Војислав М. Петровић

Војислав М. Петровић (Мала Каменица, 2. јануар 1925 — Београд, 7. мај 2007) био је српски биолог, професор и академик. Петровић је био проректор и ректор Универзитета у Београду.

Војислав М. Петровић
Датум рођења	(1925-01-02)2. јануар 1925.
Место рођења	Мала Каменица, Краљевина Југославија
Датум смрти	7. мај 2007.(2007-05-07) (82 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Образовање	Природно-математички факултет
Занимање	професор биолог

Биографија и каријера

Рођен је 1925. године у Малој Каменици код Неготина. Завршио је Природно-математички факултет у Београду, на којем је био и професор од 1974. године.^[1]

Остао је упамћен као професор Ендокринолошког института за биолошка истраживања и ПМФ-Института за физиологију и биохемију Универзитета у Београду, на којем је такође био проректор и ректор.^[2][3] Био је члан Српске академије наука и уметности.^[1]

Везује се за за пионирски рад Ивана Ђаје и следеће генерације научника који су наставили истраживања у истој области, а то су Стефан Гелинео и Радослав Анђус.^[4]

Писао је стручне књиге и објављивао је радове у међународним научним публикацијама.^[5]

Преминуо је 7. маја 2007. године у Београду.^[1]

Награде и признања

• Орден рада са златним венцем
• Орден Мексичке републике
• Национални орден Легије части
• Орден рада са црвеном заставом^[1]