Венера-12

Венера-12 је била совјетска аутоматска научно-истраживачка станица (вјештачки сателит) намијењена за истраживање планете Венере. Лансирана је 14. септембра 1978.

Ток мисије

Венера-12 је била дио мисије истраживања Венере и међупланетарног простора, заједно са апаратом Венера-11. Обје летјелице су имале орбитални дио и дио за спуштање, и идентичне инструменте. Орбитални дио је носио инструменте за истраживање сунчевог вјетра, гама-зрака, ултравиолетне радијације и густине електрона у јоносфери Венере.

Одсјек за спуштање је носио низ инструмената за истраживање атмосфере и облака, термометар, мјерач притиска и тако даље. Ушао је у атмосферу Венере 21. децембра 1978., и требало му је око 1 сат да се меко приземљи на површину планете.

Резултати су потврдили ранија мјерења, а уз то су нађени докази о постојању муња и грмљавине, откривен је угљен-моноксид на малим висинама и висок однос аргон хемијског елемента. Ове резултате је потврдила и капсула за спуштање апарата Венера-11 неколико дана касније.

Основни подаци о лету

• Датум лансирања: 14. септембар 1978.
• Ракета носач: Протон са додатим степенима
• Мјесто лансирања: Тјуратам, Бајконур
• Маса сателита (): укупно 4940

Галерија

Види још

• Венера-11
• Венера-13
• Програм Венера

Спољашње везе

• Совјетско истраживање Венере

Литература

• NASA каталог космичких летјелица, орбитални дио
• NASA каталог космичких летјелица, дио за спуштање