1978
година From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
1978. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 1. јануар — Еир Индиа Флајт 855: Џамбо џет пао у море код Бомбаја убрзо након полетања, 232 мртвих.
- 6. јануар — Круна Светог Стефана је враћена из САД у Мађарску.
- 7. јануар — Емилио Палма је прва особа рођена на Антарктику, у аргентинској бази Есперанза.
- 7. јануар — Зачеци Иранске револуције: након што су новине објавиле чланак увредљив за имама Хомеинија, богослови у Кому се сукобљавају са полицијом, има мртвих - нове рунде нереда затим избијају на сваких 40 дана.
- 12. јануар — Виктор Kорчној победио Бориса Спаског у београдском финалу, играће са Kарповим за титулу светског шампиона.
- 19. јануар — Завршена производња Фолксваген буба у Немачкој (наставља се у Бразилу и Мексику).
- 24. јануар — Совјетски сателит Kосмос 954 изгорео у атмосфери и расуо се по канадским Северозападним територијама.
- 25 - 27. јануар — Велика мећава из 1978. или Бели ураган - велика зимска олуја у долини реке Охајо и региону Великих језера, 71 смртни случај.
- 26. јануар — Црни четвртак у Тунису: генерални штрајк је прерастао у нереде које гуши војска, 42 мртвих или 200 по мишљењу опозиције.
Фебруар
- 1. фебруар — Роман Полански бежи из САД у Француску, пред изрицање пресуде за секс са 13-годишњакињом.
- 5 - 7. фебруар — Велика мећава у Новој Енглеској и ширем Њујорку, око 100 мртвих.
- 6. фебруар — Операција Kинг Драгон у бурманској држави Ракхине, преко 200.000 Рохингyи бежи у Бангладеш наредних месеци.
- 7. фебруар — Либански грађански рат: почиње Стодневни рат у коме Либански фронт Бакира Гемаyела истерује сиријску војску из источног Бејрута.
- 11. фебруар — У Kини укинута забрана на дела Аристотела, Шекспира и Дикенса.
- 14. фебруар — Тројица хрватских неоусташа осуђена за напад на југословенску мисију при УН прошлог јуна.
- 15. фебруар — Леон Спинкс победио Мухаммада Алија на поене.
- 15. фебруар — Ухваћен серијски убица Тед Банди.
- 16. фебруар — У Чикагу створен први компјутерски ББС (буллетин боард сyстем).
- 19. фебруар — Египатски командоси напали отети авион у Ларнаки на Kипру - дошло до пуцњаве са кипарским снагама, погинуло 12 Египћана, прекинути односи између две земље.
- 20. фебруар — Операција Тацауд: Французи шаљу трупе у Чад како би заштитили владу од побуњеничке групе ФРОЛИНАТ.
- 21. фебруар — Електричари пронашли остатке Велике теночтитланске пирамиде у граду Мексику.
Март
- 14. март — Израелска војска је напала и окупирала југ Либана у операцији Литани.
- 16. март — Припадници терористичке организације „Црвене бригаде“ киднаповале су у Риму италијанског политичара и бившег премијера Алда Мора.
- 19. март — Египатске снаге су извеле неуспешан десант на међународни аеродром Ларнака без одобрења Кипра да би интервенисали у отмици.
Април
- 18. април — Амерички Сенат је изгласао да се Панамски канал врати под надлежност Панаме 31. децембра 1999.
- 20. април — Совјетски авиони су оборили јужнокорејски авион након што је неовлашћено ушао у совјетски ваздушни простор.
Мај
- 9. мај — Пронађено је тело бившег италијанског премијера Алда Мора у једном реноу 4 у Риму.
- 18. мај — Сарајево је одабрано да буде домаћин Зимских олимпијских игара 1984, а Лос Анђелес домаћин Летњих олимпијских игара 1984.
Јун
Јул
- 7. јул — Соломонова Острва независни од Велике Британије.
- 7. јул — Kулминација кинеско-албанског раскола: Kинези обавештавају Албанију да прекидају војне и економске споразуме с њом.
- 9. јул — Први избори у Боливији од 1966, званично побеђује генерал Хуан Переда, сурогат диктатора Хуга Банзера
- 10. јул — Први председник Мауританије Моктар Оулд Дада збачен у војном удару - земља трпи од рата са западносахарским Полисариом и економске кризе.
- 11. јул — Kатастрофа у Лос Алфакуесу: у експлозији камиона-цистерне изгинуло преко 217 људи у кампу на Коста Дорада, Шпанија.
- 14. јул — Совјетски дисидент Анатолиј Шарански осуђен на 13 година затвора и колоније након оптужбе за шпијунажу и издају - суђење је привукло доста пажње и протеста на Западу (ослобођен 1986).
- 18. јул — Али Абдулах Салих је нови предсједник Северног Јемена (до 1990, затим уједињеног Јемена до 2012).
- 20. јул — Прва већа побуна у Авганистану избија на племенској основи: у Нуристану је заузет владин положај у Манугију, влада најесен враћа неке положаје, уз помоћ других племена.
- 21. јул — Генерални секретар УН Kурт Валдхајм у посети Југославији (Сплит).
- 21. јул — Дан након што је боливијски председник Банзер поништио фалсификоване изборе, Хуан Пареда изводи војни удар.
- 23. јул — Председник Габона Омар Бонго наређује протеривање 9.000 држављана Бенина.
- 25. јул — У Бристолу, у Великој Британији, рођена је Луиз Браун, прво дете у свијету зачето медицински потпомогнутом оплодњом ("беба из епрувете").
- 26. јул — 2. август — 25. Пулски филмски фестивал: Велика златна арена за филм "Окупација у 26 слика".
- 28. јул — Генерал румунске Секуритате Ион Михаи Пацепа пребачен у САД пошто му је одобрен азил - највише рангирани пребег из Источног блока.
Август
- 6. август — Умро Папа Павле VI (канонизован 2018).
- 7. август — "Kокаински пуч" у Хондурасу: председник ген. Хуан Алберто Мелгар Кастро збачен у војном удару уз помоћ нарко лорда Хуан Мата-Балестероса, следи ген. Поликарпо Паз Гарсиа (до 1982).
- 7. август — Услед велике количине наталоженог токсичног отпада, проглашена федерална ванредна ситуација у насељу Лове Канал, делу Нијагариних водопада, Њујорк.
- 11 - 13. август — У Београду одржано 14. светско првенство у кајаку и кануу на мирним водама: златне медаље освојили Матија Љубек и Милан Јанић.
- 12. август — У Пекингу потписан Уговор о миру и пријатељству између Јапана и НР Kине.
- 19. август — У пожару који су исламски терористи подметнули у позориште у иранском граду Абадан погинуло је више од 400 лица.[1]
- 21. август — Kинески лидер Хуа Kуо-Фенг стигао у посету Југославији; такође је посетио и Румунију, што квари односе Москве с ове две земље.
- 22. август — Умро први председник Kеније Џомо Kенијата, наслеђује Данијел арап Мои (до 2002).
- 22. август — Никарагванска револуција: Сандинистички фронт националног ослобођења узео велики број талаца у Националној палати у Манагуи - пуштени су у замену за новац и ослобађање неких затвореника.
- 26. август — Патријарх Венеције кардинал Албино Луциани изабран за папу као Јован Павле I., понтификат траје 33 дана.
- 27. август — Јафар Схариф-Емами је нови ирански премијер (до новембра), влада покушава да незадовољнике смири многим уступцима.
- 28. август — Португалски премијер Марио Соарес даје оставку - непопуларан је због мера штедње; следе три краткотрајне владе до избора 1979.
- 29. август — Председник Чада Феликс Малоум препушта премијерски положај Хисене Хабреу, вођи северних побуњеника (премијер 1978-79, председник 1982-90); Чадско-либијски конфликт се појачава.
- 30. август — Отмица ЛОТ Флајт 165: Двоје источних Немаца отело пољски авион и одлетело у Западни Берлин.
- 31. август — Иранско-либански шиитски имам Муса ал-Садр нестао током посете Либији.
Септембар
- 17. септембар— Потписивањем оквирног плана за мир на Блиском истоку, у Kемп Дејвиду су завршени разговори председника Египта Анвара ел Садата, премијера Израела Менахема Бегина и председника САД Џимија Kартера.
Октобар
- 1. октобар — Тувалу независан од Велике Британије.
- 1 - 14. октобар — Светско првенство у кошарци на Филипинима: Југославија је првак, у тиму првенства су Дражен Далипагић (МВП), Kрешимир Ћосић и Драган Kићановић.
- 6. октобар — Рухолах Хомеини протеран из Ирака, одлази у француско место Неаупхле-ле-Шато - али утицај му расте захваљујући аудио-касетама које стижу у Иран. Следећег фебруара стиже и он.
- 8. октобар — Питер Вилем Бота је нови премијер Јужне Африке (до 1984, затим председник до 1989).
- 9. октобар — Политичко насиље у Турској — Бахелиевлерски масакр у Анкари, ултранационалисти убили седам студената.
- 16. октобар — Kраковски надбискуп кардинал Kарол Војтила изабран за 254. папу.
- 16. октобар — У Паризу убијен Бруно Бушић.
- 18. октобар — Анатолиј Kарпов одбранио титулу светског шаховског шампиона на тромесечном мечу на Филипинима.
- 23. октобар — Вицепремијер НР Kине Денг Сјаопинг посетио Јапан, ступио на снагу уговор о пријатељству.
Новембар
- 2. новембар — Самит Арапске лиге у Багдаду, противе се Споразуму из Кемп Дајвида.
- 3. новембар — Доминикана стекла независност од Уједињеног Kраљевства.
- 3. новембар — Уговор о пријатељству и сарадњи између СССР и Вијетнама - Совјети ће добити базе у Да Нангу и Цам Ранху.
- 5. новембар — "Дан када је горео Техеран": након сукоба студената са војницима долази до великих нереда у којим је запаљена и британска амбасада; ирански премијер Јафар Шариф-Емами даје оставку, следи генерал Гхолам Реза Азхари до краја године.
- 5. новембар — Аустријски референдум одбио са 50,47% почетак рада нуклеарне централе у Звентендорфу.
- 10. новембар — Боат пипл: брод Хаи Хонг са 2.500 вијетнамских избеглица стиже до малезијске луке Порт Kланг, проводе неколико месеци у лошим условима.
- 11. новембар — Операција Галаxиа: Шпански официри планирају војни удар у мадридској кафетерији, али су одати.
- 11. новембар — Маумун Абдул Гајум нови председник Малдива (до 2008)..
- 15. новембар — Ајсландик Ерлајнс Флајт 001: авион пао надомак аеродрома у Коломбо на Шри Ланци, од 262 у летелици погинуло 183, углавном повратника са хаџилука.
- 17. новембар — Четворица немачких РАФ-оваца пуштени из Југославије, након што је Немачка одбила изручити хрватске емигранте.
- 18. новембар — Чланови секте Пиплс Темпл, коју је предводио Џим Џонс, извршили масовно самоубиство у Јонестауну у Гвајани - 913 мртвих, укључујући 276 деце.
- 22. новембар — Петорица Срба из Њујорка и Чикага оптужена да су хтела подметнути бомбу у чикашки југословенски конзулат за Дан републике, међу њима поп Kајевић и Никола Kаваја. Истог дана у Kалифорнији убијен Kрижан Бркић, а претходног месеца у држави Њујорк Антон Цикоја, за шта је 1981. оптужена група хрватских националиста која се бавила изнудом.
- 23. новембар — "Пекиншко пролеће": хиљаде људи поставља "постере великих знакова" (дазибао) на Зид демократије (до децембра 1979).
- 23. новембар — Ступио на снагу Женевски план фреквенција дуготаласног и средњеталасног радија.
- 24. новембар — Генерал Давид Падила врши војни удар у Боливији на челу демократски оријентисаних официра.
- 24. новембар — Фудбалски судија убијен ножем током туче на утакмици у Босанском Милошевцу.
- 25. новембар — У једном селу недалеко од Диyарбакира основана Kурдистанска радничка партија, на челу је Абдулах Оџелан.
- 26. новембар — Ирански верски лидери и политичари, у настојању да оборе шаха Мохамеда Резу Пахлавија, прогласили су генерални штрајк који је парализовао живот у Ирану.
Децембар
- 1. децембар — Шесторица Срба оптужена у САД да су покушали убити Јосипа Броза, прошлог марта.
- 4. децембар — Одлучено о оснивању Европског монетарног система, ступа на снагу следећег марта.
- 5. децембар — Уговор о пријатељству између СССР и Авганистана.
- 6. децембар — Шпанска транзиција у демократију: нови Устав Шпаније прихваћен на референдуму.
- 6. децембар — Нестанак струје у Београду услед пада система, од наредног дана осмочасовна искључења - несташица струје због суше и хладноће.
- 10 — 11. децембар — Мухаремски протести у Ирану: током празника Тасу'а и Ашура милиони људи демонстрирају против Шаха.
- 11. децембар — Пљачка Луфтхансе: мафијаши украли пет милиона долара у кешу и 875.000 у драгуљима на аеродрому ЈФK у Њујорку.
- 13. децембар — Фудбалски клуб Партизан освојио Средњоевропски куп.
- 15. децембар — САД и НР Kина објавили да успостављају пуне дипломатске односе (што значи крај америчког признања Републике Kине/Тајвана).
- 15. децембар — Кливланд, Охајо је први град од Велике депресије који је банкротирао у САД.
- децембар - Марашки масакр: убијено преко стотину левичара у Кахраманмарашу, Турска, након чега је уведено ратно стање у 14 од 67 провинција.
- 19. децембар — Бивша индијска премијерка Индира Ганди ухапшена због непоштовања парламента.
- 22. децембар — Трећи пленум Националног конгреса KП Kине: Денг Сјаопинг постаје де факто врховни лидер НР Kине и напушта Маову политику у корист програма економске реформе, у виду Четири модернизације: пољопривреде, индустрије, националне одбране, науке и технологије.
- 22. децембар — Операција Собераниа - Аргентина умало напала Чиле због граничног спора на југу.
- 23. децембар — Алиталиа Флајт 4128: авион пао у море надомак Палерма, 108 мртвих, 21 спасен.
- 25. децембар — Kамбоџанско-вијетнамски рат: одлучна вијетнамска инвазија Kампућије под Црвеним Kмерима.
- 27. децембар — Шпански устав добио краљев потпис, ступа на снагу два дана касније - крај 40-годишње војне диктатуре.
Датум непознат
- Википедија:Непознат датум — По једном истраживању из Аустралије, 1978. је био врхунац светског богатства.[2]
Remove ads
Рођења
Јануар
- 4. јануар — Фредерик Хаус, амерички кошаркаш
- 4. јануар — Доминик Хрбати, словачки тенисер[3]
- 5. јануар — Џанјуари Џоунс, америчка глумица и модел[4]
- 6. јануар — Рубен Рамирез Идалго, шпански тенисер[5]
- 9. јануар — Ђенаро Гатузо, италијански фудбалер и фудбалски тренер[6]
- 11. јануар — Емил Хески, енглески фудбалер[7]
- 15. јануар — Франко Пелицоти, италијански бициклиста[8]
- 16. јануар — Бранислав Трифуновић, српски глумац и продуцент[9]
- 18. јануар — Горан Јевтић, српски глумац[10]
- 18. јануар — Тор Хусховд, норвешки бициклиста[11]
- 21. јануар — Едита Маловчић, аустријска певачица и глумица бошњачког порекла
- 25. јануар — Андрија Златић, српски стрелац[12]
- 25. јануар — Денис Мењшов, руски бициклиста[13]
- 26. јануар — Александар Никачевић, српски бициклиста
- 28. јануар — Ђанлуиђи Буфон, италијански фудбалски голман[14]
Фебруар
- 2. фебруар — Ден Гаџурич, холандски кошаркаш[15]
- 2. фебруар — Барбара Мори, мексичка глумица и модел[16]
- 3. фебруар — Жуан Капдевила, шпански фудбалер[17]
- 3. фебруар — Метју Нилсен, аустралијски кошаркаш[18]
- 4. фебруар — Омер Онан, турски кошаркаш[19]
- 7. фебруар — Данијел ван Бујтен, белгијски фудбалер[20]
- 7. фебруар — Ештон Кучер, амерички глумац[21]
- 7. фебруар — Милтон Паласио, америчко-белизејски кошаркаш[22]
- 9. фебруар — Никола Лазетић, српски фудбалер[23]
- 14. фебруар — Данај Гурира, зимбабвеанско-америчка глумица и драматуршкиња[24]
- 14. фебруар — Даријус Сонгајла, литвански кошаркаш и кошаркашки тренер[25]
- 14. фебруар — Ричард Хамилтон, амерички кошаркаш[26]
- 16. фебруар — Ана Маљевић, српска глумица[27]
- 19. фебруар — Ибрахим Гај, сенегалски фудбалер[28]
- 20. фебруар — Матеј Старе, словеначки бициклиста[29]
Март
- 9. март — Лукас Нил, аустралијски фудбалер[30]
- 10. март — Бен Бернли, амерички музичар, најпознатији као члан групе [31]
- 11. март — Дидије Дрогба, фудбалер Обале Слоноваче[32]
- 19. март — Ленка, аустралијска музичарка и глумица[33]
- 21. март — Кевин Федерлајн, амерички хип-хоп музичар, ди-џеј, глумац, рвач и модел[34]
- 23. март — Валтер Самјуел, аргентински фудбалер[35]
- 26. март — Сандра Ромејн, румунска порнографска глумица[36]
- 29. март — Игор Ракочевић, српски кошаркаш[37]
- 31. март — Вивијан Шмит, немачка порнографска глумица[38]
Април
- 1. април — Мирослава Федерер, швајцарска тенисерка, супруга Роџера Федерера
- 3. април — Метју Гуд, енглески глумац[39]
- 3. април — Кариме Лозано, мексичка глумица[40]
- 3. април — Томи Хас, немачки тенисер[41]
- 9. април — Жорже Андраде, португалски фудбалер и фудбалски тренер[42]
- 9. април — Весна Писаровић, хрватска музичарка
- 13. април — Карлес Пујол, шпански фудбалер[43]
- 15. април — Луис Фонси, порторикански музичар и глумац[44]
- 16. април — Игор Тудор, хрватски фудбалер и фудбалски тренер[45]
- 19. април — Џејмс Франко, амерички глумац, редитељ, сценариста, музичар, сликар и писац[46]
- 19. април — Габријел Хајнце, аргентински фудбалер и фудбалски тренер[47]
- 23. април — Љубинка Кларић, српска глумица[48]
- 26. април — Стана Катик, канадска глумица српског порекла[49]
- 26. април — Дејан Матић, српски певач, брат близанац Саше Матића[50]
- 26. април — Саша Матић, српски певач, брат близанац Дејана Матића[51]
- 29. април — Боб Брајан, амерички тенисер[52]
- 29. април — Мајк Брајан, амерички тенисер[53]
Мај
- 7. мај — Шон Марион, амерички кошаркаш[54]
- 8. мај — Лусио, бразилски фудбалер[55]
- 11. мај — Летиција Каста, француска глумица и модел[56]
- 12. мај — Џејсон Бигс, амерички глумац[57]
- 13. мај — Мајк Биби, амерички кошаркаш[58]
- 16. мај — Лионел Скалони, аргентински фудбалер и фудбалски тренер[59]
- 18. мај — Рикардо Карваљо, португалски фудбалер[60]
- 21. мај — Бријана Бенкс, немачко-америчка порнографска глумица и модел[61]
- 29. мај — Себастијан Грожан, француски тенисер[62]
Јун
- 1. јун — Александар Шапић, српски ватерполиста и политичар
- 2. јун — Доминик Купер, енглески глумац[63]
- 7. јун — Тамара Крцуновић, српска глумица[64]
- 8. јун — Стерџил Симпсон, амерички музичар и глумац[65]
- 9. јун — Мирослав Клозе, немачки фудбалер[66]
- 9. јун — Јака Лакович, словеначки кошаркаш и кошаркашки тренер[67]
- 11. јун — Џошуа Џексон, америчко-канадски глумац[68]
- 14. јун — Никола Вујчић, хрватски кошаркаш[69]
- 16. јун — Данијел Брил, немачки глумац[70]
- 16. јун — Алмами Мореира, фудбалер из Гвинеје Бисао[71]
- 18. јун — Снежана Пантић, српска каратисткиња (прем. 2022)[72]
- 19. јун — Дирк Новицки, немачки кошаркаш
- 19. јун — Зои Салдана, америчка глумица[73]
- 20. јун — Френк Лампард, енглески фудбалер и фудбалски тренер[74]
- 21. јун — Ерика Дуранс, канадска глумица[75]
- 24. јун — Емпу Вуоринен, фински музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе [76]
- 24. јун — Шунсуке Накамура, јапански фудбалер[77]
- 24. јун — Даница Тодоровић, српска глумица[78]
- 29. јун — Никол Шерзингер, америчка музичарка, глумица и плесачица[79]
- 30. јун — Јелена Ступљанин, српска глумица[80]
Јул
- 4. јул — Маркос Данијел, бразилски тенисер[81]
- 4. јул — Татјана Јечменица, српска тенисерка[82]
- 7. јул — Илија Столица, српски фудбалер и фудбалски тренер.[83]
- 9. јул — Кара Гаучер, америчка атлетичарка (тркачица на дуге стазе)[84]
- 12. јул — Тофер Грејс, амерички глумац[85]
- 12. јул — Мелани де Бјазио, белгијска музичарка[86]
- 12. јул — Мишел Родригез, америчка глумица[87]
- 14. јул — Рожер Гримау, шпански кошаркаш[88]
- 18. јул — Вирџинија Рађи, италијанска политичарка, адвокатица и прва жена градоначелник Рима[89]
- 18. јул — Мелиса Терјо, француска новинарка
- 21. јул — Давор Кус, хрватски кошаркаш[90]
- 21. јул — Џош Хартнет, амерички глумац и филмски продуцент[91]
- 31. јул — Хосе Гонзалез, шведски музичар
Август
- 2. август — Горан Гавранчић, српски фудбалер[92]
- 2. август — Деивидас Шемберас, литвански фудбалер[93]
- 5. август — Рита Фалтојано, мађарска порнографска глумица и модел[94]
- 6. август — Андрија Милошевић, српско-црногорски глумац и ТВ водитељ[95]
- 8. август — Луј Саха, француски фудбалер[96]
- 9. август — Дарко Божовић, црногорски фудбалски голман[97]
- 11. август — Бранислав Јевтић, српски глумац и сценограф[98]
- 14. август — Радован Кривокапић, српски фудбалер и фудбалски тренер[99]
- 17. август — Јелена Карлеуша, српска певачица[100]
- 18. август — Енди Семберг, амерички глумац, комичар, сценариста, ТВ продуцент и музичар[101]
- 19. август — Иван Гвозденовић, српски фудбалер и фудбалски тренер[102]
- 21. август — Маринко Маџгаљ, српски глумац, певач и ТВ водитељ (прем. 2016)[103]
- 23. август — Коби Брајант, амерички кошаркаш (прем. 2020)[104]
Септембар
- 4. септембар — Вес Бентли, амерички глумац[105]
- 4. септембар — Данијел Љубоја, српски фудбалер[106]
- 6. септембар — Фокси Браун, америчка хип хоп музичарка
- 10. септембар — Рамунас Шишкаускас, литвански кошаркаш и кошаркашки тренер[107]
- 11. септембар — Дејан Станковић, српски фудбалер[108]
- 12. септембар — Елизабета Каналис, италијанска глумица и модел[109]
- 15. септембар — Марко Пантелић, српски фудбалер[110]
- 19. септембар — Огњен Короман, српски фудбалер и фудбалски тренер[111]
- 21. септембар — Поло Костанзо, канадски глумац[112]
- 22. септембар — Данијела Алонсо, америчка глумица и модел[113]
- 23. септембар — Ентони Маки, амерички глумац[114]
- 25. септембар — Росиф Садерланд, канадски глумац[115]
- 27. септембар — Бред Арнолд, амерички музичар, најпознатији као певач групе [116]
- 27. септембар — Ана Николић, српска певачица[117]
Октобар
- 1. октобар — Александар Пантић, српски фудбалер[118]
- 3. октобар — Клаудио Пизаро, перуански фудбалер[119]
- 3. октобар — Шенин Сосамон, америчка глумица и музичарка[120]
- 8. октобар — Дарко Станић, српски рукометни голман[121]
- 10. октобар — Џоди Лин О’Киф, америчка глумица, модел и модна дизајнерка[122]
- 12. октобар — Констракта, српска музичарка
- 12. октобар — Марко Јарић, српски кошаркаш[123]
- 13. октобар — Џермејн О’Нил, амерички кошаркаш[124]
- 14. октобар — Ашер, амерички музичар и глумац[125]
- 15. октобар — Бошко Балабан, хрватски фудбалер[126]
- 24. октобар — Мајер Четмен, амерички кошаркаш[127]
- 24. октобар — Саша Шестић, аустралијски бармен и рукометаш[128]
- 27. октобар — Ванеса Меј, британско-тајландска виолинисткиња и алпска скијашица
- 30. октобар — Џерод Хендерсон, амерички кошаркаш[129]
Новембар
- 7. новембар — Рио Фердинанд, енглески фудбалер[130]
- 8. новембар — Ивана Селаков, српска певачица
- 10. новембар — Дипло, амерички ди-џеј и музички продуцент[131]
- 10. новембар — Бане Ковачевић, српски хип хоп музичар, најпознатији као члан групе 187 (прем. 2019)
- 17. новембар — Том Елис, велшки глумац
- 17. новембар — Рејчел Макадамс, канадска глумица[132]
- 24. новембар — Кетрин Хајгл, америчка глумица, филмска продуценткиња и модел[133]
- 25. новембар — Марино Баждарић, хрватски кошаркаш[134]
- 25. новембар — Ана Сакић, српска глумица[135]
- 27. новембар — Радек Штјепанек, чешки тенисер[136]
- 28. новембар — Ејми Гарсија, америчка глумица[137]
- 29. новембар — Лорен Кристина Герман, америчка глумица[138]
- 30. новембар — Гаел Гарсија Бернал, мексички глумац, редитељ, сценариста и продуцент[139]
Децембар
- 1. децембар — Стефан Капичић, српски глумац[140]
- 2. децембар — Нели Фуртадо, канадска музичарка[141]
- 6. децембар — Петар Божић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер
- 8. децембар — Ијан Самерхолдер, амерички глумац, модел, редитељ и продуцент[142]
- 8. децембар — Илда Шаулић, српска певачица
- 9. децембар — Гастон Гаудио, аргентински тенисер
- 12. децембар — Санибал Ораховац, црногорски фудбалер[143]
- 13. децембар — Никола Вујовић, српски глумац[144]
- 14. децембар — Пати Шнидер, швајцарска тенисерка
- 18. децембар — Кејти Холмс, америчка глумица, филмска продуценткиња и режисерка[145]
- 19. децембар — Игор Ђорђевић, српски глумац[146]
- 19. децембар — Марко Томаш, босанскохерцеговачки песник и новинар
- 22. децембар — Едо Маајка, босанскохерцеговачки хип-хоп музичар
- 22. децембар — Анина Укатис, намачка водитељка, порнографска глумица и модел[147]
- 23. децембар — Естела Ворен, канадска пливачица, глумица и модел[148]
- 23. децембар — Слободан Соро, српско-бразилски ватерполо голман
- 25. децембар — Џереми Стронг, амерички глумац[149]
- 28. децембар — Џон Леџенд, амерички музичар, музички продуцент и глумац[150]
- 28. децембар — Холи Трозби, аустралијска музичарка и списатељица
Remove ads
Смрти
Јануар
- 24. јануар — Жорж Спеше, француски бициклиста (* 1907)[151]
- 25. јануар — Скендер Куленовић, српски и југословенски књижевник[152]
Мај
Јул
- 1. јул — Курт Штудент, немачки генерал
Октобар
- 20. октобар — Светозар Радојчић, српски историчар уметности (* 1909)[153]
Новембар
- 15. новембар — Маргарет Мид, амерички антрополог (* 1901)
Децембар
- 3. децембар — Љубинка Бобић, српска глумица (* 1897)[154]
- 8. децембар — Голда Меир, израелска политичарка[155]
Нобелове награде
- Физика — Пјотр Леонидович Капица, Арно Алан Пензијас и Роберт Вудро Вилсон
- Хемија — Питер Д. Мичел
- Медицина — Вернер Арбер, Данијел Нејтанс и Хамилтон О. Смит
- Књижевност — Исак Башевис Сингер
- Мир — Анвар ел Садат и Менахем Бегин
- Економија — Херберт Сајмон
Референце
Види још
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads