Владимир Стојанчевић

Владимир Стојанчевић (Скопље, 16. април 1923 — Београд, 21. април 2017) био је српски историчар, који је проучавао историју Србије и српског народа у 19. и 20. веку. Био је члан САНУ, у Одељењу историјских наука: дописни члан је постао 16. новембра 1978. године, а за редовног је изабран 15. децембра 1988. године.

Владимир Стојанчевић
Датум рођења	(1923-04-16)16. април 1923.
Место рођења	Скопље, Краљевина Југославија
Датум смрти	21. април 2017.(2017-04-21) (94 год.)
Место смрти	Београд[1], Србија
Образовање	Универзитет у Београду
Награде	Орден Св. Саве 1. Реда.

Биографија

Основну школу и гимназију учио је у Велесу, а матурирао је у Крагујевцу. За време окупације током Другог светског рата радио је на железници у Београду. Био је учесник Сремског фронта. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду 1950. године, након чега је изабран за асистента Историјског института САНУ у коме је провео цео радни век, до 1984. године. Докторирао је 1956. године.^[2]

Његова супруга била је Видосава Николић Стојанчевић.

Научни рад

У почетку се посветио Првом српском устанку и Милошу Обреновићу, да би касније проширио свој рад на новоослобођене територије, међународне односе са Османским царством, Русијом и Аустроугарском, политичке и културне односе Србије са суседним државама. Теме његових радова протежу се од Велике сеобе Срба 1690. године до завршетка Првог светског рата.^[3]

По мајци Лесковчанин, интересовао се за истраживање прошлости лесковачког краја и био је стални сарадник Лесковачког зборника од његовог првог броја.^[3]

Избор из библиографије

• Стојанчевић, Владимир (1971). Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године. Београд: Издавачко-штампарско предузеће ПТТ.
• Стојанчевић, Владимир (1981). „Српска национална револуција и обнова државе од краја XVIII века до 1839”. Историја српског народа. 5 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—158.
• Стојанчевић, Владимир (1981). „Српски народ под турском влашћу у првој половини XIX века”. Историја српског народа. 5 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 213—248.
• Стојанчевић, Владимир (1986). Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса. Београд: Историјски институт, Просвета.
• Стојанчевић, Владимир (1988). Србија и српски народ за време рата и окупације 1914-1918. године. Лесковац: Народни музеј.
• Стојанчевић, Владимир (1990). Србија и ослободилачки покрет на Балканском полуострву у XIX веку. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
• Стојанчевић, Владимир (1991). „Учешће Срба Славонаца, Хрваћана и Далматинаца у Првом српском устанку”. Зборник о Србима у Хрватској. 2: 149—163.
• Стојанчевић, Владимир (1994). Косово и Метохија у српско-арбанашким односима у XIX веку (1804-1878). Београд: Српска академија наука и уметности.
• Стојанчевић, Владимир (1996). Југоисточна Србија у XIX веку (1804-1878). Ниш: Просвета.
• Стојанчевић, Владимир (1997). „Пашићеви погледи на решавање питања Старе Србије и Македоније до 1912. године”. Никола Пашић: Живот и дело. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 281—290.
• Стојанчевић, Владимир (1998). Српски народ у Старој Србији у Великој источној кризи 1876-1878. Београд: Службени лист СРЈ, Балканолошки институт САНУ.
• Стојанчевић, Владимир (2003). „Стара Србија са Маћедонијом”. Расински анали. 1: 7—14.
• Стојанчевић, Владимир (2004). Срби у Маћедонији. Крушевац: Историјски архив.
• Стојанчевић, Владимир (2004). „Митрополит Михаило и питање аутономије српске цркве у Турској 1878. године”. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 68-69 (2002-2003): 235—240.
• Стојанчевић, Владимир (2006). „Прошлост косовско-метохијских Срба 1912-1918. године” (PDF). Срби на Косову и у Метохији: Зборник радова са научног скупа. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 113—123. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2015. г. Приступљено 01. 08. 2017.
• Стојанчевић, Владимир (2012). „Из српске историјске прошлости у Битољском вилајету на прелазу 19. у 20 век (Друштвено-политичке прилике)” (PDF). Вардарски зборник. 9: 1—47.
• Стојанчевић, Владимир (2013). „Ослобођење Метохије 1912. године” (PDF). Лесковачки зборник. 53: 88—93.
• Стојанчевић, Владимир (2013). „Сима Марковић и Македонско питање уопште, и у његово време”. Друштвено-политичка и научна мисао и делатност Симе Марковића. Београд: САНУ. стр. 15—21.
• Стојанчевић, Владимир (2015). „Српске школе у Солунском вилајету од краја 19. века до Младотурске револуције 1908. године: Прилог познавању национално-просветног рада Краљевине Србије у Маћедонији”. Вардарски зборник. 10: 45—59.
• Стојанчевић, Владимир (2015). „Лајош-Лудвиг фон Талоци, руководилац педагошког курса у окупираном Београду 1916.”. Срби и Први светски рат 1914-1918. Београд: САНУ. стр. 445—448.
• Стојанчевић, Владимир (2016). „Дипломатско-политичка активност В. Машкова, руског генералног конзула у Скопљу, на заштити српског становништва у Косовском вилајету на почетку 20. века”. Србија и Русија 1814-1914-2014: Међународни научни скуп. Београд: САНУ. стр. 133—138.
• Стојанчевић, Владимир (2016). Србија и српски народ у рату и окупацији 1914-1918. године. Београд: Гутенбергова галаксија.

Библиографија о лесковачком крају

• Стојанчевић, Владимир (1961). „Да ли је Лесковац имао кнезове бератлије и кнежевску самоуправу у периоду Првог српског устанка”. Лесковачки зборник. 1: 6—12.
• Стојанчевић, Владимир (1962). „Први српски устанак и лесковачки крај”. Лесковачки зборник. 2: 9—23.
• Стојанчевић, Владимир (1963). „Лесковац као административно подручје за последњих сто година турске власти”. Лесковачки зборник. 3: 62—64.
• Стојанчевић, Владимир (1965). „Прилог познавању школских прилика у лесковачком крају пред ослобођење 1878. године”. Лесковачки зборник. 5: 44—47.
• Стојанчевић, Владимир (1966). „Из историје лесковачког краја у другој четвртини 19. века”. Лесковачки зборник. 6: 89—96.
• Стојанчевић, Владимир (1967). „Место и улога Лесковчана и лесковачког краја у националној-ослободилачкој борби српског народа од Турака”. Лесковачки зборник. 7: 5—18.
• Стојанчевић, Владимир (1968). „Политика кнежевине Србије према лесковачком крају у време доношења Лесковачког закона од 27. зилкаде 1275 (1860)”. Лесковачки зборник. 8: 59—66.
• Стојанчевић, Владимир (1970). „Друштвени и економски положај српског становништва у лесковачкој нахији непосредно по угушењу устанка 1841. године”. Лесковачки зборник. 10: 43—52.
• Стојанчевић, Владимир (1971). „Судбина вођа Нишко-лесковачког устанка у Србији 1841/42. године”. Лесковачки зборник. 11: 67—72.
• Стојанчевић, Владимир (1972). „Откуп вакуфских имања у Лесковцу после ослобођења 1878. године”. Лесковачки зборник. 12: 135—140.
• Стојанчевић, Владимир (1973). „Велике епидемије куге у крајевима југоисточне Србије (из историје здравствених прилика: предања и историја)”. Лесковачки зборник. 13: 13—22.
• Стојанчевић, Владимир (1977). „Два пописа жртава из среза јабланичког за време бугарске окупације 1915-1918. године”. Лесковачки зборник. 17: 121—138.
• Стојанчевић, Владимир (1978). „Друштвена и политичка карактеристика народних покрета у лесковачком крају у XIX веку до 1877.”. Лесковачки зборник. 18: 23—32.
• Стојанчевић, Владимир (1979). „Друштвено-економске и политичке прилике у лесковачком крају пред ослобођење од Турака 1877. године”. Лесковачки зборник. 19: 105—114.
• Стојанчевић, Владимир (1983). „Један попис интернираца из лесковачког краја за време првог светског рата”. Лесковачки зборник. 23: 277—280.
• Стојанчевић, Владимир (1984). „Подаци за опис јабланичког среза”. Лесковачки зборник. 24: 245—250.
• Стојанчевић, Владимир (1986). „Један географски опис лесковачког краја из 1871. године”. Лесковачки зборник. 26: 317—322.
• Стојанчевић, Владимир (1987). „Лесковачки крај у проблематици спољне и националне политике Кнежевине Србије у 19. веку”. Лесковачки зборник. 27: 71—78.
• Стојанчевић, Владимир (1995). „Хаџи Анђелко Димитријевић, народни посланик села грделичке клисуре за време Турака”. Лесковачки зборник. 35: 91—94.
• Стојанчевић, Владимир (1996). „Значај Лесковца у развоју српске државе и друштва новога века”. Лесковачки зборник. 36: 5—8.
• Стојанчевић, Владимир (1997). „Да ли су Лесковац и Ниш-варош били ослобођени у првом српском устанку”. Лесковачки зборник. 37: 157—162.
• Стојанчевић, Владимир (1999). „Учешће села лесковачке казе у ослобађању 1877-78. године”. Лесковачки зборник. 39: 117—122.
• Стојанчевић, Владимир (2010). „Лесковачки кнез Момир Стојановић и Лесковчани у Првом српском устанку”. Лесковачки зборник. 50: 153—158.
• Стојанчевић, Владимир (2011). „Једна ретка књига штампана у Лесковцу крајем 19. века”. Лесковачки зборник. 51: 133—136.
• Стојанчевић, Владимир (2012). „Неизвршени планови око изградње трансверзалне железничке мреже око Лесковца с почетка 20. века”. Лесковачки зборник. 52: 149—154.