Визуелне уметности

Визуелне уметности представљају уметничке дисциплине које се примарно заснивају на визуелној перцепцији, односно на доживљају кроз вид. Оне обухватају широк спектар креативних израза, од традиционалних форми попут сликарства, вајарства и архитектуре, до савремених медија као што су фотографија, филм, видео-уметност, дизајн и дигитална уметност.^[1]

Појам

Термин „визуелне уметности「 ушао је у широку употребу током 20. века као шири појам од класичне поделе на „лепе уметности「 (сликарство, вајарство, архитектура, графика). Он укључује и дисциплине које комбинују естетски и примењени аспект, попут индустријског дизајна, моде, сценографије и нових медија.^[2]

Историјат

Још у праисторији, људи су стварали визуелна дела попут пећинских слика (нпр. Ласко и Алтамира) и примитивних скулптура („Венера из Вилендорфа「). Током античког доба уметност је постала важан елемент религије, архитектуре и јавног живота (нпр. Грчка и Рим).

У средњем веку у Европи доминира сакрална уметност, док се ренесанса сматра преломним периодом када се јављају велики мајстори као што су Леонардо да Винчи, Микеланђело и Рафаело. Барок и рококо донели су нову динамику, док је у 19. веку реализам и импресионизам отворио врата модерним правцима.

20. век обележен је бројним авангардним покретима (фовизам, кубизам, надреализам, апстракција), а појава фотографије и филма утицала је на ширење појма уметности. У савременом добу, дигитална уметност, мултимедија и интерактивна уметност постале су равноправне традиционалним уметностима.^[3]

Дисциплине

Визуелне уметности обухватају више области:

• Сликарство – рад са бојама и површинама (уље, акварел, акрил, дигитално сликарство).
• Вајарство – тродимензионално обликовање материјала (камен, дрво, метал, савремени материјали).
• Графика – уметност штампе, цртежа и гравуре.
• Фотографија – уметничка и документарна употреба фотографске слике.
• Филм и видео-уметност – покретна слика као уметничко средство.
• Архитектура – уметност обликовања простора и грађевина.
• Дизајн – графички, индустријски, модни, сценски и мултимедијални.
• Нови медији – дигитална уметност, виртуелна реалност, интерактивне инсталације.

Савремени токови

Данас визуелне уметности више не познају оштре границе. Уметници комбинују различите медије, користе технологију и истражују нове форме израза. Интернет и друштвене мреже променили су начин на који се уметност ствара, дистрибуира и посматра.

Галерије и музеји широм света организују изложбе савремене уметности које укључују мултимедијалне пројекте, инсталације и перформансе, а дигиталне платформе омогућиле су глобалну доступност уметничких дела.^[4]

Значај

Визуелне уметности имају вишеструк значај:

• естетски – развијање укуса и креативности,
• културни – очување и преношење идентитета и традиције,
• образовни – утицај на развој критичког мишљења и креативности,
• друштвени – простор за дијалог и критичко промишљање стварности.^[5]

Види још

• Уметност
• Примењена уметност
• Ликовне уметности
• Историја уметности