Риболов

Риболов је активност лова риба. Реч риболов се такође користи и за лов на друге животиње које живе у води као што су разне шкољке, ракови, лигње, сипе, хоботнице, корњаче и др., једино се за китове користи појам китолов. Риболов је стара и широко распрострањена активност са разним техникама и традицијама, али и применом модерних технолошких помагала. Према ФАО статистици, укупан број рибара и пољопривредника рибе је процењен на 38 милиона. Рибарство пружа директно и индиректно посао према проценама за 200 милиона људи. Разликују се спортски и комерцијални риболов. Риболов се према месту улова може поделити на: речни риболов, морски риболов, језерски риболов, и вештачки риболов (рибогојство).

Пецање у Србији, Фрушка Гора

Према статистикама ФАО агенције Уједињених нација, процењује се да укупан број комерцијалних рибара и узгајивача рибе износи 38 милиона. Рибњаци и аквакултура пружају директно и индиректно запослење за преко 500 милиона људи у земљама у развоју.^[1] Године 2005, светска потрошња рибе уловљене риболовом у дивљини по глави становника износила је 14,4 килограма, а додатних 7,4 килограма убрано је са рибогојилишта.^[2]

Историја

Удица из каменог доба направљена од кости.

Главни чланци: Историја риболова и Историја плодова мора

Риболов је древна пракса која датира барем од почетка периода горњег палеолита пре око 40 000 година.^[3] Изотопска анализа коштаних остатака Тјенјуенског човека, модерног човека од пре 40.000 година из источне Азије, показала је да је редовно конзумирао слатководну рибу.^[4][5] Археолошке карактеристике попут шкољки у отпаду,^[6] одбачених рибљих костију и пећинске слике показују да је морска храна била важна за опстанак и да је конзумирана у значајним количинама. Риболов у Африци је евидентан врло рано у људској историји. Неандерталци су ловили рибу око 200.000. п. н. е.^[7] Људи су могли да развију кошаре за замке за рибу, и да плетењем направе ране облике рибарских мрежа како би могли да лове више рибе и у већим количинама.^[8]

Врше-вршве за лов риба гловица, Музеј Херцеговине, Требиње

Током овог периода, већина људи је живела животним стилом ловаца-сакупљача и било је неопходно да буду стално у покрету. Међутим, тамо где постоје рани примери трајних насеља (мада не нужно и стално насељених) попут оних на Лепенском Виру, она су готово увек повезана са риболовом као главним извором хране.

Главне области за рибарство

• Атлантски океан
• Индијски океан
• Тихи океан

Атлантски океан

Нова економска фондација утврдила је да се бакалар лови за 38 одсто више него што научници саветују, плави пишмољ за 51 одсто, а врста бакалара полак чак 231 одсто више.

Рибарење на стари начин

У неким деловима света, рибари још лове из малих бродова и користе мреже које се бацају руком, као што се то вековима радило. Ови рибари лове само онолико колико им је потребно за њихове потребе.

Рибогојство

Главни чланак: Рибогојство

Рибогојство је привредна грана која се бави узгојем рибе у природним (река, језеро, море) или вештачким условима (рибњак), као и побољшањем укупног квалитета рибљег фонда.

Галерија

• 
  Рибари у Гренади
• 
  Рибари у кануу
• 
  Удица за рибу
• 
  Риболовачка поља по ФАО
• 
  Мрежа за пецање
• 
  Пецање у реци
• 
  Рибарење калимерама на реци Бојани (Црна Гора)
• 
  Риболовачки мост 1962.
• 
  Барка за чување и транспорт уловљене рибе
• 
  Мрежа за лов риба гловица, Попово Поље. Музеј Херцеговине, Требиње
• 
  Мрежа за лов риба и ости. Регионални музеј у Добоју, Добој
• 
  Мрежа за лов риба и дрвена кошара. Музеј Семберије у Бијељини, Бијељина

Види још

• Лов