Вараличарење

Риболов вараличарењем представља врсту спортског риболова. Сматра се спортском јер осим велике активности риболовца коју захтева, такође, оставља риби највећу могућност да се ослободи, тј. да не буде ухваћена.

Различите врсте варалица

Вараличарење захтева велику упорност, али и велико риболовно искуство и знање. Може се поделити на: лако (УЛ, Л) ; средње (М, МХ) и тешко вараличарење (Х, ЕХ), у зависности од рибе која се лови, тј. опреме која се користи.

Вараличарска оперма

Вараличарски штапови

Вараличарски штапови се најчешће обележавају бројевима 1, 2, 3 што представља врсту риболова (лаки, тешки, средњи), а неретко имају и назив рибе на себи (пике, салмон, троут ...) јер су најбољи управо за лов те рибе ... У лаком вараличарењу (првенствено са обале) користе се дужине штапова 1,8-2,4 м (тежине бацања 5 до 30г), најчешће због густог растиња, и могућности избачаја ипод грана, и поред других препрека.

Штапови 2,4-2,8 м (тежине бацања 30 до 80г) користе се у средњем вараличарењу са обале, као и при тешком вараличарењу из чамца. На крају, штапови 2,8-3,3 м (тежине бацања 80 до 150г) користе се у средњем и тешком вараличарењу са обале. Вараличарски штапови су најчешће дводелни, али могу бити и телескопски, једноделни, као и травел (три до пет делова).

Машинице

У европи се користи готово искључиво стационарни чекрк, због предности у квалитету у условима слатководног риболова. Основни показатељ намене машинице је капацитет шпулне, па по њој можемо видети јели за лаки (100м/0.3мм), средњи (100м/0.4мм) или тешки (100м/0.5мм) риболов. Пренос код чекрка за вараличарење требало би да је нешто бржи неко код стационарних метода риболова (нпр. 1:5 или 1:6) .

Најпознатији произвођачи машиница су: Шимано, Даива, Окума, Пен, Абу Гарсиа....

Струне

Струна или најлон представља најважнију вези између риболовца и рибе. Декларисана носивост струне предтсавља њену носивост на било ком не везаном делу струне (места са чвором је значајно ослабљују, па не треба узимати за готово декларативну тежину). Постоје тврде не истегљив струне, и меке истегљиве струне.

Тврде струне обично имају већу носивост и мање се хабају али смањују даљину избачаја, дају бољи осећај при контакту са дном или рибом, и омогућавају брзу контру. Меке струне су мање носивости и лакше се хабају, али су много боље при далеким избачајима и добро амортизује снажне ударе рибе на малој удаљености. Свака струна је склона механичким оштећењима, па је треба што чешће контролисати и у случају оштећења заменити. У лову штуке добро је користити и кевларски предвез, сајлу, како би се спречило прегризање струне.

Вараличарење у зависности од технике

Друга подела вараличарења се заснива на дубини на којој се пеца, па се дели на:

1. вараличарење на површини,
2. вараличарење при површини,
3. вараличарење у средњим слојевима,
4. вараличарење при дну
5. вараличарење на дну.

Вараличарење на површини

Вараличарење на површини се примењује када се риба налази непосрено испод површине и у ситуацијама када се пеца на јако затрављеним теренима где изнад траве преостаје свега неколико десетина сантиметара слободне воде. Варалице које су погодне за ову врсту вараличарења су: пилкер, попер, торпедо, неоптерећени силиконци ... Најбоље је варалицу забацити на прекривени део површине, или непосредно поред њега, а онда је водити чистим делом како би испровоцирали напад грабљивице скривене у подводном растињу.

Вараличарење при површини

Вараличарење при површини се користи када се пеца на теренима са доста подводних препрека, у периоду дана када је риба грабљивица активна у горњим слојевима воде (нпр. смуђ и сом ноћу). Овај начин вараличарења могуће је вршити готово свим врстама варалица, искључујући воблере дубокоронце, тешке кашике и силиконце са великим оптерећењем. Дубина кретања варалице контролише се брзином повлачења и положајем штапа.

Вараличарење у средњим слојевима

Вараличарење у средњим слојевима се користи када је риба активна у средњим слојевима, што се најчешће дешава при порасту водостаја, када прилази обали, и предвече, пре него што се упусти у површински лов. На текућим водама варалица се забацује узводно од места напада у вуче се тако да је ток нанесе на очекивано место напада, док на стајаћим водама забацујемо иза места очекиваног напада и полако се наводи на то место. За овај начин риболова могу се користи готово све врсте варалица.

Вараличарење при дну

Вараличарење при дну се користи када је риба активна при самом дну. Најчешће се примењује у лову смуђа, штуке и сома, али исто тако и мрене ... На већим дубинама 3-4 м или више могу се користити отежане силиконце, воблере са оловним отежањем, велике кашике, а у мирнијим водама и на крупне лептире. Вођење варалице се одвија непосредно инад дна, пратећи његову конфигурацију, и претражујући могућа места напада.

Вараличарење на дну

Вараличарење на дну се користи када је риба на самом дну и када је тешко испровоцирати било којим другим методом. Вучење варалице почиње тек када она је дотакне дно и повлачи се тако да она иде по дну. Примењује са на теренима који немају пуно препрека, тј имају чисто дно. На таквим местима риба се најчешће налази у удубљењима у самом дну, па је потребно наћи их на овај начин.

Спољашње везе

• Риболов вараличарењем