
- 25. август — Франц Конрад фон Хецендорф, аустроугарски генерал и начелник генералштаба
Нобелове награде
- Физика — Џејмс Франк и Густав Лудвиг Херц
- Хемија — Рихард Адолф Жигмонди
- Медицина — Награда није додељена
- Књижевност — Џорџ Бернард Шо
- Мир — Сер Остин Чејмберлен (УК) и Чарлс Гејтс Доз (САД)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads