Велики Трновац

За друга значења, погледајте страницу Трновац.

Не поистовећивати са Великим Трновцима.

Велики Трновац је насељено место у општини Бујановац, које се налази у Пчињском округу. Према попису из 2022. живело је 7.894 становника.

Велики Трновац
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Општина	Бујановац
Становништво
— 2022.	7.894
Географске карактеристике
Координате	42° 28′ 31″ С; 21° 44′ 30″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	405
Велики Трновац Велики Трновац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	17528
Позивни број	017
Регистарска ознака

Демографија

У насељу Велики Трновац живи 4.324 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 30,2 година (29,2 код мушкараца и 31,2 код жена). У насељу има 1.236 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 5,47.

Ово насеље је великим делом насељено Албанцима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Националност	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.	2011.	2022.
Срби			86   1,74%	2   0,04%	9   0,14%				3  0,04%
Албанци			4.502  90,91%	5.517  98,55%	6.278  99,08%	[а] 186  96,35%	6.730  99,53%		7.798  98,78%
Бошњаци Муслимани (до 1991)			14   0,28%	1   0,02%	16   0,25%	5   2,60%	1   0,01%
Роми			11   0,22%	7   0,13%
Македонци					2   0,03%
Југословени			187   3,78%		3   0,05%
Мађари				1   0,02%
Бугари							1   0,01%
Остали						1   0,52%	30   0,44%		4   0,05%
Укупно	3.887	4.378	4.952	5.598	6.336	5.896	6.762	— [б]	7.894

Становништво према полу и старости^[1]

м ж ? 20       25 80+ 27       38 75—79 34       54 70—74 71       85 65—69 93       138 60—64 123       137 55—59 107       142 50—54 116       141 45—49 179       138 40—44 227       188 35—39 269       260 30—34 261       309 25—29 227       265 20—24 234       207 15—19 293       273 10—14 346       300 5—9 422       388 0—4 312       313 Просек : 29,2 31,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	573	646	742	806	959	940	1.236

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	44	85	98	205	249	223	147	64	33	88	5,47

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.281	651	1.556	72	1	1
Женски	2.400	516	1.650	230	1	3
УКУПНО	4.681	1.167	3.206	302	2	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	924	412	0	1	59
Женски	381	333	0	0	1
Укупно	1.305	745	0	1	60
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	18	96	8	48
Женски	0	0	3	0	0
Укупно	2	18	99	8	48
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	3	16	60	14
Женски	0	0	1	15	17
Укупно	0	3	17	75	31
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	15	0	0	172
Женски	3	0	0	8
Укупно	18	0	0	180

Религија

У насељу постоји српски православна црква Св. цара Константина и царице Јелене. Православни Срби из Бујановца су послали писмо патријарху Герману 7. маја 1969. у којем су се жалили да локални Албанци скрнаве ову цркву. Срби су ту живели до 1964., а црква је грађена на старим темељима цркве 1936/37. Уништена је ограда црквеног дворишта, сломљени су капија и врата на цркви, уништени су сви гробови, уништене су све иконе у цркви и разлупани сви прозори. Цркву су Албанци користили као тоалет, а екипа из завода за споменике из Београда је у цркви затекла једног магарца. Три џамије у месту су Албанци одржавали, а ову цркву су скрнавили.^[2] Слични вандализми се учестало понављају и у 21. веку, па су тако 2007. Срби из Бујановца у цркви затекли одваљена и бачена врата, почупане електричне водове, однет струјомер, ишчупан и поломљен лустер и пепео од ложене ватре на сред цркве, а били су и видљиви трагови људског измета.^[3]

Напомене

1. Попис становништва 1991. је бојкотован од стране албанског становништва
2. Због непотпуног обухвата подаци из 2011. г. су исказани само на нивоу општине.