Велика Крушевица (Рековац)

Велика Крушевица је насеље у Србији у општини Рековац у Поморавском округу. Према попису из 2022. било је 178 становника.

За другa значења, погледајте страницу Велика Крушевица.

Велика Крушевица
Велика Крушевица
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Општина	Рековац
Становништво
— 2022.	178
Географске карактеристике
Координате	43° 50′ 31″ С; 21° 04′ 25″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	255
Велика Крушевица Велика Крушевица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	035
Регистарска ознака

Овде се налази Запис дуд (Велика Крушевица).

Демографија

У насељу Велика Крушевица живи 250 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 52,2 година (50,5 код мушкараца и 53,8 код жена). У насељу има 126 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,29.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Порекло имена

Порекло имена овог насеља ,према легенди, потиче још из доба кнеза Лазара. Наиме пролазећи овим крајем кнез је приметио велике засаде крушке, по чему је касније и селу дао назив по крушци: Велика Крушевица.

Кнез Лазар осим тога што је "крстио" ово село, био је и ктитор манастира Манастирак (манастир светог Николаја Мирликијског) који се налази у овом селу.

Грб села Велика Крушевица

Грб села Велика Крушевица

Ово је грб села који су направили мештани. Грб садржи елементе заставе Републике Србије, елементе воћа крушка (јер је по тој воћки село и добило назив), и верске елементе, попут крста на врху грба.^{[тражи се извор]}

Спорт

Кошаркашки клуб

Мештани села су однедавно^[када?] основали и баскет клуб ОКК Велика Крушевица, који се такмичи на 3х3 турнирим ау Србији. Мечеви се одржавају на обновљеном терену иза ОШ Светозар Марковић у Великој Крушевици.^{[тражи се извор]}

Фудбал, стони тенис и остали спортови

Ови спортови нису популарни колико и кошарка, али ово село је успешно и у њима.^{[тражи се извор]}

Становништво

График промене броја становника током 20. века

Демографија[1] Година Становника 1948. 744 1953. 734 1961. 633 1971. 547 1981. 457 1991. 350 329 2002. 289 307

Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби			287	99,30%
Мађари			1	0,34%
Македонци			1	0,34%
непознато			0	0,0%

Становништво према полу и старости^[3]

м ж ? 1       1 80+ 10       14 75—79 13       14 70—74 17       29 65—69 10       15 60—64 9       3 55—59 9       7 50—54 8       16 45—49 9       2 40—44 6       3 35—39 7       4 30—34 8       9 25—29 11       7 20—24 4       4 15—19 3       2 10—14 3       8 5—9 5       8 0—4 7       3 Просек : 50,5 53,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	164	172	175	173	156	135	126

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	45	42	10	20	5	3	1	0	0	0	2,29

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	125	24	86	13	2	0
Женски	130	8	85	35	2	0
УКУПНО	255	32	171	48	4	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	49	27	0	0	8
Женски	27	18	0	0	2
Укупно	76	45	0	0	10
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	0	5	0	1
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	1	0	5	0	1
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	0	2	1
Женски	0	0	2	5	0
Укупно	0	1	2	7	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	1
Женски	0	0	0	0
Укупно	2	0	0	1