Вилични синус

Вилични синус (лат. ) је парна шупљина смештена у телу горње вилице. То је највећи параназални синус, а његова морфологија је у великој мери условљена развојем горњих зуба тако да коначни облик поприма тек наком избијања умњака (око 20. године живота). Има облик тростране пирамиде и десни и леви синус су најчешће асиметрични, односно разликују се по облику и димензијама.^[1][2][3]

Вилични синус (у средини)

Вилични синус (горе)

Предњи зид је поткожан и има клинички значај јер се преко њега приступа синусу у случају разних хируршких интервенција. На њему се налази подорбитални отвор кроз који излазе истоимени живац и артерија. Задњи зид ступа у односе са подслепоочном и криластонепчаном јамом. Горњи зид представља под очне дупље и на њему су смештени подорбитални жлеб и канал. Унутрашњи зид чини преграду између синуса и носне дупље. Горњи део овог зида припада средњем носном ходнику, а доњи део припада доњем носном ходнику. У изградњи унутрашњег зида учествују: горња вилица, сузна кост, лавиринт ситасте кости, доња носна шкољка и усправни лист непчане кости. Све ове кости су груписане око великог отвора (лат. ).^[4]

Најнижи део синуса представља његова доња ивица или под, преко које синус ступа у односе са другим преткутњаком и сва три горња кутњака. Због тога се поједина обољења могу пренети са њихових коренова на синус или се могу јавити компликације приликом вађења зуба.

Веза са носном дупљом

Веза између синуса и носне дупље се остварује преко средњег носног ходника. На унутрашњем зиду синуса се налази вилични отвор који је подељен у три дела: предњи, задњи и горњи. Прва два су затворена слузокожом тако да се комуникација одвија само преко горњег отвора, чије димензије износе 3-5 .